Kup.	Prod.	Sred.
117.01	117.71	117.36
102.53	103.15	102.84
126.73	127.49	127.11

Kultura

21.03.2017 u 22:00

Veliki pogon književnih nagrada

Srbija je dobila novu književnu nagradu – Srpski venac, kojom će se odlikovati roman koji će na „visokokvalitetan način bavi ključnim pitanjem položaja i sudbine srpskog naroda”. Reč je o nagradi koja je nedavno ustanovljena saradnjom Akademije „Ivo Andrić” i preduzeća „Transportšped”, u slavu Dobrice Ćosića, s željom da se osnaže „životvorni tokovi srpske književnosti”.

Kultura

08.03.2017 u 16:30

Vuk St. Karadžić je bio revolucionar

U knjizi „Književnost kao institucija”, koju je objavila izdavačka kuća TANESI, iz Beograda, Predrag Protić (1934), naš poznati književni kritičar, uvrstio je osamnaest svojih radova o srpskoj književnosti, koji se bave književnom i kulturnom istorijom, od ranog 19. veka do Drugog svetskog rata. Pored uvodnog eseja „Književnost kao institucija”, po kome je naslovio knjigu, i završnog o „Srpskom književnom glasniku”, Protić piše o ličnostima iz našeg kulturnog života, koje su, na različite načine, obeležile svoju epohu. U jednom trenutku, gubitkom nacionalne države, kada porodične zadruge i crkva preuzimaju institucije države, i književnost postaje svojevrsna institucija države? Srpska književnost je bila, i među Srbima pod turskom vlašću, i među Srbima u Austriji, kada samostalnih srpskih

Riznica

06.03.2017 u 14:48

Onaj

Onaj koji se ima roditi već postoji u svijetu: onaj koji je nadanje: Čin je već u pokretu. No mi ćemo ga vezati Da nam odgovara za krivicu svoje ljepote, I opet, i njega će stezati zemlja trudna i stara. I mi ćemo ga ubiti, samo vrlo polagano, sa istančanim mukama, da prestane nas ljubiti, da ukine naša uzdanja, da vidi da je sve zaludu: i što smo ga čekali, i što se rodio, i što je htio, i što je bio, on, onaj, taj. Mi ćemo ga izjaloviti, On će biti osujećen. Mi imamo radium. Što će nam volja i um? Što će nam mladost? Što će nam radost? Jer mi smo srećni od pizme i inata. Mi preživljujemo kataklizme, ali iz bare ne možemo. I blato je do

Kultura

05.03.2017 u 19:00

Odnos svedoka i pisca istorije

„Čigoja štampa” iz Beograda objavila je knjigu našeg uglednog istoričara dr Dušana T. Batakovića, direktora Balkanološkog instituta SANU, pod neobičnim naslovom: „Dešifrovanje prošlosti” (Svedoci, pisci, pojave). U knjizi su istoriografski ogledi o našim i stranim, velikim i malim istoričarima koji su se, na razne načine, bavili balkanskim prostorom. Za Batakovića, na tragu istraživanja Radovana Samardžića, posebno je bilo zanimljivo da se ispita odnos svedoka i pisca istorije, gde se najčešće prepliću i dopunjavaju lična saznanja i istoriografski metod u nastojanju da se podrobnije i preciznije rekonstruišu i protumače krupni, često prekretni istorijski događaji. U uvodnom, programskom tekstu o balkanskom imaginarijumu ispituje se uticaj pojedinih istorijskih škola iz Evrope na balkanske pisce

Beograd

28.02.2017 u 08:04

Mefisto i Zlatokosa

Roman „Mefisto i Zlatokosa” Srđana Krstića u izdanju „Lagune” predstavljen je u „Delfi kafeu” u Studentskom kulturnom centru. Ova ljubavna priča prisutna je na našem književnom nebu gotovo četvrt veka, vremenom se menjala i doživljavala brojna izdanja da bi na kraju dobila svoj konačni oblik. To je kratka, duhovita i strasna priča o ljubavi Palog Anđela i Leponoge Blondine, s mnoštvom likova iz raja i pakla. Mefisto stiže u Grad ne bi li se odmorio od seni kojima sudi. Dok se poigrava jednom dušom, on u koraku i lepoti Zlatokose žene nasluti svoja nebesa. Rešen da je osvoji, ali samo ako mu se ona svojom slobodnom voljom preda, i odlučan da bi njena duša ostala čista, upušta se u rat sa anđelima. Preokreti se nižu jedan za drugim, sve do neočekivanog kraja. – Ovo je moj prvi roman

Kultura

26.02.2017 u 15:00

Knjiga protiv balkanizacije

U poslednjih četvrt veka na Balkanu se istorije pišu kad neka grupa bude spolja navedena na ideju da je trenutak da se utemeljuje u neoliberalni svetski poredak. Pošto je to i navođačima uvek pomalo odurno, onda su oni taj proces – povod za novoistorizam – prezrivo krstili balcanisation, smerno izbegavajući da u njega ugrade svoju ulogu i svoje interese. Istorija Republike Srpske, koju potpisuju dva uvažena profesora, dva ugledna javna srpska intelektualaca iz dve generacije, uopšte ne sledi taj povod. Ona je pisana s porivom da se posredovana balkanizacija osvetli i iz nje oduvaju banalne misterije. Istorija Republike Srpske je kao „znak pored puta“ koji podseća da „kolateralne žrtve“ nisu promenile pogled na antired koji je Ujka Sem rasprostro po Balkanu bez ikakvog uvažavanja

Kultura

26.02.2017 u 19:00

Biblija kao bedeker

Ljubomir Simović (1935), naš poznati pesnik, dramski pisac, romanopisac, esejista, akademik SANU, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Dositej Obradović” za životno delo. U obrazloženju žirija se kaže da Simović umetničkom visinom svojih stvaralačkih dometa, žanrovskom i tematskom raznolikošću svoga dela, otkrivalačkim svedočenjem o našem nasleđu i savremenosti, odjekom svog stvaralaštva, posebno dramskog u razdaljenim svetskim kulturnim centrima, svagda živom, dositejevskom brigom za opstanak, slobodu i napredak srpskog naroda u složenim, i sve neizvesnijim okolnostima savremene istorije, predstavlja danas, i poodavno, izrazitu kreativnu individualnost i vazda kritički budnog posvećenika temeljnim pitanjima naše duhovne i društvene stvarnosti. Izdavačka kuća „Tanesi”, objavila je nedavno dve

Kultura

20.02.2017 u 18:30

Nagradu „Meša Selimović” podelili Bajac i Demić

Nagradu „Meša Selimović” za 2016. godinu, saopštio je Dragan Bogutović, jedan od osnivača ove nagrade, dobili su Vladislav Bajac (1954), za knjigu „Hronika sumnje” (izdavač: „Geopoetika”, Beograd) i Mirko Demić (1964), za knjigu „Ćutanja iz Gore” („Agora”, Zrenjanin – Novi Sad). U ovogodišnjem Velikom žiriju „Večernjih novosti” za knjigu godine učestvovalo je 55 istaknutih književnih kritičara, teoretičara i književnih istoričara. Oko nagrade okupili su se, 29. put, književni znalci koji redovno prate domaću produkciju i koji su godinama privrženi ovom prestižnom priznanju. Izabrani kritičari pripadaju veoma različitim generacijama, između najmlađeg i najstarijeg je 55 godina, i, što je posebno važno, zagovornici su različitih književnih poetika. Književni znalci dolaze iz Beograda, Novog Sada,

Komentari

20.02.2017 u 12:32

Knjiga Borisava Jovića: od grešaka do pouka

Objavljivanje knjige Borisava Jovića „Kako su Srbi izgubili vek“ očigledno spada u red najznačajnijih publicističkih događaja u Srbiji u prošloj godini. U nekim od polemičnih napisa koji su se povodom knjige pojavili mnogo je emocija i površnih zapažanja, a malo argumenata i dubljih analiza. To podstiče na nova reagovanja, pogotovo kada neargumentovane analize dolaze od pripadnika onih generacija koji su nosili pionirske marame, Titovu štafetu, pevali pesme, čak probrano bdili pored odra svetski priznatog državnika. A kada bi se suština, smisao i značaj ove knjige sveli na dve odrednice to bi za čitaoca poput mene bile dve: greška i pouka. Magistar društvenih i ekonomskih nauka, član Odbora za društvene nauke SANU OPŠIRNIJE U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU

Kultura

19.02.2017 u 17:00

Tvorac najlepšeg ciklusa rodoljubivih stihova

Jovan Pejčić (1951), kritičar, istoričar književnosti, esejista i antologičar, potpisao je prošle godine čak četiri knjige – tri autorske i jednu kao priređivač. Autorske su: „Srpski pesnik – Milan Rakić i Kosovo” (Andrićev institut, Višegrad), „Kritika kao izbor i razgovor s Crnjanskim” („Albatros plus”, Beograd) i „Ti, međutim – književni Beograd” („Catena mundi“, Beograd), a priređena „Sabrane pesme” Milana Rakića (izdavač: „Neopress desing&print”, Beograd). Dve od knjiga koje ste objavili 2016. godine vezane su za Milana Rakića, knjiga njegovih sabranih pesama i monografija o Rakićevom životu i stvaranju na Kosovu i Metohiji? Prošle godine navršilo se 140 godina od Rakićevog rođenja, a ove 2017. je 80 godina od nastanka „Jasike”, Rakićeve poslednje, po meni najbolje njegove

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: književnost