Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

16.08.2020 u 18:00

Čitanje tvoje knjige bilo je događaj u mom životu

Izazov prihvatanja suprotnih ideja i razumevanje tuđih stanovišta gradi karakter, ali nema veće radosti od prepoznavanja sličnosti i duhovne srodnosti sa drugim. Ni sa čim se ne može meriti komunikacija koja teče, makar i da se ništa ne kaže, i čija je suština sloboda. Mnoga prijateljstva umetnika, često ne bez kontroverzi, bila su obostrani podsticaj za stvaralaštvo, a iz njihovih diskusija nastajala su dela koja su menjala istoriju svetske kulture. Prijatelji su bili Pol Gogen i Vinsent van Gog, Kamij Pisaro i Pol Sezan, Edgar Dega i Eduar Mane, Man Rej i Marsel Dišan, Endi Vorhol i Žan-Mišel Baskijat, Lusijan Frojd i Frensis Bejkon, Džekson Polok i Vilem de Kuning... Među stranim piscima prijatelji su bili ili jesu Lord Bajron i Meri Šeli, Tolkin i K.S Luis, Džejms Boldvin i Toni Morison,

Kultura

14.08.2020 u 18:20

Biblioteka „načulji uši”

Čačak ‒ Gradska biblioteka „Vladislav Petković Dis” pokrenula je letnju programsku šemu emitovanjem audio-zapisa priča na fejsbuk stranici i jutub kanalu ustanove, svakog utorka, četvrtka i subote od 21 sat. Pošto su zbog vanredne situacije programske aktivnosti otkazane, intenzivno se razmišljalo koji bi sadržaj mogao da okupi i poveže više ljudi bez njihovog direktnog prisustva. „Važno je poštovati sve propisane mere koje se sprovede zbog sprečavanja širenja virusa, ali bilo je bitno i da publika ne ostane uskraćena za kulturne sadržaje”, saopštila je GB DIS. Priča i pričanje još od vremena legendarne Šeherezade pa do danas jesu jedan od najdelotvornijih načina povezivanja ljudi, a slušanje priča kod kuće, na otvorenom, pored reke ili na nekom prijatnom mestu, svojevrstan je lek

Kultura

11.08.2020 u 20:00

Oprezno o Jasenovcu

Svake godine, komisija koja bira izdanja u okviru otkupa knjiga od izdavača za potrebe biblioteka, povod je za kritike, u vezi sa odabranim ili izostavljenim naslovima. Kada bi neko rekao da se nikada svima ne može udovoljiti, bio bi potpuno u pravu. Međutim, ovoga puta odjeknula je vest da su iz otkupa izostavljene tri knjige iz oblasti istorijske nauke (oduvek stoji primedba da bibliotekama treba više izdanja iz oblasti humanističkih nauka nego prevedene beletristike). Nisu otkupljene knjige „Etničko čišćenje. Geneza koncepta” Vladimira Petrovića („Arhipelag”), „Jasenovac” Ive Goldštajna („Akademska knjiga”) i „Mitovi srpske istorije” Dejana Ristića („Vukotić medija”). Zašto su ove godine izostale iz otkupa tri knjige iz oblasti istorijske nauke Kao što i sam naslov

Kultura

08.08.2020 u 14:55

Održana komemoracija književnici Isidori Bjelici

Komemoracija književnici Isidori Bjelici, koja je preminula 5. avgusta, održana je danas u Maloj sali Sava centra. Komemoraciji su prisustvovali njena majka i otac Dimitrije Bjelica i Nevanka Đurović, suprug Nebojša Pajkić, deca Lav i Vila Evanđelna, mnogobrojni prijatelji i poštovaoci njenog dela. Komemoraciju je vodila Ksenija Vučić, koja je pozvala na minut ćutanja i rekla da bi htela da se sakrije negde između Isidorinih šešira, postavljenih pored njene fotografije, i da je nema ovde ovim povodom, ali da to ne ume. Doktorka Dragana Papić Grujić, dugogodišnja prijateljica, kazala je da je Isidora bila najveći intelektualac. „Najviše smo od nje učili o ljubavi, zalagala se da se ljubav kao predmet uvede u škole. Bila je borac. Među našim zadnjim prepiskama napisala mi je da

Kultura

03.08.2020 u 22:00

Nedovršeni roman Vladana Desnice

U svetu, u kojem su smrt i rak postali sinonimi, pronađen je lek za rak, odnosno za smrt, tako da su ljudi umesto bogatih i siromašnih, pametnih i glupih, bolesnih i zdravih, deljeni na smrtne i besmrtne. Ovo nije okosnica neke nove, popularne, distopijske knjige, to je početak nedovršenog romana Vladana Desnice „Pronalazak Athanatika”, (izdanje novosadskog „Prometeja”), koji je vidovito predvideo situacije sa kojima se svet danas susreće, ali je ujedno izložio i svoja shvatanja o umetnosti i umetničkoj istini, o romanesknom žanru, jeziku, pa i završetku – upravo o onom delu koji ovde nedostaje. Zatim, o problemima politika i društava koje je poznavao, a koje su refreni i današnjeg liberalnog kapitalizma. O tome ko čini društvenu „masu”, gomilu... Mirisu smrti i nestajanja, kojim

