Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

11.08.2020 у 20:00

Опрезно о Јасеновцу

Сваке године, комисија која бира издања у оквиру откупа књига од издавача за потребе библиотека, повод је за критике, у вези са одабраним или изостављеним насловима. Када би неко рекао да се никада свима не може удовољити, био би потпуно у праву. Међутим, овога пута одјекнула је вест да су из откупа изостављене три књиге из области историјске науке (одувек стоји примедба да библиотекама треба више издања из области хуманистичких наука него преведене белетристике). Нису откупљене књиге „Етничко чишћење. Генеза концепта” Владимира Петровића („Архипелаг”), „Јасеновац” Иве Голдштајна („Академска књига”) и „Митови српске историје” Дејана Ристића („Вукотић медија”). Зашто су ове године изостале из откупа три књиге из области историјске науке Као што и сам наслов каже, Владимир

Култура

08.08.2020 у 14:55

Одржана комеморација књижевници Исидори Бјелици

Комеморација књижевници Исидори Бјелици, која је преминула 5. августа, одржана је данас у Малој сали Сава центра. Комеморацији су присуствовали њена мајка и отац Димитрије Бјелица и Неванка Ђуровић, супруг Небојша Пајкић, деца Лав и Вила Еванђелна, многобројни пријатељи и поштоваоци њеног дела. Комеморацију је водила Ксенија Вучић, која је позвала на минут ћутања и рекла да би хтела да се сакрије негде између Исидориних шешира, постављених поред њене фотографије, и да је нема овде овим поводом, али да то не уме. Докторка Драгана Папић Грујић, дугогодишња пријатељица, казала је да је Исидора била највећи интелектуалац. „Највише смо од ње учили о љубави, залагала се да се љубав као предмет уведе у школе. Била је борац. Међу нашим задњим препискама написала ми је да смрт не

Култура

03.08.2020 у 22:00

Недовршени роман Владана Деснице

У свету, у којем су смрт и рак постали синоними, пронађен је лек за рак, односно за смрт, тако да су људи уместо богатих и сиромашних, паметних и глупих, болесних и здравих, дељени на смртне и бесмртне. Ово није окосница неке нове, популарне, дистопијске књиге, то је почетак недовршеног романа Владана Деснице „Проналазак Атханатика”, (издање новосадског „Прометеја”), који је видовито предвидео ситуације са којима се свет данас сусреће, али је уједно изложио и своја схватања о уметности и уметничкој истини, о романескном жанру, језику, па и завршетку – управо о оном делу који овде недостаје. Затим, о проблемима политика и друштава које је познавао, а које су рефрени и данашњег либералног капитализма. О томе ко чини друштвену „масу”, гомилу... Мирису смрти и нестајања, којим одишу и

Култура

03.08.2020 у 18:00

Дневник једног грађанина

Нова књига о граду архитекте и писца Ђорђа Бобића „Дневник једног грађанина”, у издању „Архипелага”, необично је дело на чијем почетку се наводи ауторов уводни есеј о томе како је настао овај подстицајни и провокативни дневник. Потом следе колорни цртежи, илустрације и карикатуре у којима Бобић у слици, речи и боји из дана у дан, из недеље у недељу и из месеца у месец, у току пет година, од јануара 2015. до краја маја 2020. године, исписује узбудљиву хронику Београда. После неколико књига у којима је трагао за градом и исписивао узроке који су архитектуру кроз историју, а ништа мање ни у савремености, учинили изнуђеном уметношћу, Бобић је направио необичну хронику града у слици и речи. То није било који град, него препознатљиви Београд, нити је то било које време, него управо наше

Култура

30.07.2020 у 20:15

Фрагменти на размеђи филозофије и књижевности

Кажу да је свако своје среће ковач. Само што судба једноме даје и чекић и готово усијано гвожђе, а други га мора ковати често хладно, а често и голом песницом. Ово је записао Божидар Кнежевић (1862–1905), професор историје и преводилац, аутор дела „Мисли” о којем је недавно било речи на скупу „Српска књижевност почетком 20. века, модерност и стари задаци” у Институту за књижевност и уметност у Београду. Проф. др Саша Радојчић приредио је књигу „Божидар Кнежевић” у едицији „Десет векова српске књижевности”. Он пише да Кнежевићу трајно место у културном памћењу нације нису обезбедиле његове опсежне историозофске студије, већ једно позно, са становишта ауторових интенција вероватно и споредно дело. ‒ Иако неспорно пионир у области филозофије историје код нас, Кнежевић је пуно

Друштво

26.07.2020 у 19:24

Преминуо слависта Миодраг Сибиновић

Истакнути српски слависта, лингвиста, преводилац, књижевник и пензионисани професор Филолошког факултета, Миодраг Сибиновић, преминуо је данас у 83. години, саопштила је његова породица. Објавио је више од 300 стручних и научних радова и 20 ауторских књига из области науке о књижевности. Сибиновићева књига „О превођењу” (1990) била је основни уџбеник за све средњошколце преводилачког смера у Србији. Његови курсеви из руске народне књижевности и из теорије превођења били су први курсеви из ових научних дисциплина на славистици и Београдском универзитету, јавља Танјуг. Радови су му објављивани, осим на српском, на руском, чешком, француском, белоруском и украјинском језику. Године 1996. добио је звање почасног доктора Московског универзитета. Добитник је бројних домаћих и

Култура

13.07.2020 у 20:00

Речи и њихови близанци

Да ли је реч „рука” значењски супротстављена речи „нога”? Да ли се „брду” супротставља „равница” или „долина”? Која је реч супротна именици „човек” – „нечовек”, „животиња”, „Бог”, нека четврта или ниједна? Да ли „кућа” значи баш исто што и „дом” и да ли је „осећајан” исто што и „осетљив”? Када би наука имала прецизне и јединствене одговоре на ова питања, вероватно би било више речника синонима, антонима, паронима. Овакви речници су важни зато што утичу на изоштравање увида у односе међу речима, али и појмовима у односу контрарности или комплементарности, истозначности или сличнозначности, надређености или подређености. Такви речници представљају изврсне приручнике за оне који се српским језиком баве на било који начин, а доприносе и бољем разумевању логичких односа, лексичком богаћењу

Култура

09.07.2020 у 15:35

Ново издање романа „Ухвати зеца”

„Замислила сам је како стоји у соби, поред мене, моја земља, и гледа ме. Била је то жена, пуна модрица, и крварила је на мој под равно из утробе. Била је неплодна, носила је јефтину одећу, имала је очи и косу лажне боје. Али, изнад свега – била је љута. Љута на мене, на моју собу, на књиге око нас. Осетила сам да јој ја, таква, у тој соби, у том граду, идем на живце. Таман кад сам помислила да је имам, нестала је...” Ово је део из поговора новог издања романа „Ухвати зеца” Лане Басташић, књиге први пут објављене пре две године која је била у ужем избору за Нинову награду и Награду „Биљана Јовановић”. Ново, од ауторке дотерано, издање ове књиге, обогаћено поговором у коме Лана Басташић води читаоца на другу страну огледала и показује му како стварност изгледа оданде, објавила је

Култура

09.07.2020 у 10:40

Одлазак Миодрага Матицког

После краће болести преминуо је романсијер, приповедач, песник и научни радник Миодраг Матицки (1940–2020) који се посвећено и истрајно залагао за српски језик и правопис у јавном дискурсу. Био је члан Одбора за историју књижевности и Одбора за народну књижевност САНУ, вишегодишњи члан Књижевног одељења и Управног одбора Матице српске. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године. Био је члан је Удружења књижевника Србије, Удружења фолклориста и Друштва за јужнословенску митологију. Од 1996. до 2008. био је председник Управног одбора, а од 2008. председник Скупштине Вукове задужбине. Матицки је био покретач и главни уредник Српског народног илустрованог календара „Даница”, која је штампана од 1994. а од 2009. године са додатком „Даница за младе”, као и

Култура

07.07.2020 у 14:57

Лоша времена за књижевност, филм, музику и позориште

Према резултатима истраживања утицаја пандемије новог вируса корона на живот и рад уметника и културних радника у 2020. години Асоцијације независне културне сцене Србије и Центра за емпиријске студије културе југоисточне Европе, за чак 39 одсто уметника изгубљен је сав њихов приход, а за 26,4 одсто већи део прихода. Према речима Предрага Цветичанина, руководиоца Центра за емпиријске студије југоисточне Европе, највише уметника – 20,7 одсто изгубило је између 25.000 и 50.000 динара, 15,9 одсто њих остало је без између 50.000 и 100.000 динара, док је 16,8 одсто лишено више од 100.000 динара. Код чак 62 одсто уметника и културних посленика породица зависи од њихових прихода, 69,7 одсто је веома забринуо због ефеката пандемије на обезбеђивање прихода, а 64,9 одсто брине због неизвесности

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса

17.06.2026 у 00:49

Бразил: Син бившег председника Болсонара проглашен кривим због мешања у суђење оцу

17.06.2026 у 00:39

ЕУ почела са првом фазом забране увоза руског гаса кроз цевоводе

17.06.2026 у 00:29

Трампова ратна овлашћења и даље без ограничења