Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

16.05.2022 у 13:25

Џулијан Барнс – оригиналан и у новом роману

Нови роман Џулијана Барнса „Елизабет Финч” објављен је у „Геопоетици” само месец дана после британског издања, у преводу са енглеског Вука Шећеровића. Реч је o једном од првих превода ове књиге у свету на друге језике. По речима уреднице Јасне Новаков Сибиновић, Барнс је и у овој књизи оригиналан, када је реч о приступу теми, али и увек другачији, у односу на његове досадашње романе. – Овога пута он пише о једној упечатљивој жени, о професорки културе и цивилизације на курсу за одрасле, инспиративној личности која подстиче друге. Наратор, њен ученик, подробно описује њен физички изглед и карактерне особине. Међутим, у свом маниру, поред фиктивних личности, Барнс у причу укључује и историјску личност Јулијана Отпадника, последњег паганског римског цара, коме је у оквиру троделне

Култура

12.05.2022 у 15:46

Песник без стихова

Ваљево - Радован Бели Марковић је у своје приче и романе укључивао толико лирског да се, без икаквог зазора, може рећи да је највећи песник српске књижевности који није користио стих, оценио је проф. др Радивоје Микић у уводној речи на округлом столу „Кроз капије будућих времена”, посвећеном прози познатог недавно преминулог писца, који је у Музеју завичајних писаца у Ваљеву организовала Матична библиотека „Љубомир Ненадовић”. Уз констатацију да је Радован Бели Марковић одлучио да свој књижевни глас сведе на приповетку/причу и роман, професор Микић је подсетио да су се у српској књижевности 19. и 20. века управо приповетка и роман смењивали на месту водеће књижевне врсте и да су најбољи писци тог доба били или велики приповедачи или велики романсијери... – Кад је у једној

Култура

11.05.2022 у 20:00

Трагедије из прошлости не могу да буду оправдање за нова зла

Имао сам двадесетак година када су почели сукоби у бившој Југославији. Сећам се да сам тада први пут видео слике рата које нису долазиле из историјских књига, нити су се тицале далеких земаља већ су биле ту из Европе. Осећање блискости било је крајње узнемирујуће. Ово за „Политику” каже Жером Ферари, корзикански писац и филозоф, гост овогодишње књижевне манифестације „Молијерови дани”, где у оквиру сегмента „Правац Корзика” представља роман „По свом лику” (награђен 2018. књижевним признањем листа „Монд”), као и претходни „Принцип”, оба објављена и код нас у издању „Чаробне књиге” у преводу Мелите Лого Милутиновић. Аутор романа „Беседа о паду Рима”, за који је добио Гонкурову награду за 2012. годину (такође објављен код нас код истог издавача са истим преводиоцем), говорио је јуче

Култура

11.05.2022 у 14:54

Весни Капор уручена награда „Меша Селимовић”

Књижевници Весни Капор уручена је данас престижна награда „Меша Селимовић” за најбољу књигу 2021. године за свој роман „Небо, тако дубоко” на месту локалитета срушене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду у присуству неких од претходних лауреата ове награде. Награду по 34. пут додељују „Вечерње новости” као оснивач престижног књижевног признања за нови роман лауреаткиње у издању Српске књижевне задруге. Генерални директор компаније „Новости” Милорад Вучелић уручио је књижевници Весни Капор награду за роман „Небо тако дубоко”, која се у својој беседи најпре захвалила жирију, критичарима, публици - читаоцима и посебно новинару Драгану Богутовићу који „ награду свих ових година чини веома свежом”. „Награда „Меша Селимовић” је веома важан догађај за мене и за све

Друштво

09.05.2022 у 19:16

Оловне кугле око српских ногу

Помпезна, цинична, националистички заједљива и запаљива реторика обележила је паралитерарну полемичку арену током четворогодишњег распадања Савеза књижевника Југославије (СКЈ). Ако је слом електроенергетског система СФРЈ 8. 12. 1980. био кибернетички сигнал који је, у моменту, замрачио целу Југославију и предсказао јој судбину, онда је раскрајање књижевничког југоорганизма било пано за тренирање шовенске помрчине и најава крвавог финала. Препуцавање писаца било је, наоко, и најчешће, рефлексија тешке кризе на Космету и због Космета. У надгорњавању су предњачиле словеначке литерате, константно подижући улоге, диктирајући лицитацију и гађајући српски национални сентимент иглом у ганглију. Усред хистерије због штрајка рудара Албанаца у јами Старог трга Друштво словеначких књижевника

