Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

27.11.2019 у 21:00

Главно осећање савременог човека је анксиозност

Библиотекар има једно од најфантастичнијих занимања, о којем је Бела Хамваш писао као о послу који има везе са оностраним и подземним световима, а наша књижевница и ликовна уметница Нина Савчић, слично томе, уобличила је свој роман „Власник свега нашег”, у издању „Архипелага”. Према њеним речима, првобитно, име ове књиге било је „Библиотекар”. „Тако сам желела да појачам анксиозност код читалаца. Наслов упућује на јунака који се никад не појављује, за кога и не знамо да ли постоји. Један од првих читалаца рукописа био је Лазар Џамић, наш познати стручњак за маркетинг. Одмах је рекао да наслов треба мењати. Из романа је изабрао реченицу која гласи „Време, подмукли власник свега нашег” и предложио ново име. Наравно, прихватила сам, али свој први роман и даље зовем ’Библиотекар’, каже Нина

Култура

22.11.2019 у 15:07

Однос болести и уметности

„Човекова душа је далека земља која се не може досегнути и истражити”, речи су Хераклита из Ефеса. Сигмунд Фројд је записао да психоанализа мора да положи оружје пред проблемом песника, а Арнулф Рајнер каже: „Психијатријски болесници су открили много тога за уметност. Открили су ствари до којих уметници не би дошли.” Управо у међупростору који испуњава ове мисаоне целине, као фрагменте различитих области с уметношћу повезаних, а које читалац може пронаћи у штиву „Психоанализа и психопатологија ликовног израза” Љубомира Ерића (Службени гласник, 2019), налази се идеја којом се руководио наш познати психијатар и психотерапеут у својој анализи ове комплексне теме. Дајући свој допринос решавању једног од пресудних проблема стварања – односа болести и уметности – како Зоран Глушчевић

Култура

21.11.2019 у 09:21

О књизи „Квантна револуција” за Светски дан филозофије

Сваки трећи четвртак у новембру на иницијативу Унеска још од 2005. широм света обележава се као Светски дан филозофије, а зарад „незаменљиве вредности коју филозофија има у развоју људске мисли и уопште човечанства”. Када је о нама реч, данашњи дан, у то име, између осталог, резервисан је и за програм у Клубу студената Филозофског факултета у Београду (Плато) – један део вечери, од 18 сати, биће посвећен управо објављеној књизи „Квантна револуција: откриће субатомарног света” („Хеликс”, Смедерево) др Слободана Перовића, професора на поменутој високошколској установи, чије су поље интересовања филозофија науке и физике. О делу ће говорити др Лидија Живковић, истраживач Института за физику и ЦЕРН-а, др Милош Аџић, доцент на Филозофском факултету у Београду, Ана Јешић, уредница издавачке

Култура

20.11.2019 у 21:50

Како се живи и пише на другом језику

Да ли други језик доноси и други идентитет, да ли исте ствари звуче другачије на неком другом језику, шта губимо, а шта добијамо животом у иностранству, питања су на која одговоре пружа књига „Живот на другом језику, Наши писци који нису наши? О њиховом језику који није њихов?”, коју је приредила Весна Вирцбургер, уредила је Весна Смиљанић Рангелов, а објавио је београдски „Службени гласник”. Ово дело садржи текстове писаца који деле исти језик, као и искуство миграната: Велибора Чолића, Николине Кулиџан, Небојше Радића, Драгослава Дедовића, Иванчице Ђерић, Снежане Жабић, Божидара Станишића, Бекима Сејрановића, Стевана Тонтића, Томислава Лонгиновића, Жарка Радаковића и других, а представља, како је то рекао Петар Арбутина, почетак истраживања и катарзе у вези с оним што се заиста

Култура

14.11.2019 у 12:33

Трибина o интернету и другим демонима

У Галерији Артгет вечерас у 19 сати почиње трибина под насловом „О интернету и другим демонима: Књижевност и дигитални медији”. Ако свеприсутне апликације покушавају да комодификују нашу радозналост и интересовања, као и да у потпуности оптимизују наше време и живот, да ли књижевност, то јест чин читања, постаје стратегија отпора у свету у коме доминирају дигитални медији? Ово питање као и проблем сналажења поезије и прозе у дигиталном свету разматраће Бојан Бабић, писац, Маша Сеничић, песникиња и Данило Лучић, песник и уредник. Разговор води Јелена Максимовић, новинарка и преводилац.

Политика

08.11.2019 у 15:23

Пленковић протестује због спомен-плоче Братићу, Вучић одговара: А шта са улицом Милета Будака

Хрватски премијер Андреј Пленковић рекао је у Женеви да ће Хрватска упутити Србији протестну ноту због откривања спомен-плоче у Новом Саду Младену Братићу, генерал-мајору и команданту Новосадског корпуса некадашње Југословенске народне армије, који је командовао нападом на Вуковар. „Чињеница да се у Новом Саду открива споменик човеку који је био командант у Вуковару у којем је убијено 2.200 људи, биће предмет формалног протеста Србији, и то сам већ рекао српском председнику Александру Вучићу”, рекао је Пленковић у Женеви где је на Светском економском форуму

Култура

31.10.2019 у 09:08

Реиздање „Феликса” Владимира Кецмановића

Српско књижевно друштво организовало је разговор о реиздању романа „Феликс”, који је Владимир Кецмановић први пут објавио 2007. године, а сада га обновила „Лагуна”. Одмах након романа „Феликс” Кецмановић је објавио роман „Топ је био врео” који је постао међународни хит, те зато „Феликс” није добио место које заслужује на српској литерарној сцени. У СКД, чији је Кецмановић члан, о књизи је, поред аутора, говорила и књижевни критичар Весна Тријић, која је написала и приказ. „Испитивањем правила приповедања на једноставан и лако разумљив начин, Феликс отвара прозор просечном читаоцу ка темељним законитостима прозне књижевности. То није само најбољи, него и најзабавнији српски роман у години кад је објављен, а забавност уметничког дела је код нас потцењен и презрен, заборављен

Култура

22.10.2019 у 15:46

Један од најпопуларнијих домаћих писаца за децу поручује: Ниједна дечија соба не сме бити без књига

Наш награђивани писац за децу Урош Петровић гост је сајма књига у Београду где је учествовао у програму „Поштована децо ја сам...” , у којем је разговарао са најмлађим поштоваоцима литературе. Петровић је у изјави за Танјуг казао да је обавеза старијих охрабрују децу да читају у ери свеприсутних екрана који нас окружују. „На предавањима које сам држао у 15 земаља Европе увек истичем резултате истраживања у Немачкој који показују да деца која читају имају већа достигнућа у животу. Технолошка ера и свеприсутност екрана различитих формата око нас у великој мери угрожавају идеју читања књига јер слика и сензација све више заокупљују пажњу нових генерација”, казао је Петровић и додао да писци за децу морају по сваку цену да се садржајем боре за пажњу малишана. У својим књигама, каже,

Култура

15.10.2019 у 19:11

Милорад Павић од Ш до А

У форми својеврсног речника о Милораду Павићу, баш по угледу на његов неконвенционалан и нелинеаран списатељски стил опредметњен у „Хазарском речнику”, вечерас се у Атријуму Библиотеке града Београда отвара изложба „Павић од Ш до А”. Повод је трострук – прошло је девет деценија од његовог рођења, десетлеће од смрти и, на крају, тридесет и пет година од објављивања његове поменуте најпознатије књижевне творевине. Исидора Ињац, Сара Ивковић Марковић и Марјан Маринковић, аутори поставке, позабавили су се Павићевим животом и стваралаштвом у двојезичној и мултимедијалној форми, такорећи кроз игру слике и речи. Тридесет по галеријским зидовима нехајно разбацаних слова азбуке асоцијативно су у вези с појмовима-одредницама Павићевог стваралаштва, објашњене су на један од могућих начина, који,

Култура

10.10.2019 у 19:01

Лауреати Петер Хандке и Олга Токарчук

Пољска књижевница Олга Токарчук добитница је Нобелове награде за књижевност за 2018. годину, а Аустријанац Петер Хандке овим признањем овенчан је за 2019. годину, како је саопштила Шведска академија. Токарчукова је награђена за „приповедну имагинацију која енциклопедијском страшћу превазилази границе као облик живота”, а Петер Хандке за „књижевно умеће лингвистичке ингениозности којим је истражио периферна и специфична људска искуства”. „Током више од педесет година стваралаштва, Петер Хандке је створио велики број дела различитог жанра и тако постао један од најутицајнијих европских писаца после Другог светског рата.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 10:02

Базени „25. мај - Милан Гале Мушкатировић“ од данас отворени за посетиоце

17.06.2026 у 09:57

Меси: Важно је што смо СП започели победом

17.06.2026 у 09:56

Објављен други том капиталног пројекта „Манифести српске авангарде 1902–1934”

17.06.2026 у 09:48

Ћута: Испод нивоа ми је да се препоручујем студентима

17.06.2026 у 09:45

Додатно подигнуте тензије између две државе

17.06.2026 у 09:37

УЕФА „скратила“ списак могућих ривала Звезде, Војводине, Партизана и Железничара