Расмусенова порука Балкану

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен потврдио је јуче у Приштини да ће у наредним годинама бити смањено међународно војно присуство на Косову, али је нагласио да ћа одлука о томе бити донета тек након подробне анализе ситуације на терену. Према његовим речима, НАТО неће доносити одлуке које ће се негативно одразити на безбедносну ситуацију на Косову, а свака ће бити заснована на војним анализама и политичким проценама на терену.

Расмусен је додао, како преноси Танјуг, да ће НАТО наставити да помаже властима на Косову у развоју сопствених безбедносних снага и истакао да његова посета Приштини, која је уследила само неколико дана по ступању на функцију генералног секретара, сведочи о високом приоритету који ће Косово имати у његовом плану рада.

Он је такође изјавио да ће његова мисија на челу алијансе бити да створи безбедносни оквир за евроатлантску перспективу Балкана, укључујући и Косово. „Моја мисија је да обезбедим евроатлантске перспективе за све земље Балкана, како за Косово, тако и за Србију. Мислим да ће то омогућити стабилност, безбедност и просперитет у региону”, рекао је Расмусен после разговора са косовским званичницима, Фатмиром Сејдијуом и Хашимом Тачијем.

Коментаришући поруке Расмусена из Приштине, саговорници „Политике” Зоран Драгишић и Душан Јањић истичу да је прави циљ смањења Кфора на Косову заправо „ослобађање” снага НАТО-а ради пребацивања у друга кризна подручја. Други ефекат такве одлуке јесте да ће на тај начин бити послата политичка порука да је стање на Косову стабилно.

Професор Факултета за безбедност Зоран Драгишић истиче да је то потпуно погрешна одлука, базирана на погрешној процени ситуације, будући да безбедност на Косову ни у ком случају није побољшана у односу на претходно стање.

Он каже и да су обука и јачање Косовских полицијских снага пожељни, али да је за Србију неприхватљива помоћ коју неке земље НАТО-а пружају Косовским снагама безбедности.

(/slika2)„КСБ је нуклеус будуће косовске војске, а то је противно Резолуцији 1244 УН и директно супротстављено српским националним интересима”, истиче Драгишић.

Координатор Форума за етничке односе Душан Јањић указује на перспективу учешћа КСБ-а у операцијама НАТО-а.

„Очигледно је да се НАТО намерава да обучи те снаге, да их припреми како би их користио као савезничке или придружене снаге у кризним жариштима изван Косова и Балкана”, оцењује Јањић, додајући да НАТО тиме вероватно покушава да веже КСБ за себе, односно да Косово дефинитивно веже за себе и да га једног дана укључи у алијансу.

Расмусен је у Приштини говорио о евроатлантској перспективи и Косова и Србије. Јањић оцењује да то представља проблем и изазов за Србију.

– Проблем је какав ће одговор Србије бити на то и како ће се наћи модел укључивања Србије у НАТО. Изазов за Србију је како ће одговорити на чињеницу да се и руководство БиХ изјаснило за улазак у НАТО, а то је нешто што ће врло брзо стићи до фазе реализације – каже Јањић.

Њему је, како каже, јако тешко да процени шта ће Цветковићева влада и Тадић урадити, пошто уочава двојаке знаке.

„С једне стране су кооперативност и Партнерство за мир, учешће наше војске и полиције у мировним мисијама УН, али заједно с НАТО-ом, политички се одржава контакт преко Скупштине НАТО-а, ту су и разни семинари и слично. С друге стране, и у Стратегији одбране и свуда спомиње се неутралност”, указује Јањић, додајући да је могуће да ће „они то да оставе следећој влади, после избора, за идућу годину”.

Оцењујући да би укључивање Србије у НАТО било одлично решење за нас у овом тренутку, Зоран Драгишић сматра да је реторика међународних званичника попут изјава о „уласку и Србије и Косова у НАТО” неприхватљива за Србију, јер је Косово део Србије.

Истичући да је генерални секретар НАТО-а техничко лице које не дефинише политику алијансе, Драгишић наводи да долазак Расмусена на функцију на којој се до сада налазио Јап де Хоп Схефер не значи никакву суштинску промену за Србију.

„За нас је у овом тренутку, када је НАТО у питању, једино битно да се трупе не повуку са терена, јер би то додатно дестабилизовало ситуацију на Косову”, истиче Драгишић.

Б. Баковић