Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

05.10.2021 у 21:00

Музеј Нине Фјодоровне

У књижевном додатку „Њујорк тајмса“ постоји редовна рубрика у којој уметници и друге јавне личности, укључујући и бивше америчке председнике, одговарају на питања која се тичу књижевног укуса и читалачких навика. Тако се од испитаника тражи и да опишу своје „иделано читалачко искуство (када, где, шта и како)“. Већина је, погађате, одговорила кратким описом жанр-сцене у којој напољу пљушти киша или веје снег, а они седе у удобној фотељи, пијуцкају вино и читају омиљену књигу, док ужарене цепанице пуцкетају у камину. На другом месту, опет погађате, налази се читање на плажи, али било је и оних који су признали како највише воле да читају на месту до ког и краљ иде пешке. На ово питање недавно је одговорио и новинар и публициста Андерсон Купер, један од „брендова“

Култура

05.10.2021 у 20:00

Шта урадити са добрим белцима

Роман „Половина која недостаје” нове звезде америчке књижевности, тридесетједногодишње Брит Бенет, коју упоређују са славном Тони Морисон, говори о расизму кроз причу о две сестре близнакиње, које заједно беже из црначког градића у Луизијани и чији животи се раздвајају кад једна од њих схвати да може да се представи и као белкиња. Књига је недавно објављена и код нас у издању куће „Бука” (Booka) у преводу Александра Милајића. Роман почиње 1968. године када је убијен Мартин Лутер Кинг и када је нада покрета за грађанска права почела да слаби, а урбано насиље постало широко распрострањено. – Занимало ме је да повежем немире након убиства др Кинга и различит начин на који ове две сестре близнакиње, Дезире и Стела, на то реагују. Дезире користи хаос тренутка да побегне из лошег брака.

Друштво

04.10.2021 у 15:37

Архивисти – чувари колективног памћења

Суботица – Коме су потребни архиви, која је њихова улога у будућности, како комуницирају са корисницима – неке су од тема које обрађују 14. суботички архивски дани. Због епидемије у нешто мањем броју, Историјски архив Суботице успео је да окупи колеге из Новог Сада, Ниша, Зрењанина, Крагујевца, Ужица, Будимпеште. – Запослени у архиви чине све да сачувају, обраде грађу и изађу у сусрет онима којима су ти подаци потребни. Неопходно је разумевање, потпора и помоћ шире друштевене заједнице у обезбеђивању материјално финасијских услова, као и у јачању свести о самом значају архива и писане документације” рекао је на скупу Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици. Једно од питања које су обрађивали стручњаци из различитих архива било је и ко су корисници архивске грађе,

Политика

02.10.2021 у 13:39

Брнабић: Србија показала да не толерише једностране потезе

Председница Владе Србије Ана Брнабић оценила је данас да је договором око таблица добијена безбедност, да је демонстрирано да Србија не толерише једностране потезе, али и да се подсетило на одредбе резолуције 1244. Она је у изјави, после обиласка излозбе радова студената Факултета примењених уметности у Југословенској кинотеци, истакла да су договором у Бриселу сачувани мир, безбедност и стабилност, јер је ситуација била на ивици. Како је навела, Србија је показала да не толерише једностране потезе Приштине, што је добро за обе стране. Брнабић је указала на повлачење јединица РОСУ и подсетила на Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, јер на административним прелазима могу бити само јединице КФОР, као и на договорено Бриселским споразумом о имплементацији договореног и формирање

Култура

27.09.2021 у 13:07

Неизвесно одржавање Сајма књига

Да ли ће ове године уопште бити одржан Међународни београдски сајам књига, знаће се тек после 1. октобра када буду размотрене све околности, потврђено је на недавној седници Одбора сајма, коме су први пут, као новоизабрани чланови, присуствовали представници четири удружења издавача. Закључено је да се сви планови праве као да ће се манифестација одржати у уобичајеном термину, у последњој недељи октобра, али да се има у виду и погоршана епидемиолошка ситуација. За сајам се пријавило око 300 излагача, 50 мање него у 2019, што је утицало на распоред штандова у Хали 4, у којој је изнајмљено 700 квадратних метара простора мање. Књижевни програми су преполовљени, неће бити земље почасног госта (била је предвиђена Румунија), а знатно ће бити смањен и број издавача из

Култура

26.09.2021 у 14:15

Стојим на раменима џинова из Мокрина

Нова књига Срђана В. Тешина „Мокринске хронике”, у издању „Архипелага”, својим јединственим стилом и приповедањем у првом лицу враћа нас неколико деценија уназад. Уједно, успоставља везу и са његовим другим књигама, чији је топоним Мокрин. Приповедач, који искрено открива смешне и болне детаље свог одрастања, донекле подсећа на јунака серије „Грлом у јагоде”. Све до тренутка у којем и сам доживаљава призвуке насиља насталог у региону бивше Југославије. Он бележи сећања на бака Видине кулинарске специјалитете, праћене њеним страшним причама, на деду Георгија, кафанског човека, који је пропутовао светом, а са руским ослободиоцима пио данима у Мокрину. Ту су и мириси првих књига, ликови мајке и оца, старији брат, заштитник, са осталим мангупчићима из краја, прве свирке, први пољупци и

