Srbija nema more, ali školuje mornare

Kada je ovog leta isplovio na svoje 21. međunarodno putovanje školski brod „Jadran”, sada ponos mornarice Crne Gore, iz tivatske luke ispratili su ga složeni vremenski uslovi i uzburkano more. Napredujući kroz Jadransko, Jonsko i Egejsko more ka bosforskom moreuzu i dalje ka Konstanci, vremešna ali pouzdana barkantina, učionica niza generacija jugoslovenskih pomoraca još od 1933. godine, borila se sa jakom kišom, visokim talasima i olujnim vetrom koji je brisao i do 30 metara u sekundi.

A za Vladana Trajkovića, Aleksandra Milutinovića, Nikolu Bogićevića i Aleksandra Jovanovića, studente vojne akademije koji će za tri godine postati oficiri rečne flotile Vojske Srbije, ta plovidba bila je savršena prilika za usvajanje novih praktičnih znanja iz brodarstva. Kao i mnogi njihovi saputnici i kolege iz Italije, Slovenije, Grčke, Albanije, Rumunije i Crne Gore, prvi put našli su se na otvorenom moru. Stoga su spremno upijali svaku reč šefa srpske delegacije, svog predavača navigacije i pomorstva, kapetana korvete Svetislava Šoškića. Mladi pitomci učili su i pod budnim okom komandanta „Jadrana”, kapetana korvete Predraga Supića. Kako nam je preneo njihov profesor, sve svoje dužnosti na brodu izvršavali su bez prenemaganja, odgovorno, izdržljivo i hrabro, uprkos morskoj bolesti.

– Teme početne obuke su se nizale: napuštanje broda, spasavanje čoveka iz mora, razapinjanje jedara, određivanje pozicije objekata na obali, identifikacija nebeskog svoda – zapisao je kapetan Šoškić u svom brodskom dnevniku stigavši u Istanbul.

Predavanjima, koja su bila na naprednom nivou, često su se pridruživali i drugi putnici „Jadrana”, pa je kapetan Šoškić neretko držao nastavu na engleskom. Na kraju plovidbe, sve ispite, uključujući i „čvorologiju”, pitomci su položili sa odličnim uspehom. „Jadran” je pristajao u Pireju, Istanbulu i Konstanci, a njegova posada pauze je iskoristila za zvanične posete tamošnjim vojnim akademijama.

Ovo putovanje bilo je sjajna prilika da Srbija, iako nema more, nastavi bogatu brodarsku tradiciju koja je danas usmerena na Dunav, Savu i domaće plovne reke, a posredno i na svetska mora i okeane budući da na trgovačkim i putničkim brodovima radi mnogo srpskih državljana.

U Vojnoj akademiji u Beogradu već nekoliko godina organizuje se sedam specijalnih kurseva za sticanje pomorskih zvanja, sa međunarodnom licencom i sertifikatom kvaliteta ISO 9001. U planu je proširenje ponude tečajeva, i to do zvanja oficira. Za kurseve, inače, vlada veliko interesovanje. Sve je više ljudi koji uhljeblje, i to dobro, traže na brodu. Prema Šoškićevoj proceni, na raznim civilnim brodovima širom sveta radi bar 6.000 ljudi iz Srbije.

Tradiciju mornaričkog smera Vojne akademije danas nastavlja smer rečnih jedinica, na koji se svake druge godine upisuju po četiri studenta. Oni prve dve godine akademije imaju praksu zajedno sa svim ostalim pitomcima, da bi se od treće godine odvojili i išli u posebne kampove, odnosno rečne brodove. A ono što je „Jadran” na moru, to je brod posebne namene „Kozara” na rekama. Iz tog razloga bilo bi dobro da se na perjanici srpske rečne flotile uskoro organizuje školsko krstarenje niz Dunav, sve do Konstance, ili, pak, uzvodno, do Budimpešte ili Bratislave.

Tereza Bojković

-----------------------------------------------------------

Nije lako ploviti rekama

Ono što studenti prvo primete jeste to da je teže manevrisati u slatkoj vodi. Morate uzeti u obzir i rečnu struju, ali i znatno plići gaz rečnog broda u odnosu na morski. A budući oficir mora biti spreman i za reke i za mora. Pored toga, Dunav, Sava i Tisa su i međunarodne vode, kojima plovi dosta stranih brodova. Treba stoga naučiti i posebne propise, standarde i konvencije, kaže kapetan korvete Svetislav Šoškić.