Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

21.02.2020 у 12:52

Награда „Меша Селимовић” припала Владимиру Пишталу

Једна од најугледнијих књижевних награда „Меша Селимовић” припала је за 2019. годину Владимиру Пишталу за књигу есеја „Значење џокера” у издању „Агоре”. Одлуку Великог жирија, у коме је било 60 истакнутих теоретичара, књижевних критичара и историчара, данас је у подне у свечаној сали Вукове задужбине саопштио новинар Драган Богутовић који је са Огњеном Лакићевићем оснивач награде „Меша Селимовић”. Награду за књигу године додељује дневни лист „Вечерње новости”. „Још једном се показало да је начин жирирања за „Мешу” не само јединствен и по броју учесника највећи у региону, већ и да представља својеврстан и максимално демократски културни ритуал у коме је могућност штимовања резултата сведена на минимум”, истакао је Богутовић. Чланови жирија припадају свим генерацијама и између

Култура

18.02.2020 у 22:00

Крими и трилер приче о великим градовима

Нова колекција књига приповедака „Службеног гласника” названа је „Ноар”, управо по јединственом књижевном жанру, који у центар читалачког интересовања враћа крими и трилер тематику у великим градовима света. Представљене су прве две књиге објављене у овој колекцији - „Америка ноар” и „Истанбул ноар”, у преводу са енглеског Милана Ђурића и Андреје Стојилков. Према речима Петра В. Арбутине, директора „Гласниковог” Сектора за издавање књига и уредника ове колекције, ова два дела објављена су крајем прошле године, а ускоро ће се појавити и ноар приче чија су збивања смештена у Даблин, Санкт Петербург, па и у Београд. Њујоршки издавач „Акашик букс”, чије су изворно ове књиге, до сада је штампао 59 књига ноара, од којих је 40 посвећено градовима у Северној Америци. У овом избору „Америка

Култура

13.02.2020 у 19:30

Прилози за поетику Бранислава Петровића

Награда „Даница Марковић” за издавачки подухват 2019. године додељена је Институту за књижевност и уметност из Београда и Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис” из Чачка као саиздавачима за публикацију „Прилози за поетику Бранислава Петровића”. У образложењу жирија који су чинили Милица Баковић, Гордана Домановић и Дејан Ацовић (председник) између осталог се наводи: „Унутар академски сведених корица ове публикације, која као да је објављена у Лајдену или Кембриџу, налази се читав венац доживљаја и корисних упута, сигнала на путу друговања – које није краткотрајно нити ad hoc временски одређено – са делом Бране Петровића”.

Култура

12.02.2020 у 15:52

Ненаду Николићу уручена награда „Никола Милошевић"

Радио Београд 2, програм културе и уметности обележио је 62. рођендан свечаношћу у Камерној сали на којој је Ненаду Николићу уручена Награда „Никола Милошевић” за најбољу књигу у области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије објављену у протеклој години, за дело „Идентитет српске књижевности Прича о књижевноисторијској идеји”, у издању Српске књижевне задруге и „Партенона”. У образложењу жирија, који је радио у саставу: проф. др Ива Драшкић Вићановић (председница), проф. др Зоран Пауновић и проф. др Драган Проле, наводи се да је књига Ненада Николића „озбиљан подухват и значајан допринос српској науци о књижевности” У овој обимној и целовитој студији, Николић испитује на којим претпоставкама су историчари српске књижевности изграђивали своје представе о њој - и то

Култура

07.02.2020 у 13:04

Огледи из естетике Иве Драшкић Вићановић

Књигу „Завођење ума, огледи из естетике” (Досије студио, Београд, 2019) др Иве Драшкић Вићановић, професорке Академије уметности у Београду, на последњем Међународном београдском сајму књига Удружење ликовних уметника, примењених уметника и дизајнера Србије наградило је признањем за област филозофије уметности (једна од категорија за коју УЛУПУДС додељује сајамску диплому). Реч је о збирци есеја из области естетике и филозофије уметности у којој ауторка представља различите аспекте естетског феномена – од естетског искуства и рецепције, сазнајног и вредносног статуса лепоте и уметности, до промишљања уметности и уметничког дела. Посебно је истакнут њен „начин филозофско-естетичког третирања савремених тема, попут понашања и комуникације, чији ослонац она проналази у чувеној ренесансној

