Компонује за Формана

– Посебан догађај у мом животу је представа џез опере „Добро плаћена шетња” у прашком Народном позоришту, у режији светски познатог режисера Милоша Формана и његових синова Петра (као другог режисера) и Матеја (као сценографа).

Ово за „Политику” каже познати чешки композитор и диригент Марко Ивановић, наше горе лист, чије се име нашло и на одјавној шпици, у Карловим Варима недавно виђеног, истоименог, Формановог филма.

Ивановић је рођен 1976. године у Прагу у мешовитом браку – отац Србин а мајка Чехиња.

Већи део детињства провео је у Смедеревској Паланци где је почео да свира клавир, мада му је веома рано било јасно „да нема довољно стрпљења за вишечасовно вежбање, већ му је много привлачније било измишљање сопствених мелодија и композиција”. И дан-данас, у Прагу у којем живи и успешно ствара и ради, чува своју најстарију „композицију” за клавир. Зове се „Краљ”, има осам тактова, а Марко ју је забележио у својој седмој години.

На прашкој Музичкој академији упознао је, како каже – минимализам, алтернативни џез и рок и постмодерну естетику и тако, коначно, нашао свој композициони стил. На катедри дириговања први пут је стекао могућност да ради са професионалним оркестрима широм Чешке, почео је да се бави и позоришном и филмском музиком, те је до данас написао музику за неколико десетина представа, анимираних, документарних и играних филмова и радио драма. На композицији је и магистрирао 2001. године, са камерном опером „Девојка и смрт” која је доживела значајан успех, а докторску титулу стекао је 2008. године, одбраном рада о савременој опери.

– Моје композиције данас изводе многи чешки састави посвећени савременој музици: оркестар Берг, Агон, Моенс ансамбл... Многе моје ствари су снимљене и емитоване на чешком радију, неке су издате на це-деима. Композиција „Лудакова јутарња свита” је 2005. године изведена на престижном „Вин Модерн” фестивалу у Бечу, а затим сврстана у монографију „Европски меридијани” о савременој музици јужне и источне Европе – каже Ивановић, који се посебно поноси својом сарадњом са Милошем Форманом.

– Милош Форман је био веома духовит, харизматичан и инспиративан, али и колеричан и захтеван. Радило се непрекидно, од јутра до мрака, али сам по питању музике имао сасвим одрешене руке. Оригинал је био написан за мали џез бенд и неколико виолина али, пошто се нови облик по величини сцене и броју учесника битно разликовао од оригинала, решио сам да будем раскалашнији. Измислио сам помало неуобичајену комбинацију симфонијског и џез оркестра и искористио максималан капацитет Народног позоришта. Све у свему, више од 60 музичара у оркестру, хармоникаш, саксофониста и дикси-бенд на сцени, а поред петоро солиста још и женски и дечји хор – каже Ивановић.

Представа је постала чешки културни догађај године. Милош Форман је био веома задовољан, али и даље заинтересован за живот ове представе, распитивао се за њу и из Америке, пожелевши и да се сними истоимени филм.

За Марка Ивановића упознавање и рад са Милошем Форманом и његовим синовима Петром и Матејом, према сопственом признању, од великог је значаја.

– Нисам ни слутио какве ће све последице ова сарадња имати за мој професионални живот. Упознао сам многе уметнике, спријатељио се и повезао са његовим синовима Петром и Матејом. Са њиховим „Позориштем браће Форман” од тада редовно сарађујем. Између осталог сам им компоновао музику за веома успешну и награђивану представу „Облударијум”, која је годину дана унапред распродата по градовима широм Европе. Петар је чак био заинтересован да ову представу уз моју помоћ „извезе” и у Србију. Заједно смо реализовали свечани концерт на почетку чешког председавања Европској унији где сам учествовао као музички драматург, композитор, а пре свега као диригент. Најновији пројекат којим се мени и браћи Форман обратила Опера Народног позоришта јесте композиција за велику оперу за децу. За сада могу једино рећи да ће се радити о адаптацији једне енглеске дечје књиге и да је премијера предвиђена за 2011. годину – открива за „Политику” Ивановић.

Д. Лакић