Смештен на путу између Јадранског и Егејског мора, Битољ је одувек био важно седиште, богата варош и економски центар плодне Пелагонији.
Основали су га Срби као „прњавор манастира Буково. Словенски назив града Битола потиче од речи Обител која је у средњем веку коришћена за манастирско братство, односно заједницу монаха.
Грци су град звали Монастири а тај назив су од њих преузели и Турци и Млечани.
Тако су у време отоманске власти Словени заборавивши свој назив а из речи Обител престали да изговарају глас О, па је управо то разлог што се град назива Битољ на српском, Битола на македонском.
Са доласком Срба 1913. године и ослобађањем вароши испод Пелистера од турске власти, град је поново добио свој словенски назив Битола који није мењао до данас.
