Лобирањем до Брисела

На промоцији Србије у Европској унији данас се ради на на више нивоа, али некоординирано и несистематски, сматра др Ана Трбовић, директор Центра за европске интеграције и јавну управу ФЕФА. Одређене послове ради Министарство спољних послова, поједине Канцеларија за европску интеграцију, неке директно сами привредници, Дирекција за страна улагања, Туристичка организација …

„Било је покушаја да се то координира у оквиру Савета за промоцију Србије али никада није дата логистичка подршка Савету да заиста ради свој посао, као што су рецимо радили Савет за борбу против корупције и неки други савети владе”, истиче Трбовићева, која је члан поменутог савета.

На важност борбе за бољи углед Србије указала је недавно и Милица Делевић, директорка владине Канцеларије за европске интеграције. Објашњавајући да је Савет за европске интеграције овластио владу да одабере најповољнији тренутак до краја године за подношење захтева за чланство у ЕУ, Делевићева је нагласила да треба радити „на стварању подршке партнера из ЕУ, без које је лакше да наш захтев буде стављен на чекање”.

И раније су се у овдашњој јавности чула слична мишљења (посебно подгрејана у априлу када је осам земаља ЕУзатражило од Европске комисије да донесе одлуку о укидању виза за државе западног Балкана). Неки су говорилида би, уколико би уследио јачи притисак на Холандију, та земља теже бранила свој став. Тодорић, пак, не верује да има простора за пречице кад је Холандија у питању, јер је она показала изузетну доследност у свом ставу о сарадњи с Хагом.

Мишљења да су најбољи адвокати Србије они који овде имају економски интерес, он наглашава да главну реч у Унији, од њеног стварања до данас, воде Немачка и Француска. „Због тога Србија треба да покуша да оствари савезништво и економски паралелни интерес, а тиме и прилив што већих инвестиција из ове две земље.” Приватизација је, нажалост, при крају и једино неке нове гринфилд инвестиције томе могу да помогну, „а којих, опет, неће бити све док се економска криза не заврши”.

Др Ана Трбовић, данас директор Центра за европске интеграције и јавну управу ФЕФА, а у време владе Зорана Ђинђића на челу владине канцеларије за придруживање, мисли да нам је нарочито потребно „медијско лобирање”, које би променило слику о Србији.

Она оцењује да земља има редовне контакте са функционерима у Бриселу, али да јој недостаје јачи утицај на јавно мњење ЕУ, које би, потом, притискало своје политичаре да мењају однос према Србији.

Са оваквим циљем Србија је крајем 2003. била упослила агенцију „Џијелис” из Брисела. То предузеће је било ангажовано на годину дана, а уговор је предвиђао рад на промени имиџа Србије како би се постигла боља позиција Србије у преговорима за улазак у ЕУ.

Према ономе што је пролетос објављено, наша земља у Бриселу, од укупно 3.000 канцеларија које тамо постоје, има три канцеларије за политичко и економско лобирање (Привредне коморе Србије, агенција „Експер” и „ЕУ аксес”).

У ЕУ почињу припреме за преговоре о будућем буџету ЕУ, од 2014. године, који се, иначе, прави за седам година, а већ од следеће године следи лобирање од стране држава чланица и других у ЕУ за расподелу тих средстава.

„Важно је да се и ми ту појавимо, сада као земља кандидат, али с надом да ћемо постати кандидат до тог новог буџета, и да заговарамо да за нашу државу из ЕУ буде одвојено више средстава за потребне инфраструктурне инвестиције како бисмо достигли стандарде који постоје у развијенијем делу ЕУ”, наглашава Трбовићева.

И др Балша Кашћелан, са Правног факултета, који је председник Управног одбора Друштва лобиста Србије, које је саставило предлог закона о лобирању на националном нивоу, а који ће ускоро упутити скупштини, каже да лобирање не подразумева само деловање за испуњење неког краткорочног циља већ да треба да буде и промоција и одржавање угледа једне земље на дуге стазе. „Држава би морала да при бриселском и вашингтонском центру одлучивања стално има канцеларије које ће се бринути о имиџу земље”, каже он, наводећи да свака држава чији је стратешки циљ чланство у ЕУ треба, путем лобирања, да се припреми за то како би могла да учествује у доношењу одлука у ЕУ.

Све администрације земаља које су потписале ССП наилазиле су на значајне проблеме приликом комуницирања са институцијама у Бриселу, будући да је неопходна сарадња са више од хиљаду комитета. Због тога су наши суседи за лобирање издвајали значајна средства. У Хрватској, како је обелоданила тамошња влада, у прошлој години потрошено је више одмилион евра на бољи углед ове земље у европским институцијама.

Биљана Чпајак