Безбедно, дакле контролисано

Почетком 21. века човечанство је суочено са многобројним пошастима које стварају небезбедно окружење. Иако је САРС, птичји грип и сада тзв. свињски грип укључио „црвени сигнал” за узбуну, не само здравственим радницима, већ целокупним системима безбедности, ми чини се нисмо спремни као држава да то разумемо у раљама безбедности. Још се међу грађанима наше земље безбедност везује само за полицију, војску или државне тајне.

У свету је тренд да се о безбедности грађана све више старају приватне безбедносне компаније, а свака привредна организација или фирма има сопствени секретаријат задужен за пословну безбедност. Још пре неколико година влада САД је затражила од свих радних организација да у складу са државним планом за борбу против птичјег грипа израде властите планове, којима би било уређено привремено или чак трајно одсуство радника са посла у време пандемије, одржање константног профита у тим условима, капацитета који се уступају држави. У Србији још није донесен закон о приватној безбедности, тако да о овом сегменту темеља државе још не можемо расправљати. Тек можда понека радна организација има план збрињавања људи и добара у условима елементарне непогоде, иако је тај закон стар више од три деценије, то није оправдање за незаинтересованост и пасивност.

Много је полемике у последње време о регионализацији Србије, о локалној самоуправи, о децентрализацији. Правило је у свету да држава која има јаку локалну самоуправу има довољно капацитета и снаге да одговори на сваку катастрофу. Наша власт је централистички организована, полиција и војска се воде из једног стожера, а локална самоуправа нема ни довољно овлашћења, а ни финансијских средстава (која узгред већим делом путују ка Београду) да одговоре на сваки ванредни догађај. Цивилна заштита је замрла, нема довољно средстава за њено успостављање, иако је она стуб одбране сваке државе. О инспекцији цивилне заштите није могуће уопште говорити, те тако нема могућности провере фирми о приређености плана збрињавања радника и имовине. А шта је делокруг посла Управе за ванредне ситуације у Министарству одбране или Сектора за заштиту и спасавање Министарства унутрашњих послова (сада Сектор за ванредне ситуације), када се догоди пандемија? Одговор је незнан.

Појавом нове вакцине против свињског грипа, али и све већом прозводњом „тамифлуа”, очекује се да тржиште буде преплављено лажним лековима и многобројним имунолошким средствима који могу постати окупација организованих криминалних група у циљу лаке и брзе зараде. Србија као одговор на такав изазов мора припремити мешовите групе полицијских и инспектора Агенције за лекове и медицинска средства, али то колико је познато није до сада учињено. Лако се може десити да, ако сценарио буде тако налагао, дође до великих социјалних нереда услед глобалне економске кризе, али и смањења производње проузроковане масовним одсуствовањима оболелих с посла.

Мексичка влада је у мају наложила петодневну забрану јавних окупљања и манифестација, што је имало позитивне ефекте на смањење напредовања пандемије, без обзира што је у тренутку доношења такве одлуке то био веома ризичан политички потез. Можда ће и српске власти бити приморане на сличну акцију, али с обзиром на постојеће стање и свакодневне шетње грађана Немањином улицом, требало би бити резервисан о успешности такве одлуке. Да ли је српска полиција и војска спремна да у тим околностима смањи ефекте улица пуних лопова и превараната, а оскудне поштеним светом, или ће се морати спровести нека нова „Сабља”, али овог пута успешнија.

Без обзира на финансијске препреке срећа је што је здравствени систем колико-толико спреман за претње изазване пандемијом и што постоји свест да је то заразна болест која може изазвати одређени степен смртности, додуше релативно низак, али ипак постојан степен. И шта преостаје грађанима Србије – да наставе лагодно и ноншалантно да се крећу улицама без маски у нади да „неће ваљда нас много да удари” овај пут, а следећи?

*сарадник на Криминалистичко-полицијској академији у Земуну