Kultura

03.08.2020 u 18:00

Dnevnik jednog građanina

Nova knjiga o gradu arhitekte i pisca Đorđa Bobića „Dnevnik jednog građanina”, u izdanju „Arhipelaga”, neobično je delo na čijem početku se navodi autorov uvodni esej o tome kako je nastao ovaj podsticajni i provokativni dnevnik. Potom slede kolorni crteži, ilustracije i karikature u kojima Bobić u slici, reči i boji iz dana u dan, iz nedelje u nedelju i iz meseca u mesec, u toku pet godina, od januara 2015. do kraja maja 2020. godine, ispisuje uzbudljivu hroniku Beograda. Posle nekoliko knjiga u kojima je tragao za gradom i ispisivao uzroke koji su arhitekturu kroz istoriju, a ništa manje ni u savremenosti, učinili iznuđenom umetnošću, Bobić je napravio neobičnu hroniku grada u slici i reči. To nije bilo koji grad, nego prepoznatljivi Beograd, niti je to bilo koje vreme, nego upravo naše

Kultura

30.07.2020 u 20:15

Fragmenti na razmeđi filozofije i književnosti

Kažu da je svako svoje sreće kovač. Samo što sudba jednome daje i čekić i gotovo usijano gvožđe, a drugi ga mora kovati često hladno, a često i golom pesnicom. Ovo je zapisao Božidar Knežević (1862–1905), profesor istorije i prevodilac, autor dela „Misli” o kojem je nedavno bilo reči na skupu „Srpska književnost početkom 20. veka, modernost i stari zadaci” u Institutu za književnost i umetnost u Beogradu. Prof. dr Saša Radojčić priredio je knjigu „Božidar Knežević” u ediciji „Deset vekova srpske književnosti”. On piše da Kneževiću trajno mesto u kulturnom pamćenju nacije nisu obezbedile njegove opsežne istoriozofske studije, već jedno pozno, sa stanovišta autorovih intencija verovatno i sporedno delo. ‒ Iako nesporno pionir u oblasti filozofije istorije kod nas, Knežević je puno

Društvo

26.07.2020 u 19:24

Preminuo slavista Miodrag Sibinović

Istaknuti srpski slavista, lingvista, prevodilac, književnik i penzionisani profesor Filološkog fakulteta, Miodrag Sibinović, preminuo je danas u 83. godini, saopštila je njegova porodica. Objavio je više od 300 stručnih i naučnih radova i 20 autorskih knjiga iz oblasti nauke o književnosti. Sibinovićeva knjiga „O prevođenju” (1990) bila je osnovni udžbenik za sve srednjoškolce prevodilačkog smera u Srbiji. Njegovi kursevi iz ruske narodne književnosti i iz teorije prevođenja bili su prvi kursevi iz ovih naučnih disciplina na slavistici i Beogradskom univerzitetu, javlja Tanjug. Radovi su mu objavljivani, osim na srpskom, na ruskom, češkom, francuskom, beloruskom i ukrajinskom jeziku. Godine 1996. dobio je zvanje počasnog doktora Moskovskog univerziteta. Dobitnik je brojnih

Kultura

13.07.2020 u 20:00

Reči i njihovi blizanci

Da li je reč „ruka” značenjski suprotstavljena reči „noga”? Da li se „brdu” suprotstavlja „ravnica” ili „dolina”? Koja je reč suprotna imenici „čovek” – „nečovek”, „životinja”, „Bog”, neka četvrta ili nijedna? Da li „kuća” znači baš isto što i „dom” i da li je „osećajan” isto što i „osetljiv”? Kada bi nauka imala precizne i jedinstvene odgovore na ova pitanja, verovatno bi bilo više rečnika sinonima, antonima, paronima. Ovakvi rečnici su važni zato što utiču na izoštravanje uvida u odnose među rečima, ali i pojmovima u odnosu kontrarnosti ili komplementarnosti, istoznačnosti ili sličnoznačnosti, nadređenosti ili podređenosti. Takvi rečnici predstavljaju izvrsne priručnike za one koji se srpskim jezikom bave na bilo koji način, a doprinose i boljem razumevanju logičkih odnosa, leksičkom

Kultura

09.07.2020 u 15:35

Novo izdanje romana „Uhvati zeca”

„Zamislila sam je kako stoji u sobi, pored mene, moja zemlja, i gleda me. Bila je to žena, puna modrica, i krvarila je na moj pod ravno iz utrobe. Bila je neplodna, nosila je jeftinu odeću, imala je oči i kosu lažne boje. Ali, iznad svega – bila je ljuta. Ljuta na mene, na moju sobu, na knjige oko nas. Osetila sam da joj ja, takva, u toj sobi, u tom gradu, idem na živce. Taman kad sam pomislila da je imam, nestala je...” Ovo je deo iz pogovora novog izdanja romana „Uhvati zeca” Lane Bastašić, knjige prvi put objavljene pre dve godine koja je bila u užem izboru za Ninovu nagradu i Nagradu „Biljana Jovanović”. Novo, od autorke doterano, izdanje ove knjige, obogaćeno pogovorom u kome Lana Bastašić vodi čitaoca na drugu stranu ogledala i pokazuje mu kako stvarnost izgleda odande, objavila

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost