Бланко оставке пред Уставним судом

Да ли ће бланко оставке постати прошлост домаћег политичког система, зависи од одлуке Уставног суда, пред којим је покренут поступак за оцену уставности појединих одредби важећег Закона о локалним изборима, али и од тога да ли ће посланици изгласати нови закон у којем није предвиђена могућност да странке активирају унапред потписане оставке изабраних представника.

Законски рок у којем би се суд о овоме изјаснио не постоји, а дужина поступка, како нам је објашњено, зависи од тога да ли ће судије заказати јавну расправу и да ли ће се консултовати са судском праксом других уставних судова… Иначе, иницијативу за покретање поступка поднела је Хрватско-буњевачко-шокачка странка из Суботице.

Док се поступак пред судом буде водио, Влада Србије требало би на јесен да пошаље скупштини нови закон о избору одборника који ће не само променити изборни систем већ ће, уколико буде усвојен у предложеној форми, оставити странке без могућности да располажу мандатима изабраних кандидата. Нацрт новог закона не помиње бланко оставке и предвиђа да изабрани представници слободно располажу додељеним мандатом.

С друге стране, све партије из актуелног скупштинског сазива, осим ЛДП-а, искористиле су уставно решење према којем је посланик слободан да стави свој мандат на располагање политичкој странци на чији предлог је изабран за посланика.

Док су представници власти истицали да ће укидање оставки појачати одговорност изабраних представника и спречити их да се за евентуалне лоше резултате позивају на партију или њеног лидера, једна од примедби опозиције јесте и да би такво решење могло да отвори врата бизнисменима да „купују” одборнике. Као потврду за то наводе примере из досадашње скупштинске праксе у којој су поједине партије стицале парламентарни статус не изласком на изборе – већ тако што би неко од већ изабраних посланика других партија добио њихову чланску карту.

Поједини аналитичари, пак, оцењују да бланко оставке нису сигурна брана од утицаја центара моћи на одборнике или посланике. Тако Дејан Вук Станковић каже да и странке могу да буду под утицајем тајкуна.

„Колико одборници и посланици могу бити подложни том утицају, толико могу бити и странке. Није решење у бланко оставкама, већ у контроли финансирања”, сматра Станковић и оцењује као добар потез укидање овог принципа. Тиме се, како наводи, одборници чине одговорнијим, омогућава  аутономија у њиховом раду, а не да буду „мегафони својих партија”.

Уредник „Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић, уз оцену да су бланко оставке „ружна мера”, истовремено наводи и разлоге за њихово укидање, али и против тога.  

„Тешко је бити паметан и наћи добро решење. С једне стране, бланко оставка делује поражавајуће за одборнике и води у партократију. А са друге стране, укидање те институције широко отвара врата политичким купопродајама појединаца или целих одборничких група, чега и иначе има и што смо гледали претходних година”, оцењује Вукадиновић. Ипак, према његовом мишљењу, док се гласа за партијске листе, треба да се задржи нека форма везаног мандата. Али, ако су избори већински и ако се гласа за личност, сматра он, онда је та мера, за коју каже да је знак незреле демократије, сувишна и требало би је укинути.

А. Маринковић