Аустријско правосуђе под истрагом

„У Аустрији су сви грађани једнаки... Неки су још више једнаки.“ Цинична примедба боема склоних препричавању афера из правосудног миљеа добила је на актуелности. У Бечу је покренуто више истрага поводом незаконитог ослобађања кривичне одговорности политичара, корумпираних полицајаца и судија.

Главна „мета“, како се истиче, јесу – три министра правосуђа. Шеф ресора и његова два претходника. Парламентарна комисија и неколико ресорних комисија, задужених за „преиспитивање унутрашњих надлежности“, отвориле су истраге против министра Клаудије Бандион-Ортнер и њених претходника Марије Бергер и Дитера Бемдорфера. Због сумње да су из „политичког резона“ злоупотребили службени положај. Случај Марије Бергер подстакао је интересовање широм ЕУ: бивши аустријски министар правосуђа је судија при Европском суду...

У залеђу тих истрага преиспитује се и поновно покретање судских процеса против педесетак корумпираних судија и полицајаца. И против неколицине страначких функционера – пре свих против поглавара покрајине Корушке Герхарда Дерфлера.

Недодирљиви политичари

Ослобађање корушког поглавара од кривичне одговорности било је повод и за отварање политичке дискусије.

Примаш у ултрадесничарском оркестру Покрета за будућност Аустрије и наследник преминулог Јерга Хајдера, Дерфлер је демонтирао таблу са немачко-словеначким натписом места Блајбург-Плиберк, чије је постављање наложио Уставни суд Аустрије. Непоштовање оваквих одлука третира се као грубо кршење Устава. Поглавар Дерфлер је, тек, опоменут – да обузда свој (немачко)националистички темперамент. Ослобођен је кривичне одговорности, уз званично образложење да није студирао право већ да је био „обичан“ банкарски чиновник пре него што се латио политичког заната...

Да ли непознавање закона у Аустрији, ипак, штити од казне? Одговор је уследио у штампаном облику. Бечки недељник „Фалтер“ објавио је факсимиле интерних упутстава минист(а)ра: „...У случају покретања судских процеса против политичара, инструменти кривичног права (кажњавање) не представљају ништа друго већ – средство политикантског раскусуравања.“

Аутономија тужилаштава

За реч се јавио и претходни министар правосуђа Дитер Бемдорфер. Указао је да је његов страначки колега Дерфлер ослобођен по наређењу „црвене“ (социјалдемократске) министарке Бандион-Ортнер: „О неком партијашењу не може бити речи.“

Овај аргумент, међутим, наметнуо је питање: да ли се „црвена“ министарка „одужила“ свом претходнику за услуге из прошлости?

Ако је судити по прелиминарним резултатима истраге, одговор је – да! У залеђу афере „Дерфлер“ истражитељи су открили да је по налогу ултранационалисте Бемдорфера обустављено на десетине судских процеса против „црвених“ полицајаца, судија и јавних тужилаца осумњичених за корупцију и примање мита...

Цитирана открића су, за сада, само „предлози за дискусију“. Званично – интервенције поменутих министара се демантују: „Не постоје забелешке које би навеле на одговарајући закључак“, истакао је референт за штампу Хелмут Јаминг. Герхард Лицка, портпарол истог министарства, открио је другу страну медаље: „Тужилаштва су дужна да пре подизања оптужнице консултују Секцију IV у министарству. По потреби, министар позива надлежног тужиоца, или судију, на колегијални разговор: ’Зар нећете да још једном прегледате акте? Да не би дошло до неких проблема...”

Оваква сазнања подстакла су расправу у начелу – да ли би требало мењати постојећи правосудни систем?

Помињу се две опције. Једна би била именовање (страначки независног) генералног јавног тужиоца. Он би, уместо министра правосуђа, представљао врховног контролора тужилаштава. Друга опција била би додељивање имунитета тужиоцима – статуса попут оног који уживају судије.

Милош Казимировић