Четвртак, 02.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117	117.7	117.35
	102.72	103.34	103.03
	127.02	127.79	127.4

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

23.03.2017 у 15:30

Ново читање српске поезије и прозе

Савремена српска поезија, истиче проф. др Тиодор Росић (1950), тесно је повезана с временом настанка. Њу стварају наши савременици. Ми као савременици је читамо, доживљавамо и разумемо. Упркос томе, она се не може свести само на један временски оквир. Тешко је прецизно одредити када се појављује нека књижевна појава и колико траје, шта се дешава на одговарајућем језичком простору у датом временском и друштвеном контексту. Издавачка кућа „Прима” из Горњег Милановца управо је објавила три драгоцене књиге: „Избор из савремене српске поезије”, „Избор из антологија српске љубавне лирике” и „Антологију савремене српске приповетке”. Све три књиге приредио је Тиодор Росић. Реч је о новом антологијском избору, у који су укључени ствараоци старије и средње генерације, али и писци најмлађе

Култура

21.03.2017 у 22:00

Велики погон књижевних награда

Србија је добила нову књижевну награду – Српски венац, којом ће се одликовати роман који ће на „висококвалитетан начин бави кључним питањем положаја и судбине српског народа”. Реч је о награди која је недавно установљена сарадњом Академије „Иво Андрић” и предузећа „Транспортшпед”, у славу Добрице Ћосића, с жељом да се оснаже „животворни токови српске књижевности”.

Култура

08.03.2017 у 16:30

Вук Ст. Караџић је био револуционар

У књизи „Књижевност као институција”, коју је објавила издавачка кућа ТАНЕСИ, из Београда, Предраг Протић (1934), наш познати књижевни критичар, уврстио је осамнаест својих радова о српској књижевности, који се баве књижевном и културном историјом, од раног 19. века до Другог светског рата. Поред уводног есеја „Књижевност као институција”, по коме је насловио књигу, и завршног о „Српском књижевном гласнику”, Протић пише о личностима из нашег културног живота, које су, на различите начине, обележиле своју епоху. У једном тренутку, губитком националне државе, када породичне задруге и црква преузимају институције државе, и књижевност постаје својеврсна институција државе? Српска књижевност je била, и међу Србима под турском влашћу, и међу Србима у Аустрији, када самосталних српских

Ризница

06.03.2017 у 14:48

Oнај

Онај који се има родити већ постоји у свијету: онај који је надање: Чин је већ у покрету. Но ми ћемо га везати Да нам одговара за кривицу своје љепоте, И опет, и њега ће стезати земља трудна и стара. И ми ћемо га убити, само врло полагано, са истанчаним мукама, да престане нас љубити, да укине наша уздања, да види да је све залуду: и што смо га чекали, и што се родио, и што је хтио, и што је био, он, онај, тај. Ми ћемо га изјаловити, Он ће бити осујећен. Ми имамо радиум. Што ће нам воља и ум? Што ће нам младост? Што ће нам радост? Јер ми смо срећни од пизме и ината. Ми преживљујемо катаклизме, али из баре не можемо. И блато је до врата. И

Култура

05.03.2017 у 19:00

Однос сведока и писца историје

„Чигоја штампа” из Београда објавила је књигу нашег угледног историчара др Душана Т. Батаковића, директора Балканолошког института САНУ, под необичним насловом: „Дешифровање прошлости” (Сведоци, писци, појаве). У књизи су историографски огледи о нашим и страним, великим и малим историчарима који су се, на разне начине, бавили балканским простором. За Батаковића, на трагу истраживања Радована Самарџића, посебно је било занимљиво да се испита однос сведока и писца историје, где се најчешће преплићу и допуњавају лична сазнања и историографски метод у настојању да се подробније и прецизније реконструишу и протумаче крупни, често прекретни историјски догађаји. У уводном, програмском тексту о балканском имагинаријуму испитује се утицај појединих историјских школа из Европе на балканске писце

Београд

28.02.2017 у 08:04

Мефисто и Златокоса

Роман „Мефисто и Златокоса” Срђана Крстића у издању „Лагуне” представљен је у „Делфи кафеу” у Студентском културном центру. Ова љубавна прича присутна је на нашем књижевном небу готово четврт века, временом се мењала и доживљавала бројна издања да би на крају добила свој коначни облик. То је кратка, духовита и страсна прича о љубави Палог Анђела и Лепоноге Блондине, с мноштвом ликова из раја и пакла. Мефисто стиже у Град не би ли се одморио од сени којима суди. Док се поиграва једном душом, он у кораку и лепоти Златокосе жене наслути своја небеса. Решен да је освоји, али само ако му се она својом слободном вољом преда, и одлучан да би њена душа остала чиста, упушта се у рат са анђелима. Преокрети се нижу један за другим, све до неочекиваног краја. – Ово је мој први роман писан у

Култура

26.02.2017 у 15:00

Књига против балканизације

У последњих четврт века на Балкану се историје пишу кад нека група буде споља наведена на идеју да је тренутак да се утемељује у неолиберални светски поредак. Пошто је то и навођачима увек помало одурно, онда су они тај процес – повод за новоисторизам – презриво крстили balcanisation, смерно избегавајући да у њега уграде своју улогу и своје интересе. Историја Републике Српске, коју потписују два уважена професора, два угледна јавна српска интелектуалаца из две генерације, уопште не следи тај повод. Она је писана с поривом да се посредована балканизација осветли и из ње одувају баналне мистерије. Историја Републике Српске је као „знак поред пута“ који подсећа да „колатералне жртве“ нису промениле поглед на антиред који је Ујка Сем распростро по Балкану без икаквог уважавања балканских

Култура

26.02.2017 у 19:00

Библија као бедекер

Љубомир Симовић (1935), наш познати песник, драмски писац, романописац, есејиста, академик САНУ, овогодишњи је добитник награде „Доситеј Обрадовић” за животно дело. У образложењу жирија се каже да Симовић уметничком висином својих стваралачких домета, жанровском и тематском разноликошћу свога дела, откривалачким сведочењем о нашем наслеђу и савремености, одјеком свог стваралаштва, посебно драмског у раздаљеним светским културним центрима, свагда живом, доситејевском бригом за опстанак, слободу и напредак српског народа у сложеним, и све неизвеснијим околностима савремене историје, представља данас, и поодавно, изразиту креативну индивидуалност и вазда критички будног посвећеника темељним питањима наше духовне и друштвене стварности. Издавачка кућа „Танеси”, објавила је недавно две

Култура

20.02.2017 у 18:30

Награду „Меша Селимовић” поделили Бајац и Демић

Награду „Меша Селимовић” за 2016. годину, саопштио је Драган Богутовић, један од оснивача ове награде, добили су Владислав Бајац (1954), за књигу „Хроника сумње” (издавач: „Геопоетика”, Београд) и Мирко Демић (1964), за књигу „Ћутања из Горе” („Агора”, Зрењанин – Нови Сад). У овогодишњем Великом жирију „Вечерњих новости” за књигу године учествовало је 55 истакнутих књижевних критичара, теоретичара и књижевних историчара. Око награде окупили су се, 29. пут, књижевни зналци који редовно прате домаћу продукцију и који су годинама привржени овом престижном признању. Изабрани критичари припадају веома различитим генерацијама, између најмлађег и најстаријег је 55 година, и, што је посебно важно, заговорници су различитих књижевних поетика. Књижевни зналци долазе из Београда, Новог Сада,

Коментари

20.02.2017 у 12:32

Књига Борисава Јовића: од грешака до поука

Објављивање књиге Борисава Јовића „Како су Срби изгубили век“ очигледно спада у ред најзначајнијих публицистичких догађаја у Србији у прошлој години. У неким од полемичних написа који су се поводом књиге појавили много је емоција и површних запажања, а мало аргумената и дубљих анализа. То подстиче на нова реаговања, поготово када неаргументоване анализе долазе од припадника оних генерација који су носили пионирске мараме, Титову штафету, певали песме, чак пробрано бдили поред одра светски признатог државника. А када би се суштина, смисао и значај ове књиге свели на две одреднице то би за читаоца попут мене биле две: грешка и поука. Магистар друштвених и економских наука, члан Одбора за друштвене науке САНУ ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

02.07.2026 у 15:27

Вучевић: Блокадери поново ударају на домове и породице напредњака

02.07.2026 у 15:23

Јелена Жарић Ковачевић: Будућност Србије зависи од младих и њихових одлука

02.07.2026 у 15:23

Медијски досије Петра Комненића није настао на граници

02.07.2026 у 15:21

Не може се рушити власт у Србији из Црне Горе, а да се не очекује одговор

02.07.2026 у 15:20

Град Сплит разматра забрану продаје алкохолних пића током ноћних сати

02.07.2026 у 15:13

Потписан Меморандум за пошумљавање и одрживи развој у оквиру Експа 2027