Bezbedno, dakle kontrolisano

Početkom 21. veka čovečanstvo je suočeno sa mnogobrojnim pošastima koje stvaraju nebezbedno okruženje. Iako je SARS, ptičji grip i sada tzv. svinjski grip uključio „crveni signal” za uzbunu, ne samo zdravstvenim radnicima, već celokupnim sistemima bezbednosti, mi čini se nismo spremni kao država da to razumemo u raljama bezbednosti. Još se među građanima naše zemlje bezbednost vezuje samo za policiju, vojsku ili državne tajne.

U svetu je trend da se o bezbednosti građana sve više staraju privatne bezbednosne kompanije, a svaka privredna organizacija ili firma ima sopstveni sekretarijat zadužen za poslovnu bezbednost. Još pre nekoliko godina vlada SAD je zatražila od svih radnih organizacija da u skladu sa državnim planom za borbu protiv ptičjeg gripa izrade vlastite planove, kojima bi bilo uređeno privremeno ili čak trajno odsustvo radnika sa posla u vreme pandemije, održanje konstantnog profita u tim uslovima, kapaciteta koji se ustupaju državi. U Srbiji još nije donesen zakon o privatnoj bezbednosti, tako da o ovom segmentu temelja države još ne možemo raspravljati. Tek možda poneka radna organizacija ima plan zbrinjavanja ljudi i dobara u uslovima elementarne nepogode, iako je taj zakon star više od tri decenije, to nije opravdanje za nezainteresovanost i pasivnost.

Mnogo je polemike u poslednje vreme o regionalizaciji Srbije, o lokalnoj samoupravi, o decentralizaciji. Pravilo je u svetu da država koja ima jaku lokalnu samoupravu ima dovoljno kapaciteta i snage da odgovori na svaku katastrofu. Naša vlast je centralistički organizovana, policija i vojska se vode iz jednog stožera, a lokalna samouprava nema ni dovoljno ovlašćenja, a ni finansijskih sredstava (koja uzgred većim delom putuju ka Beogradu) da odgovore na svaki vanredni događaj. Civilna zaštita je zamrla, nema dovoljno sredstava za njeno uspostavljanje, iako je ona stub odbrane svake države. O inspekciji civilne zaštite nije moguće uopšte govoriti, te tako nema mogućnosti provere firmi o priređenosti plana zbrinjavanja radnika i imovine. A šta je delokrug posla Uprave za vanredne situacije u Ministarstvu odbrane ili Sektora za zaštitu i spasavanje Ministarstva unutrašnjih poslova (sada Sektor za vanredne situacije), kada se dogodi pandemija? Odgovor je neznan.

Pojavom nove vakcine protiv svinjskog gripa, ali i sve većom prozvodnjom „tamiflua”, očekuje se da tržište bude preplavljeno lažnim lekovima i mnogobrojnim imunološkim sredstvima koji mogu postati okupacija organizovanih kriminalnih grupa u cilju lake i brze zarade. Srbija kao odgovor na takav izazov mora pripremiti mešovite grupe policijskih i inspektora Agencije za lekove i medicinska sredstva, ali to koliko je poznato nije do sada učinjeno. Lako se može desiti da, ako scenario bude tako nalagao, dođe do velikih socijalnih nereda usled globalne ekonomske krize, ali i smanjenja proizvodnje prouzrokovane masovnim odsustvovanjima obolelih s posla.

Meksička vlada je u maju naložila petodnevnu zabranu javnih okupljanja i manifestacija, što je imalo pozitivne efekte na smanjenje napredovanja pandemije, bez obzira što je u trenutku donošenja takve odluke to bio veoma rizičan politički potez. Možda će i srpske vlasti biti primorane na sličnu akciju, ali s obzirom na postojeće stanje i svakodnevne šetnje građana Nemanjinom ulicom, trebalo bi biti rezervisan o uspešnosti takve odluke. Da li je srpska policija i vojska spremna da u tim okolnostima smanji efekte ulica punih lopova i prevaranata, a oskudne poštenim svetom, ili će se morati sprovesti neka nova „Sablja”, ali ovog puta uspešnija.

Bez obzira na finansijske prepreke sreća je što je zdravstveni sistem koliko-toliko spreman za pretnje izazvane pandemijom i što postoji svest da je to zarazna bolest koja može izazvati određeni stepen smrtnosti, doduše relativno nizak, ali ipak postojan stepen. I šta preostaje građanima Srbije – da nastave lagodno i nonšalantno da se kreću ulicama bez maski u nadi da „neće valjda nas mnogo da udari” ovaj put, a sledeći?

*saradnik na Kriminalističko-policijskoj akademiji u Zemunu