Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

05.02.2021 u 13:51

Haliloviću „Zlatni suncokret”

Nagrada „Zlatni suncokret” za 2020. godinu pripala je Enesu Haliloviću za roman „Ljudi bez grobova”, u izdanju „Lagune”. Odluku je doneo žiri u sastavu: Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik). „Roman oživljava duhove `običnih` ljudi o kojima se po pravilu ne pričaju priče, u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja. Pripovedač je sin poznatog odmetnika koji je zbog uvrede i izneverene ljubavi počeo da ubija. Obeležen očevim zločinom unutar zajednice u kojoj se sa imenom nasleđuje i fatum porekla, pripovedač detaljno ispituje očeve motive, kao i čitavu strukturu zločina, istrage, socijalni i moralni horizont zbivanja. Sve to vodi ga ka toma da postane pisac u pokušaju da odgovori na teška ali nezaobilazna egzistencijalna i literarna

Kultura

04.02.2021 u 11:27

Enes Halilović dobitnik nagrade „Zlatni suncokret”

Vitalova nagrada „Zlatni suncokret” za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2020. godini pripala je Enesu Haliloviću za roman „Ljudi bez grobova” u izdanju kuće Laguna iz Beograda, saopštili su iz direkcije za nagradu. Žiri nagrade koji su činili Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden, u najuži izbor je uvrstio još dva romana – „Purpurna dekada” Vladimira Kopicla (Dereta) i „Ljubavna pesma” Srđana Srdića (Partizanska knjiga). U najužem izboru našla se i zbirka priča „Epizodisti i junaci”, Vladislave Vojnović (Laguna), kao i esejistička knjiga „Beket: čovek i delo”, Borivoja Gerzića (Zlatno runo - Milstone). Prema mišljenju žirija, roman „Ljudi bez grobova” se izdvojio zbog nalaženja uverljivog okvira koji obuhvata prikaze istorijskih procesa, poetičkih

Kultura

04.02.2021 u 20:15

Sve pobune Borislava Pekića

Borislav Pekić je rođen 4. februara 1930. u Podgorici. Njegova porodica se često selila, pa je okupaciju proveo u Bavaništu kod Pančeva u kući svoje bake po majci. Pred izbore novembra 1945. učestvuje u akcijama demokratske opozicije oko Demokratske stranke kao jedan od članova ilegalnih omladinskih opozicionih grupa. Treća beogradska gimnazija u Beogradu koju je pohađao bila je pravi rasadnik ,,reakcionarnih đaka”. Tako je, sa četrdeset dvojicom svojih drugova, bio predmet torture i batinanja ostrašćenih skojevaca. Njegovo društvo je u hodnicima škole prošlo tzv. toplog zeca. ,,Video sam svoje drugove kako krvare, prolazeći kroz tunel neljudske mržnje koji će se dve-tri godine kasnije nazvati ’toplim zecom’ i u svoj topli zagrljaj primiti mnoge učesnike ovog iz 1946. Video sam

Kultura

04.02.2021 u 09:58

Kad bi sva deca govorila o onome što ih tišti

Kada devojčica Želja izgubi tatu, svakoga dana obilazi njegov grob, zatvara se u sebe i ljuti mamu i tetku. Druži se sa novim prijateljem, žutim psom Žiletom, koga sreće na groblju, a ponekad tamo odlazi i sa školskim drugom Lukom. Iznenada joj se ukazuje i duh dečaka Vuka, koji ne želi da napusti ovaj svet i luta usamljen, a Želja mu poklanja sve više vremena... Ukratko, ovo su zbivanja u prvom romanu „Crna ptica” (izdanje „Kreativnog centra) Aleksandre Jovanović, ovenčanom priznanjem „Politikinog Zabavnika”, koje je laureatkinji uručeno na Dan „Politike”, 25. januara. Aleksandra Jovanović studentkinja je master studija dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, a za svoj poetski rad nedavno je dobila nagradu „Mladi Dis”. – Ova nagrada mi neizmerno mnogo znači i mada to

Kultura

03.02.2021 u 20:15

Moguć je izlaz iz škripca

Velika zemlja. Misli se na Rusiju. Tako se zove nedavno objavljen izbor iz savremene ruske proze koji donosi dela pet izuzetnih pisaca u prevodu na srpski: Korneja Čukovskog, Natalije Baranskaje, Viktora Kuročkina, Romana Senčina i Aleksandra Kuznjecova Tuljanina. Knjigu je preveo naš poznati i nagrađivani prevodilac Vladimir Jagličić u izdanju Izdavačke knjižarnice Zorana Stojanovića. Kod nas je poznatiji Senčin, zajedno sa svojim vršnjacima Varlamovim, Prilepinim, Volosom i drugima koje je Jagličić predstavio 2012. u „Antologiji ruske moderne priče”. Baranskaja je vesnica ženske proze koja je dala neke od istaknutih ruskih proslavljenih spisateljica. – Njena junakinja u delu „Nedelju dana svagdašnjih” je mlada žena koja traži svoj duhovni prostor, stešnjena između radnih, kućnih i

Kultura

29.01.2021 u 18:00

Simbol sveta u pokretu

Ona daje život, ali i ona ga oduzima kad pobesni; mistična, onostrana, mutna, bistra... – to je voda, najstariji element, koji je postojao i pre stvaranja sveta. U studiji Ane Vukmanović, „U traganju za izvir-vodom, Slike vode u južnoslovenskoj usmenoj lirici”, (u izdanju novosadske „Akademske knjige”), jedna od ključnih odlika vode jeste ambivalentnost. Oblasti istraživanja ove naučnice jesu folkloristika, poetika usmene lirike, antropologija i poetika prostora. Suštinsku dualnu prirodu vode ona objašnjava na sledeći način: – Rekla bih da je sam čovek, u svim vremenima, protivrečno biće i zato vidi svet kao protivrečan. Tome treba dodati da voda u prirodi zaista jeste promenljiva: javlja se u najrazličitijim oblicima, donosi plodnost ali nosi i veliku snagu razaranja. Kada čovek živi sa takvim

Kultura

28.01.2021 u 16:35

Novici Miliću nagrada „Nikola Milošević"

Žiri Radio Beograda 2 odlučio je danas da ovogodišnji dobitnik nagrade „Nikola Milošević”, koju dodeljuje za najbolju knjigu u oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije, bude Novica Milić za knjigu „Politička naratologija - ogled o demokratiji”, u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada. U obrazloženju žirija, u sastavu Iva Draškić Vićanović (predsednica), Zoran Paunović i Dragan Prole, kaže se da je monografija Novice Milića ocrtala jedan smer kojim se može prići temi političkog narativa demokratije, saopštili su iz Radio Beograda. Knjiga obuhvata najvažnije pojmove političke teorije, kao i prikaze najmarkantnijih događaja evropske istorije. Milićeva studija je jedan hrabar pokušaj da se odgovori na veliku, aktuelnu, provokativnu humanističku temu koja nas

Kultura

21.01.2021 u 14:15

Prelistavanje kulturnog nasleđa

Prikupljanje, čuvanje knjiga i nalaženje najlakšeg puta do čitalaca posao je kojim se dugo bave i u Zrenjaninu. Misiju Gradske kasine i Srpske čitaonice iz 19. veka nastavlja ovdašnja Narodna biblioteka. Na tom tragu je i nedavno objavljivanje „Kataloga starih knjiga” koji je štampala ova kuća. Stare i retke knjige su nezaobilazni deo istorijskog i kulturnog nasleđa jednog naroda i čine osnovu za izučavanje duhovnog i materijalnog života i stvaralaštva, pa zbog toga zrenjaninski bibliotekari skreću pažnju na ovaj važan kulturni doprinos. Pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja, Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“ je realizovala „Projekat zaštite stare i retke knjige“ koji je započet još 2016. godine. U saradnji sa Bibliotekom Matice srpske kompletna zbirka je

Kultura

18.01.2021 u 22:10

Vodeni žig

Ako je Italija za Anu Ahmatovu bila „san kome se vraćamo do kraja života”, kao što u svojoj knjizi lutopisne proze „Vodeni žig” podseća Josif Brodski, onda je to za ovog velikog, prerano otišlog pesnika sigurno bila Venecija (izdavač „Paideja”, prevodilac Neda Nikolić Bobić). Venecija nije samo zamena za njegov Petrograd, u kojem je rođen 1940, a potom prinudno morao da ga napusti i nastavi život u egzilu; nije bila ni ljubav kojoj se stalno vraćao, niti obična turistička fascinacija. Za Brodskog je to bio grad s kojim je uspostavio i metafizički, i čulni odnos, grad koji je osećao čulima a istovremeno slutio da u njemu postoji neka viša ideja reda, nad kojom valjda samo Svevišnji bdi. „Venecija je nešto najlepše što je stvoreno na zemlji. Ako postoji nekakva ideja reda, Venecija je,

Kultura

14.01.2021 u 14:40

Priča Jelene Lengold na portugalskom

Priča Jelene Lengold „Jasmin i smrt” objavljena je na portugalskom jeziku u književnom časopisu „O Redentor do Mundo” u državi Mozambik. Priču je na portugalski jezik prevela Sandra Tamele, a objavljena je u okviru izdanja ovog časopisa koje predstavlja antologiju savremenih priča koje su dobile razne međunarodne nagrade. Priča Jelene Lengold „Jasmin i smrt” dobila je Nagradu čitalaca Evropske unije za najbolju evropsku priču na konkursu koji je održan 2018. godine, a uključivao je sve dotadašnje dobitnike Evropske nagrade za književnost. Prevedena je na više evropskih jezika i objavljena u više izdanja u različitim evropskim i vanevropskim zemljama. Knjige ove autorke objavljene su u prevodu na jedanaest jezika.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost