Србија нема море, али школује морнаре

Када је овог лета испловио на своје 21. међународно путовање школски брод „Јадран”, сада понос морнарице Црне Горе, из тиватске луке испратили су га сложени временски услови и узбуркано море. Напредујући кроз Јадранско, Јонско и Егејско море ка босфорском мореузу и даље ка Констанци, времешна али поуздана баркантина, учионица низа генерација југословенских помораца још од 1933. године, борила се са јаком кишом, високим таласима и олујним ветром који је брисао и до 30 метара у секунди.

А за Владана Трајковића, Александра Милутиновића, Николу Богићевића и Александра Јовановића, студенте војне академије који ће за три године постати официри речне флотиле Војске Србије, та пловидба била је савршена прилика за усвајање нових практичних знања из бродарства. Као и многи њихови сапутници и колеге из Италије, Словеније, Грчке, Албаније, Румуније и Црне Горе, први пут нашли су се на отвореном мору. Стога су спремно упијали сваку реч шефа српске делегације, свог предавача навигације и поморства, капетана корвете Светислава Шошкића. Млади питомци учили су и под будним оком команданта „Јадрана”, капетана корвете Предрага Супића. Како нам је пренео њихов професор, све своје дужности на броду извршавали су без пренемагања, одговорно, издржљиво и храбро, упркос морској болести.

– Теме почетне обуке су се низале: напуштање брода, спасавање човека из мора, разапињање једара, одређивање позиције објеката на обали, идентификација небеског свода – записао је капетан Шошкић у свом бродском дневнику стигавши у Истанбул.

Предавањима, која су била на напредном нивоу, често су се придруживали и други путници „Јадрана”, па је капетан Шошкић неретко држао наставу на енглеском. На крају пловидбе, све испите, укључујући и „чворологију”, питомци су положили са одличним успехом. „Јадран” је пристајао у Пиреју, Истанбулу и Констанци, а његова посада паузе је искористила за званичне посете тамошњим војним академијама.

Ово путовање било је сјајна прилика да Србија, иако нема море, настави богату бродарску традицију која је данас усмерена на Дунав, Саву и домаће пловне реке, а посредно и на светска мора и океане будући да на трговачким и путничким бродовима ради много српских држављана.

У Војној академији у Београду већ неколико година организује се седам специјалних курсева за стицање поморских звања, са међународном лиценцом и сертификатом квалитета ИСО 9001. У плану је проширење понуде течајева, и то до звања официра. За курсеве, иначе, влада велико интересовање. Све је више људи који ухљебље, и то добро, траже на броду. Према Шошкићевој процени, на разним цивилним бродовима широм света ради бар 6.000 људи из Србије.

Традицију морнаричког смера Војне академије данас наставља смер речних јединица, на који се сваке друге године уписују по четири студента. Они прве две године академије имају праксу заједно са свим осталим питомцима, да би се од треће године одвојили и ишли у посебне кампове, односно речне бродове. А оно што је „Јадран” на мору, то је брод посебне намене „Козара” на рекама. Из тог разлога било би добро да се на перјаници српске речне флотиле ускоро организује школско крстарење низ Дунав, све до Констанце, или, пак, узводно, до Будимпеште или Братиславе.

Тереза Бојковић

-----------------------------------------------------------

Није лако пловити рекама

Оно што студенти прво примете јесте то да је теже маневрисати у слаткој води. Морате узети у обзир и речну струју, али и знатно плићи газ речног брода у односу на морски. А будући официр мора бити спреман и за реке и за мора. Поред тога, Дунав, Сава и Тиса су и међународне воде, којима плови доста страних бродова. Треба стога научити и посебне прописе, стандарде и конвенције, каже капетан корвете Светислав Шошкић.