Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

05.02.2021 у 13:51

Халиловићу „Златни сунцокрет”

Награда „Златни сунцокрет” за 2020. годину припала је Енесу Халиловићу за роман „Људи без гробова”, у издању „Лагуне”. Одлуку је донео жири у саставу: Драган Јовановић Данилов, Драган Бабић и Владимир Гвозден (председник). „Роман оживљава духове `обичних` људи о којима се по правилу не причају приче, у сенци наводно велике историје и њених тамних испољавања. Приповедач је син познатог одметника који је због увреде и изневерене љубави почео да убија. Обележен очевим злочином унутар заједнице у којој се са именом наслеђује и фатум порекла, приповедач детаљно испитује очеве мотиве, као и читаву структуру злочина, истраге, социјални и морални хоризонт збивања. Све то води га ка тома да постане писац у покушају да одговори на тешка али незаобилазна егзистенцијална и литерарна питања: ко је

Култура

04.02.2021 у 11:27

Енес Халиловић добитник награде „Златни сунцокрет”

Виталова награда „Златни сунцокрет” за најбољу књигу на српском језику у 2020. години припала је Енесу Халиловићу за роман „Људи без гробова” у издању куће Лагуна из Београда, саопштили су из дирекције за награду. Жири награде који су чинили Драган Јовановић Данилов, Драган Бабић и Владимир Гвозден, у најужи избор је уврстио још два романа – „Пурпурна декада” Владимира Копицла (Дерета) и „Љубавна песма” Срђана Срдића (Партизанска књига). У најужем избору нашла се и збирка прича „Епизодисти и јунаци”, Владиславе Војновић (Лагуна), као и есејистичка књига „Бекет: човек и дело”, Боривоја Герзића (Златно руно - Милстоне). Према мишљењу жирија, роман „Људи без гробова” се издвојио због налажења уверљивог оквира који обухвата приказе историјских процеса, поетичких достигнућа и

Култура

04.02.2021 у 20:15

Све побуне Борислава Пекића

Борислав Пекић је рођен 4. фебруара 1930. у Подгорици. Његова породица се често селила, па је окупацију провео у Баваништу код Панчева у кући своје баке по мајци. Пред изборе новембра 1945. учествује у акцијама демократске опозиције око Демократске странке као један од чланова илегалних омладинских опозиционих група. Трећа београдска гимназија у Београду коју је похађао била је прави расадник ,,реакционарних ђака”. Тако је, са четрдесет двојицом својих другова, био предмет тортуре и батинања острашћених скојеваца. Његово друштво је у ходницима школе прошло тзв. топлог зеца. ,,Видео сам своје другове како крваре, пролазећи кроз тунел нељудске мржње који ће се две-три године касније назвати ’топлим зецом’ и у свој топли загрљај примити многе учеснике овог из 1946. Видео сам своје

Култура

04.02.2021 у 09:58

Кад би сва деца говорила о ономе што их тишти

Када девојчица Жеља изгуби тату, свакога дана обилази његов гроб, затвара се у себе и љути маму и тетку. Дружи се са новим пријатељем, жутим псом Жилетом, кога среће на гробљу, а понекад тамо одлази и са школским другом Луком. Изненада јој се указује и дух дечака Вука, који не жели да напусти овај свет и лута усамљен, а Жеља му поклања све више времена... Укратко, ово су збивања у првом роману „Црна птица” (издање „Креативног центра) Александре Јовановић, овенчаном признањем „Политикиног Забавника”, које је лауреаткињи уручено на Дан „Политике”, 25. јануара. Александра Јовановић студенткиња је мастер студија драматургије на Факултету драмских уметности у Београду, а за свој поетски рад недавно је добила награду „Млади Дис”. – Ова награда ми неизмерно много значи и мада то може да се

Култура

03.02.2021 у 20:15

Могућ је излаз из шкрипца

Велика земља. Мисли се на Русију. Тако се зове недавно објављен избор из савремене руске прозе који доноси дела пет изузетних писаца у преводу на српски: Корнеја Чуковског, Наталије Баранскаје, Виктора Курочкина, Романа Сенчина и Александра Кузњецова Туљанина. Књигу је превео наш познати и награђивани преводилац Владимир Јагличић у издању Издавачке књижарнице Зорана Стојановића. Код нас је познатији Сенчин, заједно са својим вршњацима Варламовим, Прилепиним, Волосом и другима које је Јагличић представио 2012. у „Антологији руске модерне приче”. Баранскаја је весница женске прозе која је дала неке од истакнутих руских прослављених списатељица. – Њена јунакиња у делу „Недељу дана свагдашњих” је млада жена која тражи свој духовни простор, стешњена између радних, кућних и емотивних

Култура

29.01.2021 у 18:00

Симбол света у покрету

Она даје живот, али и она га одузима кад побесни; мистична, онострана, мутна, бистра... – то је вода, најстарији елемент, који је постојао и пре стварања света. У студији Ане Вукмановић, „У трагању за извир-водом, Слике воде у јужнословенској усменој лирици”, (у издању новосадске „Академске књиге”), једна од кључних одлика воде јесте амбивалентност. Области истраживања ове научнице јесу фолклористика, поетика усмене лирике, антропологија и поетика простора. Суштинску дуалну природу воде она објашњава на следећи начин: – Рекла бих да је сам човек, у свим временима, противречно биће и зато види свет као противречан. Томе треба додати да вода у природи заиста јесте променљива: јавља се у најразличитијим облицима, доноси плодност али носи и велику снагу разарања. Када човек живи са таквим

Култура

28.01.2021 у 16:35

Новици Милићу награда „Никола Милошевић"

Жири Радио Београда 2 одлучио је данас да овогодишњи добитник награде „Никола Милошевић”, коју додељује за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије, буде Новица Милић за књигу „Политичка наратологија - оглед о демократији”, у издању Академске књиге из Новог Сада. У образложењу жирија, у саставу Ива Драшкић Вићановић (председница), Зоран Пауновић и Драган Проле, каже се да је монографија Новице Милића оцртала један смер којим се може прићи теми политичког наратива демократије, саопштили су из Радио Београда. Књига обухвата најважније појмове политичке теорије, као и приказе најмаркантнијих догађаја европске историје. Милићева студија је један храбар покушај да се одговори на велику, актуелну, провокативну хуманистичку тему која нас позива на

Култура

21.01.2021 у 14:15

Прелиставање културног наслеђа

Прикупљање, чување књига и налажење најлакшег пута до читалаца посао је којим се дуго баве и у Зрењанину. Мисију Градске касине и Српске читаонице из 19. века наставља овдашња Народна библиотека. На том трагу је и недавно објављивање „Каталога старих књига” који је штампала ова кућа. Старе и ретке књиге су незаобилазни део историјског и културног наслеђа једног народа и чине основу за изучавање духовног и материјалног живота и стваралаштва, па због тога зрењанински библиотекари скрећу пажњу на овај важан културни допринос. Под покровитељством Министарства културе и информисања, Градска народна библиотека „Жарко Зрењанин“ је реализовала „Пројекат заштите старе и ретке књиге“ који је започет још 2016. године. У сарадњи са Библиотеком Матице српске комплетна збирка је

Култура

18.01.2021 у 22:10

Водени жиг

Ако је Италија за Ану Ахматову била „сан коме се враћамо до краја живота”, као што у својој књизи лутописне прозе „Водени жиг” подсећа Јосиф Бродски, онда је то за овог великог, прерано отишлог песника сигурно била Венеција (издавач „Паидеја”, преводилац Неда Николић Бобић). Венеција није само замена за његов Петроград, у којем је рођен 1940, а потом принудно морао да га напусти и настави живот у егзилу; није била ни љубав којој се стално враћао, нити обична туристичка фасцинација. За Бродског је то био град с којим је успоставио и метафизички, и чулни однос, град који је осећао чулима а истовремено слутио да у њему постоји нека виша идеја реда, над којом ваљда само Свевишњи бди. „Венеција је нешто најлепше што је створено на земљи. Ако постоји некаква идеја реда, Венеција је, од

Култура

14.01.2021 у 14:40

Прича Јелене Ленголд на португалском

Прича Јелене Ленголд „Јасмин и смрт” објављена је на португалском језику у књижевном часопису „O Redentor do Mundo” у држави Мозамбик. Причу је на португалски језик превела Сандра Тамеле, а објављена је у оквиру издања овог часописа које представља антологију савремених прича које су добиле разне међународне награде. Прича Јелене Ленголд „Јасмин и смрт” добила је Награду читалаца Европске уније за најбољу европску причу на конкурсу који је одржан 2018. године, а укључивао је све дотадашње добитнике Европске награде за књижевност. Преведена је на више европских језика и објављена у више издања у различитим европским и ваневропским земљама. Књиге ове ауторке објављене су у преводу на једанаест језика.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе