Петак, 03.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.01	117.72	117.37
	102.16	102.77	102.47
	127.35	128.12	127.74

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

30.06.2016 у 17:00

Највећи део живота остао је у честарима

Радомир Андрић (1944), песник, књижевни критичар и есејиста, аутор тридесетак песничких књига, добитник је награде „Васко Попа”, једне од најугледнијих песничких награда, за књигу „Осим једне ствари” (изабране и нове песме), коју је објавила издавачка кућа „Филип Вишњић” из Београда. У образложењу жирија, између осталог, се каже: „Награђена књига Радомира Андрића, припада оним делима савремене српске књижевности, која, у начелу своје стваралачке самобитности, изражавају несебична осећања да нам је свет, овакав какав јесте, једини дом, једино наше прибежиште, али прибежиште и за оне који долазе после нас, утолико лепши и подношљивији свет, уколико га и поезија учини хуманијим, као што је поезија Радомира Андрића.” Награда ће песнику бити уручена данас у Вршцу. Које су заједничке

Култура

26.06.2016 у 09:00

Тридесет година од смрти Мирослава Антића

Пре три деценије умро је омиљени и аутентични песник Мирослав Мика Антић. Његов живот био је узбудљив и инспиративан, као и његова поезија. Променио је много градова и занимања, снимао је филмове и бавио се сликарством, писао је за новине, писао је и прозу, али је увек био најпре песник. Био је и боем који се радовао свету око себе и тај свет прослављао у својим песмама које се и данас памте. „Архипелаг” је у два издања објавио причу о животу Мирослава Антића, романсирану биографију „Сутрадан после детињства”, коју је написао познати писац Немања Ротар, који је пажљиво истражио живот и песме Мирослава Антића, на основу чега је написао узбудљиву и неодољиву књигу о великом песнику и о његовом времену. Смештајући своју књигу између живота и литературе, између романа и романсиране

Култура

21.06.2016 у 08:03

Почиње Београдски фестивал европске књижевности

Отварањем изложбе радова Иване Ристић у холу Велике сале Дома омладине Београда, вечерас у 19 часова, и сусретом и разговором с познатим хрватским писцем Зораном Ферићем у 20 часова, почиње пети Београдски фестивал европске књижевности. Изложба „С јесени, када почну ветрови” настала је по мотивима прича Данила Киша из књиге „Рани јади”. Поред илустрација и графичке презентације текста, посетиоци ће моћи да виде и неколико примерака библиофилског издања приче Данила Киша „С јесени, када почну ветрови”. Изложбу радова Иване Ристић отвориће професорка Факултета примењених уметности и дизајнерка Оливера Батајић Сретеновић. Први писац који гостује на Београдском фестивалу европске књижевности јесте Зоран Ферић. За књигу прича „Анђео у офсајду” добио је награду „Јутарњег листа” и награду

Србија

19.06.2016 у 20:00

Књижевно-филозофска школа, од Корена до Деоба

Крушевац – Традиционална, 27. по реду, Књижевно-филозофска школа, на дводневном заседању, (овог викенда) бавила се темом „Од ’Корена’ до ’Деоба’ – друштвена и културна слика Србије у 20. веку”. Више од 30 наших еминентних књижевника, филозофа, социолога, антрополога, историчара и припадника других професија које се баве друштвеним питањима, расправљали су и о антрополошким темама у књижевности и филозофији, као и о „времену ограниченог хуманизма”. Расправом о главној теми председавао је Марко Недић, председник Савета школе, иначе угледни српски књижевни критичар, историчар књижевности, прозни писац и есејиста. У име организатора, Културног центра Крушевац, скуп је поздравио мр Мирослав Смиљковић, који је изразио задовољство што се школа бави делом Добрице Ћосића, а посебно „Коренима” и

Култура

17.06.2016 у 22:05

Ђидо је зрачио животом из беживотног затвора

У књизи „Милован Ђилас: Писма из затвора” су такође и писма која је Штефица, Ђидова супруга и ваша мајка, писала Ђиду за време његовог деветогодишњег тамновања. Ви сте треће лице у писму и ваш отац вели како не раздваја сина и супругу. Ђидо је суђен четири пута – 1955, 1956, 1957. и 1962 – због својих изјава, чланака и, највише, књига Нова класа и Разговори са Стаљином. У ствари, послат је на робију због критике комунистичке партије и залагања за демократске реформе. Говорио је за себе како га је сасвим заробила идеја мирног претварања једнопартијске диктатуре у демократско социјалистичко друштво. Није могао да се не бори за њу. Али, увек је додавао како се у тој заробљености осећао слободан, чак понекад и срећан. Веровао је, а веровали смо и моја мајка и ја као дечак, да је у праву и