Култура

27.04.2022 у 20:00

До следећег ултиматума

Често проклињем што сам доспео на овај свет по туђој вољи и одлуци, без обзира на то што у другим околностима себе доживљавам на пријатан начин иако не у мери да бих певао химне о људском постојању, попут Максима Горког, речи су Владимира Петрића (1928‒2019), које читамо у књизи „Влада Петрић – До следећег ултиматума”. Реч је заправо о интервјуу који је са овим познатим теоретичарем, историчарем и естетичарем филма и дугогодишњим професором Харварда, као и суоснивачем Харвардског филмског архива, приредила Мелиха Правдић, новинарка Радио Београда, и који је недавно објављен као књига у издању РТС издаваштва. Према речима ауторке, интервју су почели 2006. године, а завршили га неколико година пре његове смрти. Требало је да буде објављен на Другом програму Радио Београда, али услед

Култура

25.04.2022 у 14:10

Верујем у велику и вечну љубав

Српски писац из Хрватске Драго Кекановић, први је добитник новоустановљене књижевне Награде „Београдски победник” за роман „Приврженост”, у издању „СКД „Просвјета” из Загреба, а затим и београдске „Лагуне”. То је још једно признање у низу за овог аутора, поред „Андрићеве награде”, „Виталове”, „Ћоровићеве”, „Борисава Станковића”, али на почетку овог разговора наш саговорник изразио је сету у погледу самог придева „београдски” у називу награде. То га је вратило у прошлост, када је из Осијека стигао у Београд, с намером да упише било који факултет друштвених наука. Испречила се тад „бирократска и административна рампа”. „Било како било, остало ми је у џепу довољно новца за возну карту Београд–Загреб. Да се само овлаш уградим у најлепшу реченицу тада омиљеног, данас скоро заборављеног Крлеже:

Култура

13.04.2022 у 20:00

Сезан је био гладан на другачији начин

Српска књижевна задруга ове године обележава 130 година од оснивања, важним издањима, најпре у свом плавом „Колу”, где је недавно објављено Плутархово дело „О Сократовом демону/О сујеверју”, у преводу и са предговором и напоменама Ноела Путника. У овим списима, Плутарх се истиче као синтетичар не само наслеђених филозофских традиција већ и оновремених мистичких и религијских, а такође и политичких тековина. Оно на шта посебно указује Ноел Путник јесте контекст у којем Плутарх пише своје теолошке радове, које је немогуће разумети без узимања у обзир појаве „теолошког заокрета”, у позноантичкој филозофији, који се односи на брисање граница између филозофије, религије и магије, у оквиру хеленистичког синкретизма. Ова античка представа о демонима говори о посредништву између

Култура

13.04.2022 у 14:07

Милени Марковић уручена Нинова награда

Најпрестижнију Нинову награду за најбољи роман у 2021. години јуче је Милени Марковић свечано уручио прошлогодишњи добитник Светислав Басара, за дело „Деца”, у издању „Лом-а”. Награда је иначе уручена 68. пут. Признање за Нинову личност године примила је Светлана Бојковић, за друштвени и еколошки активизам. Свечаност је одржана у Југословенском драмском позоришту које је важно за обе добитнице. Члан жирија Нинове књижевне награде Иван Миленковић прочитао је свој критички текст поводом награђене књиге: – Роман Милене Марковић није истинит зато што она верно преноси стварност и удваја је у свом роману, већ зато што ту стварност граби, халапљиво, меље је језиком, као воденичким точком, потом је гута и оплођује, да би је избацила из своје утробе као део сопственог меса. Онако како

Култура

08.04.2022 у 15:33

Весни Голдсворти уручена награда „Момо Капор”

Награде „Момо Капор” уручена је данас књижевници Весни Голдсворти за роман „Гвоздена завеса - Љунбавна прича” (Геопоетика) у Скупштини града Београда. „Веома сам срећна и почаствована овом наградом. Ипак, писци су углавном најсрећнији када су у својој соби, неком свом кутку, у пиџами и ту стварају на миру. Нисам навикла на оволико људи и на пажњу јавности. Истина, радила сам у медијима, на радију, али ово је другачије, када је присутна и телевизија”, скромно је изјавила списатељица приликом примања награде. Плакету од сребра са мотивом школице добитници је уручио песник Матија Бећковић, председник Управног одбора Задужбине „Момчило Момо Капор”. Ауторка која већ деценијама живи и ради у Лондону, само због ове важне прилике стигла је у Београд да лично прими престижну књижевну

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 22:00

Свечана академија поводом годишњице битке на Кошарама

14.06.2026 у 21:57

Додик: Европске вредности су гомила излизаних фраза

14.06.2026 у 21:55

Порфирије: Људе који су дошли да се поклоне појасу упоредили са концертом Томпсона

14.06.2026 у 21:38

У нападу на југу Либана погинуле две особе, Хезболах напао Израел 17 пута

14.06.2026 у 21:29

Златибор: свечано оторен Шампионат света за средњошколце у кошарци

14.06.2026 у 21:24

Америка више није обећана земља