Stari zavet u novom prevodu

Teolozi, klasični filolozi, tekstolozi, helenisti, slavisti i srbisti, profesori, doktorandi, istraživači s Pravoslavnog bogoslovskog, Filozofskog i Filološkog fakulteta, Instituta za srpski jezik i Vizantološkog instituta SANU, ukupno više od 40 stručnjaka iz različitih oblasti, okupio je jedan projekat. Njegov naziv je „Septauginta na srpskom”, a cilj je prevođenje Starog zaveta s grčkog originala na srpski jezik, objašnjava rukovodilac projekta prof. dr Rodoljub Kubat, redovni profesor na Katedri za Stari zavet i šef grupe za biblistiku na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

– Već na početku treba jasno naglasiti da je Stari zavet isto što i Septuaginta. Dakle, pod hrišćanskim Starim zavetom isključivo se podrazumevaju tekstualne varijante i kanonska struktura knjiga prisutnih u Septuaginti. Istorijski i bogoslovski gledano, Stari zavet se uobličio u okrilju rane crkve u septuagintinoj tekstualnoj tradiciji. Septuaginta je posebno važna za istočnopravoslavnu crkvu, kako grčku, tako i našu jer su naši stari prevodi (staroslovenski, srpskoslovenski) nastali sa Septuaginte. Samim tim naša celokupna bogoslužbena, kanonska i ikonografska praksa, kao i srednjovekovno književno i crkveno stvaralaštvo, zasnovano je na toj pisanoj tradiciji. To je predanjska nit koja nas vodi do izvora – ističe profesor Kubat.

Ovakvo objašnjenje nužno zahteva i odgovor na pitanje zbog čega do sada nismo imali prevod Septuaginte na srpski jezik.

– Razloge treba tražiti u istorijskim okolnostima i lošim uslovima u kojima se nalazila naša akademska teologija. Povratkom Bogoslovskog fakulteta na univerzitet stvorile su se mnogo bolje pretpostavke za ovakve poduhvate. Pokretanjem projekta „Septuaginta na srpskom” otvara se mogućnost da se prvi put u našoj istoriji, ma koliko čudno zvučalo, pojavi integralan prevod Starog zaveta na srpskom jeziku. Dosadašnji integralni prevodi Starog zaveta, bez drugokanonskih knjiga, na savremeni srpski književni jezik, bilo da je u pitanju prevod Đure Daničića ili Luja Bakotića, nastali su najvećim delom s latinskog, pri čemu su prevodioci konsultovali i neke druge prevode – kaže prof. dr Kubat.

On dodaje da, doduše, u novijoj istoriji postoje pojedinačni prevodi jednog broja knjiga koje su radili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije i umirovljeni episkop zahumsko-hercegovački Atanasije i ističe da njihov rad predstavlja dobru osnovu za dalji rad.

– Celokupan prevod Septuaginte, koji podrazumeva tekstološka sravnjivanja rukopisa, dodatna stručna pojašnjenja, definisanja jedinstvenog vokabulara, podrazumeva zajednički rad većeg broja stručnjaka iz različitih naučnih oblasti.

U timu koji radi na ovom projektu postoji detaljno razrađena metodologija koja se primenjuje. Rukopisi i prevodi prolaze kroz veliki broj ruku. Kombinuje se timski i pojedinačni rad. Već smo preveli šest knjiga, i do jeseni planiramo da izdamo jedan višejezični tekstualni korpus, verovatno zbirku Malih proroka – navodi Kubat.

S projektom „Septuaginta na srpskom” upoznate su i naučne institucije i pojedinci, ali i Srpska pravoslavna crkva.

– Razgovarao sam s potpredsednikom SANU Ljubomirom Maksimovićem, i on je pokazao veliku zainteresovanost i spremnost da pomogne. S projektom su upoznate i mnoge kolege na univerzitetu, naročito na Filozofskom fakultetu, na odeljenju za klasične nauke, kao i rektorka Ivanka Popović. Svi su izrazili interesovanje i spremnost da, u domenu svojih mogućnosti, pomognu. Nameravamo da uskoro kontaktiramo i nadležna ministarstva. Reakcije ljudi u crkvi su vrlo pozitivne, što je i razumljivo. Dvojica pomenutih episkopa, mitropolit Amfilohije i episkop Atanasije, izrazili su spremnost da daju svoj doprinos ovom projektu. Doduše, nekoliko moćnih ljudi iz crkve lobira protiv ovog poduhvata. Čak je jedan kolega morao da odustane, ali to je jedna druga realnost.

Mi imamo jasno određen cilj i nameru da istrajemo u ovom poslu. Veliki je ovo izazov i prilika, kako za našu crkvu, tako i narod i kulturu u celini – smatra profesor Kubat.

Značaj staroslovenskih prevoda

Govoreći o značaju ovog projekta, profesor Kubat ističe da ćemo prvi put posle starih slovenskih prevoda dobiti prevod Starog zaveta s originalnog jezika.

– Posebno je važno što će se prilikom prevoda koristiti staroslovenski rukopisi, čija je važnost epohalna, ne samo za nas nego čitavu kulturno-civilizacijsku epohu i akademsko-naučnu zajednicu. Naravno, to je prilično složen i zahtevan posao, pogotovo što su staroslovenski prevodi naučno nedovoljno istraženi. Pored toga, planirana je izrada rečnika, gramatika i naučnih monografija, na osnovu kojih će mlađim naraštajima ova važna oblast biti dostupnija – kaže Kubat.