Култура

23.09.2021 у 20:00

Сви имамо трауме којих се можемо ослободити

Италијанска књижевница Надија Теранова била је гошћа друге новосадске „Ноћи књижевности”, одржане у оквиру „Калеидоскопа културе”. „Ноћ књижевности” иначе се годинама приређује у европским градовима под покровитељством Еуника. Затим је посетила и свог београдског издавача „Лагуну”, која је објавила њен роман „Збогом, авети”, у преводу Гордане Бреберине. Надија Теранова доктор је филозофије. Њен роман „Године обрнутим редоследом” (код нас објављен у издању „Аретеа”), проглашен је једном од десет најлепших италијанских књига декаде од 2009. до 2019. године. Њене приповетке уврштене су у више антологија, а романи преведени на више светских језика. Награђивани је и аутор за одрасле и децу. Сарадница је више новина, укључујући и „Републику”. „Збогом, авети” прича је о младој жени која 23

Култура

20.08.2021 у 20:00

Превођење без казне

Без гриже савести узмете црвену картонску кутију пуну помфрита и са два прста је испразните док читате „Игру престола”. Укус прегорелог уља у устима, лепљиви прсти само на тренутак затварају књигу из које се цеди крв споредних ликова, главних јунака, случајних пролазника и пролазница, звездочатаца и звездочаткиња, трговаца и трговкиња, ловаца и ловкиња. Све их чека иста судбина на крају поглавља, ликови и ликуше романа су потрошни као пешаци и пешакиње у рату. У општoм клању и погибији ужива публика. Као када би Ана Карењина скакала под воз у сваком поглављу по неколико пута са осмехом на лицу, као када би је бацали на шине, али знојаву од задовољстава, пијану од инцеста. Изобиље је тајна „Игре престола”. Много смрти, много задовољства. Који год том популарног штива по коме је снимљена

Култура

16.08.2021 у 18:21

Кад историјске личности постају романескне

Писац Александар Гаталица изјавио је да се његов нови роман „Двадесет пети сат”, у издању „Службеног гласника” не бави испитивањем историјских кривица или давањем судова о времену које је прошло, а нарочито не поновним читањем историје. Гаталица је у интервјуу за агенцију Танјуг рекао да роман „Двадесет пети сат” има само један задатак, а то је да оживи историјско време и његове учеснике, а то није мало. У роману бројне личности српске културне и политичке емиграције након Другог светског рата, попут Милоша Црњанског (1893‒1977), Станислава Кракова (1895‒1968) или Владимира Велмара Јанковића (1895‒1976), добијају своје двојнике, повратнике у безвремени Београд који постоји у упоредном свету такозваног двадесет петог сата. „Реч је о напола магијском послу где историјске личности

Култура

12.08.2021 у 21:52

Кнаусгорово лето

Од малих ногу сам кричање галебова повезивао са празнином лета, са осунчаним ништавилом од којег смо се бранили активношћу, пише популарни норвешки писац Карл Уве Кнаусгор у свом четвртом и последњем тому личне енциклопедије коју је посветио својој најмлађој кћерки. Књигу „У лето” (као и претходне три из овог серијала „У јесен”, „У зиму” и „У пролеће”), код нас је објавила је издавачка кућа „Бука” (Booka) у преводу Радоша Косовића. Критика ово дело оцењује као изврсно финале поменуте енциклопедије у коме Кнаусгор подједнако лепо и живо пише о својој породици као и раније, али док је у ранијим књигама било и мрачнијих делова прожетих депресијом и проболемима, књига „У лето” нам доноси лепе описе природе, свитања, летњих јутара, летњих вечери, а највише од свега пуно

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 15:02

Масовне демонстрације у Швајцарској: десетине хиљада људи на улицама против Г7

15.06.2026 у 14:57

Жоао Пинеиро суди утакмицу између Швајцарске и БиХ на Мундијалу

15.06.2026 у 14:56

Свет стиже на Експо: преко 6.600 пријава за волонтере из 62 земље

15.06.2026 у 14:55

Антонијевић: Насиље над старијима често невидљиво и недовољно пријављено

15.06.2026 у 14:52

Вучић у Тбилисију: Нека пријатељство Србије и Грузије напредује

15.06.2026 у 14:47

Захарова: Макрон игнорише нападе у Донбасу и износи лажне оптужбе о Украјини и Русији