Култура

15.06.2016 у 17:00

Скадарлијски бардови којих више нема

Ове песме су истинити, доживљени, лирски записи. Намерно су коване тако да пријају души и да се допадну читаоцима, да их свако разуме, а не морају књижевним критичарима, јер само тако могу да сачувају успомену на сјајну генерацију боема: песника, сликара, музичара, глумаца, певача, новинара, балерина, ноћобдија и других свитаца на духовном небу Скадарлије у раздобљу од 1970. године до данас, ето, више од четири и по деценије. Велики део песама и записа настао је у Скадарлији, која више нема негдашњи сјај, јер је време развејало већину ликова из ових стихова. Књигу Драгана Мраовића (1947), једноставно названу „Боемска књига”, у којој су боемске песме и анегдоте из боемског живота, објавила је издавачка кућа „Дерета”. Градове, „монмартре” и „скадарлије”, објашњава Мраовић, не чине

Култура

14.06.2016 у 21:05

Песништво и убиство нису типични за нормалне људе

Желећи да се окуша у нечему што до сада ниjе радио, Иван Ивачковић је написао роман „Безверје” који ће се, у издању „Лагуне”, пред читаоцима појавити за Ноћ књиге, 17. јуна. Књига својим садржајем изненађује, с обзиром на досадашња интересовања аутора бестселера „Како смо пропевали” за који је добио награду „Десимир Тошић”. За три деценије, колико је провео у новинарству, Ивачковић је објавио око две хиљаде текстова у готово свим важним новинама у СФРЈ, СРЈ и Србији. Осим књиге „Како смо пропевали” која говори о преплитању популарне музике и политике у СФРЈ, објавио је збирку есеја „Писма из Тајног града”, затим биографске књиге „Уметност побуне”, „Обе стране јастука” и „Признања поп певачице”, као и песничку збирку „Црвена мапа”. –У есејистици и поезији оставио сам трагове којих

Култура

13.06.2016 у 17:43

Васи Павковићу награда „Кочићево перо”

Нови добитник признања „Кочићево перо” за пролеће 2016. године књижевник је Васа Павковић, за књигу „Океан Дунав”, у издању Задужбине „Петар Кочић” Бањалука–Београд. Признање су Павковићу у Српском књижевном друштву у Београду, у присуству бројних пријатеља и писаца, уручили Никола Вуколић, председник жирија за доделу награде и управник Задужбине, Младен Весковић, члан жирија (у жирију је још и Миљенко Јерговић), као и Михајло Пантић, добитник „Кочићевог пера” за децембар прошле године. Награда „Кочићево перо” додељује се писцима који стварају у духу Кочићеве мисли и речи. – Већ наслов књиге „Океан Дунав” зауставља читаочев поглед и фиксира га антиномијом: океан је вечан, а у исту воду реке не може се два пута закорачити. Ипак, и океан и река сачињени су од исте супстанце, док

Култура

14.06.2016 у 08:05

Не верујем у достижност правде

Кључни животни догађаји Ивана Ивањија описани су у његовом новом роману „Мој лепи живот у паклу” („Лагуна”), једно безбрижно детињство у родном Бечкереку, уз родитеље лекаре, трајало је до приспећа петнаестогодишњака у логоре Аушвиц и Бухенвалд. Мозаик живота главног јунака чине и успомене на послератни живот у служби Титовог преводиоца, на бројна путовања и сусрете у дипломатској служби, па и сећања на нова разочарања у деведесетим, селидбу у Беч. Приповедач говори о својим књигама, као и о искуствима која су та дела инспирисала. После читања, остаје утисак једног великог пређеног пута који се наставља у помирености са тим да лепота постоји и после најгорих недаћа. Може ли се рећи да је ово једна од ваших најличнијих књига? Да ли то што је првобитно написана на немачком језику, а

Култура

11.06.2016 у 22:21

Замислите да Монголија подиже споменик Ђури Јакшићу

Угледна награда „Извиискра Његошева” за 2014/15. годину, коју додељују Епархија будимљанско-никшићка и компанија „Мона”, припала је књижевнику Љубомиру Симовићу (1935). У образложењу жирија каже се да је Симовић у врху, не само савременог српског песништва, већ и драмског стваралаштва, јер је својим драмама постигао планетарни успех. С академиком Симовићем разговарали смо у среду пре подне, у Српској академији наука и уметности. Његошеве годишњице, у последње време, веома скромно се обележавају и у Србији, и у Црној Гори. Политика је и овде, очигледно, умешала своје прсте? Политика није много заинтересована за културу, и то, наравно, доводи до врло лоших последица. Ситуација је, међутим, још гора кад се политика, неупућена, умеша у културну проблематику и кад проблеме

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

03.07.2026 у 20:08

Двојица осумњичених ухапшена због разбојништва над 71-годишњим мушкарцем

03.07.2026 у 19:56

Запослени у „Мерцедесу“ протестују против плана штедње

03.07.2026 у 19:51

Бугарска тражи брисање два имена са листе санкција као услов за подршку новом пакету мера против Русије

03.07.2026 у 19:51

Ватеполисти Србије савладали Грузију у првом колу ОТП купа

03.07.2026 у 19:30

На аутомобил Славише Славковића у Рабовцу бачен Молотовљев коктел у два сата ноћу

03.07.2026 у 19:17

Немачка полиција претресла стан Украјинке осумњичене за бомбашки напад у Монаку