Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

18.01.2021 у 22:10

Водени жиг

Ако је Италија за Ану Ахматову била „сан коме се враћамо до краја живота”, као што у својој књизи лутописне прозе „Водени жиг” подсећа Јосиф Бродски, онда је то за овог великог, прерано отишлог песника сигурно била Венеција (издавач „Паидеја”, преводилац Неда Николић Бобић). Венеција није само замена за његов Петроград, у којем је рођен 1940, а потом принудно морао да га напусти и настави живот у егзилу; није била ни љубав којој се стално враћао, нити обична туристичка фасцинација. За Бродског је то био град с којим је успоставио и метафизички, и чулни однос, град који је осећао чулима а истовремено слутио да у њему постоји нека виша идеја реда, над којом ваљда само Свевишњи бди. „Венеција је нешто најлепше што је створено на земљи. Ако постоји некаква идеја реда, Венеција је, од

Култура

14.01.2021 у 14:40

Прича Јелене Ленголд на португалском

Прича Јелене Ленголд „Јасмин и смрт” објављена је на португалском језику у књижевном часопису „O Redentor do Mundo” у држави Мозамбик. Причу је на португалски језик превела Сандра Тамеле, а објављена је у оквиру издања овог часописа које представља антологију савремених прича које су добиле разне међународне награде. Прича Јелене Ленголд „Јасмин и смрт” добила је Награду читалаца Европске уније за најбољу европску причу на конкурсу који је одржан 2018. године, а укључивао је све дотадашње добитнике Европске награде за књижевност. Преведена је на више европских језика и објављена у више издања у различитим европским и ваневропским земљама. Књиге ове ауторке објављене су у преводу на једанаест језика.

Култура

13.01.2021 у 10:45

Преминуо Миљурко Вукадиновић

Преминуо је Миљурко Вукадиновић, песник, есејиста, преводилац и тумач српске књижевности, бивши секретар Удружења књижевника Србије и главни уредник и водитељ чувене Трибине УКС у Француској 7, саиоштило је Удружење књижевника Србије. Рођен је 1953. године у Горњем Сварчу, код Блаца. Радио је као лектор за славистику и српски језик на Универзитету у Букурешту. Био је један од оснивача Књижевне омладине Србије. Уређивао је различите књижевне листове и часописе, био уредник бројних књига, водио је бројне трибине и књижевне вечери Удружења књижевника Србије. Аутор је више десетина књига поезије, прозе и есејистике на српском и румунском језику. Годинама је истраживао теме заграничне књижевности Срба. Свој допринос Вукадиновић је дао покрету „клокотризам”, који је 70-их година 20. века

Култура

12.01.2021 у 22:06

Роман о Мусолинију

Роман „М. Син века“ Антонија Скуратија, једног од најважнијих савремених италијанских писаца, добитника награде Стрега 2019, стигао је и пред наше читаоце у издању Лагуне у преводу Гордане Бреберине. Овај роман је две године заредом на врху листе најчитанијих књига у Италији, преводи се у четрдесет земаља и биће преточен у телевизијску серију. Реч је о роману о фашизму у коме је главни лик Бенито Мусолини, документарном романи, импресивном по броју извора које аутор користи као и утиску који оставља. Пишући роман о фашизму, Скурати открива деценијама потискивану стварност истовремено обнављајући данас преко потребно наслеђе антифашизма. Историографија је сецирала сваки аспект Мусолинијевог живота. Нико, међутим, никада није говорио о њему и фашизму у роману, каже издавач. И то у

Култура

11.01.2021 у 20:15

Књиге могу да лече као антибиотици

Тек што је њена нова књига „То је љубав, слепа сила”, завршена уочи неодржаног сајма, упркос вирусу корона почела да крчи пут до читалаца, из Москве је Љиљана Хабјановић Ђуровић примила вест да је добила „Златну медаљу А. С. Пушкина”. Обрадовала се и села да пише – завршни део „Острошког тримирја”. Награду ће свакако придружити осталим, а да ли јој и сада као једном од најчитанијих аутора значе као у данима када је писала прве странице. – Награду ми је доделио Међународни фестивал стваралаца словенских земаља „Златни витез” за, како се то образлаже, „изузетан допринос књижевности”. То је у ствари признање за животно дело, и од српских писаца добио га је само Добрица Ћосић 2010. године. Требало је да ми буде уручено у Москви, на великој свечаности у Храму Христа Спаситеља, али због

Култура

06.01.2021 у 20:00

Писци и вера

Ко су ствараоци великих и малих књижевних и уметничких дела, какве су они личности, у шта верују, шта сањају – само су нека од питања која су одувек занимала истраживаче и такозване обичне читаоце. То одмеравање свакодневне личности писца и његовог дела колико може бити занимљиво још више може да постане опасно, јер истраживање зачас постане срцепарајуће завиривање у туђу интиму. Наш угледни психијатар и аутор више студија о односу психијатрије и књижевности др Владета Јеротић (1924-2018) се у књизи Посете, одломци (издавач КОВ) управо креће по поменутом „опасном терену”, износећи лична сведочења и сусрете са Исидором Секулић, Милошем Црњанским, Миланом Кашанином, Рашком Димитријевићем, Михаилом Лалићем и Добрицом Ћосићем. Сводећи себе на улогу пажљивог посматрача и слушаоца својих

Култура

04.01.2021 у 21:52

Одбрана Ван Гога

Кад се сретну две сродне душе блиставе имагинације и луцидног ума, па макар између њих временски стајале читаве деценије, онда настају дела какво је без сумње „Ван Гог, самоубица жртва друштва“ Антонена Артоа. Арто га је објавио само годину дана пре своје смрти као одговор на чланак једног психијатра о Ван Гоговом лудилу, што је истовремено био и лични, Артоов одговор психијатрима (последњу деценију живота и сам је провео у душевној болници). Велики песник и позоришни писац Арто (1896-1948) сасвим се у тој малој књизи (издавач „Клио“, преводилац Весна Цакељић) поистоветио са великим сликаром Ван Гогом, кога је доживео као своје „друго ја“. Обојица из породице „уклетих“; обојица изузетног дара; обојица спремни да се суоче са апсолутним, да кушају његову моћ и сносе последице тог опасног

Култура

01.01.2021 у 15:00

Година у којој се читало и – умирало

На питање да ли се у 2020. години, у којој смо због пандемије живели мање-више изоловано, више читало, већина ће одговорити негативно и рећи да су књиге читали они који су их читали и раније. То је можда тачно, али је одговор на постављено питање ипак – да, јер су они који су читали и раније сада читали много више. А имали су и добар избор, јер су се издавачи борили да одрже продукцију. Подједнаку похвалу заслужују и преводиоци, никад довољно вредновани у овој средини, захваљујући којима до нас стижу најбоље књиге из светске продукције, враћајући нам веру у књижевно стваралаштво коју бисмо, у релативно малој књижевној средини, лако могли изгубити. Друго питање везано за 2020. годину, из очаја постављено толико пута на друштвеним мрежама, тиче се одласка уметника. Шта је ово,

Култура

30.12.2020 у 20:15

Ово је била њихова година

КЊИЖЕВНОСТ Наставићу да пишем Ленка Настасић добитница је литерарне награде „Наталија – Натка Ћатовић”, првог места на конкурсу „Голубић” Градске библиотеке „Карло Бијелицки” из Сомбора, као и првог места на литерарном конкурсу „Десанка Максимовић”, и све је то остварила прошле године. Ова је, пак, за њу посебна због тога што је објавила своју прву збирку поезије, као резултат „Десанкине награде”. – Ова година је посебна за мене јер ми се остварио дуго сањани сан: објављивање прве самосталне књиге. Након што је жири у саставу Матија Бећковић, Драган Лакићевић и Вера Ваш прогласио моју књигу најбољом и самим тим јој дао шансу за објављивање, била сам пресрећна. Моја менторка, професорка Лидија Неранџић Чанда и ја посветиле смо се овим песмама, не очекујући превише, а добиле

Култура

29.12.2020 у 20:15

Избор критичара „Политике”: Најбоље у 2020.

ПОЗОРИШТЕ 1. „Догвил” (Позориште „Костолањи Деже”, Суботица) 2. „Читач” (Београдско драмско позориште и Беоарт) 3. „Дабогда те мајка родила” (Атеље 212) 4. „Лавина” (копродукција Регионално позориште Нови Пазар и Пулс театар Лазаревац) 5. „Путујуће позориште Шопаловић” (Југословенско драмско позориште) 6. „Уредник” (Рефлектор театар) 7. „Лоунли пленет” (Атеље 212) 8. „Кретање” (Битеф театар) 9. „Дечак са кофером” (Мало позориште „Душко Радовић”) 10. „Ружни, прљави, зли” (Београдско драмско позориште) (Избор: Ана Тасић) Из филма„Без посебних карактеристика ФИЛМ 1. „Без посебних карактеристика” (Мексико, режија Фернанда Валадез) 2. „Оаза” (Србија, режија Иван Икић) 3. „Драги другови” (Русија, режија Андреј

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 10:08

Меси: Важно је што смо СП започели победом

17.06.2026 у 10:02

Базени „25. мај - Милан Гале Мушкатировић“ од данас отворени за посетиоце

17.06.2026 у 09:56

Објављен други том капиталног пројекта „Манифести српске авангарде 1902–1934”

17.06.2026 у 09:48

Ћута: Испод нивоа ми је да се препоручујем студентима

17.06.2026 у 09:45

Додатно подигнуте тензије између две државе

17.06.2026 у 09:37

УЕФА „скратила“ списак могућих ривала Звезде, Војводине, Партизана и Железничара