Култура

06.02.2020 у 13:08

Симон Симоновић песник нежности и побуне

Тешко је опраштати се са изузетним личностима, али можда је једина утеха у томе што човек може да каже да је са њима делио једну епоху, познавао их, и што је са њима имао нека заједничка мишљења. Са недавно преминулим Симоном Симоновићем, о коме су јуче у Српском књижевном друштву говорили његови пријатељи и његова породица, најбоље су се слагали људи присни са књигама, они који речима придају посебан значај, слажући их пажљиво уз осећања, пружајући им, превасходно, етичко и естетско значење. „О чему год да пишеш мисли на књиге, оне су најважније у сваком проблему”, говорио је овај врсни песник, есејиста, прозни писац и издавач истанчаног укуса који је, ценио Далеки исток, али и великане западне културе, писао је о метежу и богатству утисака модерног града, али и о архаичном,

Друштво

05.02.2020 у 20:00

Стари завет у новом преводу

Теолози, класични филолози, текстолози, хеленисти, слависти и србисти, професори, докторанди, истраживачи с Православног богословског, Филозофског и Филолошког факултета, Института за српски језик и Византолошког института САНУ, укупно више од 40 стручњака из различитих области, окупио је један пројекат. Његов назив је „Септаугинта на српском”, а циљ је превођење Старог завета с грчког оригинала на српски језик, објашњава руководилац пројекта проф. др Родољуб Кубат, редовни професор на Катедри за Стари завет и шеф групе за библистику на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. – Већ на почетку треба јасно нагласити да је Стари завет исто што и Септуагинта. Дакле, под хришћанским Старим заветом искључиво се подразумевају текстуалне варијанте и канонска структура

Култура

04.02.2020 у 14:33

На Врачару обележена годишњица рођења Борислава Пекићa

Поводом обележавања 90 година од рођења Борислава Пекића, представници Градске општине Врачар положили су данас венац на споменик истакнутог писца на Цветном тргу. Венац су положили шеф Кабинета Никола Јеленковић и помоћник председника Градске општине Врачар Марко Никић, преноси Танјуг. Романсијер, драмски писац, филмски сценариста и академик Борислав Пекић рођен је 4. фебруара 1930. године, у Подгорици. Био је дописни члан САНУ од 1985. године, потпредседник ПЕН-а и члан Крунског савета. Нека од његових најпознатијих дела су: „Златно руно”, „Време чуда”, „Године које су појели скакавци”, „Беснило”, „Ходочашће Арсенија Његована” за које је добио НИН-ову награду 1970. године. Борислав Пекић преминуо је 2. јула 1992. године у Лондону. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана у

Култура

03.02.2020 у 17:00

Српски мотиви код Бартока, Листа и Чајковског

Познати светски аутори попут Брамса, Листа, Дворжака и Рубинштајна стварали су своје композиције на основу српских мотива. За два века било их је чак 228, колико је наведено у књизи „Срби и европски идентитет – српска музика и Срби у делима европских композитора, од 19. до почетка 21. века” Дејана Томића, у издању РТС-а и Музеја Војводине. Реч је о ствараоцима из Шведске, Холандије, Белгије, Француске, Шпаније, Италије, Швајцарске, Немачке, Аустрије, Мађарске, Чешке, Русије, Словачке, Пољске, Румуније и Бугарске. Како су они долазили до наших мотива у претходна два века? – Вук Караџић је својим записима српских народних песама побудио изузетно интересовање у тадашњој културној Европи. Те песме су превођене на разне језике и тако су композиторима биле доступне па су на њих

Култура

29.01.2020 у 11:07

Уручена „Велика награда Иво Андрић”

На свечаности у Андрићевом институту у Андрићграду директор ове установе Емир Кустурица, уручио је у понедељак „Велику награду Иво Андрић” за животно дело Драгославу Михаиловићу, и руској књижевници Гузељ Јахини, за роман „Деца Волге”, преноси Танјуг. „Живимо у веома турбулентним временима, понекад се чини да неумитно клизимо у прошлост и да велика историја прети да се понови. Та дешавања руше давно успостављене везе и истовремено отварају потребу да се оне поново успостављају. Треба наново градити мостове, најпре мостове културе. Андрићев роман „На Дрини ћуприја” завршава се сценом рушења моста који је постојао 400 година. Данас, међутим, мост на Дрини поново стоји и служи људима. Вероватно је то судбина сваког моста, да буде рушен, како би нам затим пружио прилику да га поново

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 14:22

Потписан Споразум о сарадњи између Привредних комора Војводине и провинције Хебеј

18.06.2026 у 14:17

Министарка Пауновић посетила Експо са представницима општина и градова

18.06.2026 у 14:13

Угинуо чувени храст из Шервудске шуме, симбол легенде о Робину Худу

18.06.2026 у 14:09

Гламочић: Унапређење односа са Јапаном представља значајну прилику за српски аграр

18.06.2026 у 14:09

ИДФ објавио нову мапу распоређивања у јужном Либану, повлачење није планирано

18.06.2026 у 14:04

Ковач: Србија мора да искористи тренутни моментум проширења ЕУ