Стари завет у новом преводу

Теолози, класични филолози, текстолози, хеленисти, слависти и србисти, професори, докторанди, истраживачи с Православног богословског, Филозофског и Филолошког факултета, Института за српски језик и Византолошког института САНУ, укупно више од 40 стручњака из различитих области, окупио је један пројекат. Његов назив је „Септаугинта на српском”, а циљ је превођење Старог завета с грчког оригинала на српски језик, објашњава руководилац пројекта проф. др Родољуб Кубат, редовни професор на Катедри за Стари завет и шеф групе за библистику на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

– Већ на почетку треба јасно нагласити да је Стари завет исто што и Септуагинта. Дакле, под хришћанским Старим заветом искључиво се подразумевају текстуалне варијанте и канонска структура књига присутних у Септуагинти. Историјски и богословски гледано, Стари завет се уобличио у окриљу ране цркве у септуагинтиној текстуалној традицији. Септуагинта је посебно важна за источноправославну цркву, како грчку, тако и нашу јер су наши стари преводи (старословенски, српскословенски) настали са Септуагинте. Самим тим наша целокупна богослужбена, канонска и иконографска пракса, као и средњовековно књижевно и црквено стваралаштво, засновано је на тој писаној традицији. То је предањска нит која нас води до извора – истиче професор Кубат.

Овакво објашњење нужно захтева и одговор на питање због чега до сада нисмо имали превод Септуагинте на српски језик.

– Разлоге треба тражити у историјским околностима и лошим условима у којима се налазила наша академска теологија. Повратком Богословског факултета на универзитет створиле су се много боље претпоставке за овакве подухвате. Покретањем пројекта „Септуагинта на српском” отвара се могућност да се први пут у нашој историји, ма колико чудно звучало, појави интегралан превод Старог завета на српском језику. Досадашњи интегрални преводи Старог завета, без другоканонских књига, на савремени српски књижевни језик, било да је у питању превод Ђуре Даничића или Луја Бакотића, настали су највећим делом с латинског, при чему су преводиоци консултовали и неке друге преводе – каже проф. др Кубат.

Он додаје да, додуше, у новијој историји постоје појединачни преводи једног броја књига које су радили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије и истиче да њихов рад представља добру основу за даљи рад.

– Целокупан превод Септуагинте, који подразумева текстолошка сравњивања рукописа, додатна стручна појашњења, дефинисања јединственог вокабулара, подразумева заједнички рад већег броја стручњака из различитих научних области.

У тиму који ради на овом пројекту постоји детаљно разрађена методологија која се примењује. Рукописи и преводи пролазе кроз велики број руку. Комбинује се тимски и појединачни рад. Већ смо превели шест књига, и до јесени планирамо да издамо један вишејезични текстуални корпус, вероватно збирку Малих пророка – наводи Кубат.

С пројектом „Септуагинта на српском” упознате су и научне институције и појединци, али и Српска православна црква.

– Разговарао сам с потпредседником САНУ Љубомиром Максимовићем, и он је показао велику заинтересованост и спремност да помогне. С пројектом су упознате и многе колеге на универзитету, нарочито на Филозофском факултету, на одељењу за класичне науке, као и ректорка Иванка Поповић. Сви су изразили интересовање и спремност да, у домену својих могућности, помогну. Намеравамо да ускоро контактирамо и надлежна министарства. Реакције људи у цркви су врло позитивне, што је и разумљиво. Двојица поменутих епископа, митрополит Амфилохије и епископ Атанасије, изразили су спремност да дају свој допринос овом пројекту. Додуше, неколико моћних људи из цркве лобира против овог подухвата. Чак је један колега морао да одустане, али то је једна друга реалност.

Ми имамо јасно одређен циљ и намеру да истрајемо у овом послу. Велики је ово изазов и прилика, како за нашу цркву, тако и народ и културу у целини – сматра професор Кубат.

Значај старословенских превода

Говорећи о значају овог пројекта, професор Кубат истиче да ћемо први пут после старих словенских превода добити превод Старог завета с оригиналног језика.

– Посебно је важно што ће се приликом превода користити старословенски рукописи, чија је важност епохална, не само за нас него читаву културно-цивилизацијску епоху и академско-научну заједницу. Наравно, то је прилично сложен и захтеван посао, поготово што су старословенски преводи научно недовољно истражени. Поред тога, планирана је израда речника, граматика и научних монографија, на основу којих ће млађим нараштајима ова важна област бити доступнија – каже Кубат.