Субота, 27.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

26.10.2021 у 08:07

Планета Јевтушенко

Руски песник Јевгениј Јевтушенко, тражио је у саговорнику песника коме ће отворити душу. Свој мало познати животопис, велики поета поверио је нашем писцу Горану Лазовићу. Тако је настала књига „Планета Јевтушенко” коју је недавно објавио „Србоарт” у едицији „Хит издања”. Ликовну опрему урадила је сликарка Ирина Власова. Аутор своја сећања на сусрет са Јевтушенком почиње речима: „Не иде се сваки дан код класика, мени се посрећило па смо пријатељи, зато сам разумео његове године и болести... Дочекао ме је стојећи, у радној соби. Два дрвена штапа су лежала на књигама... Кућу у којој живи поклонио је држави. Она се постарала да од ње направи музеј.” Разговоре током ових посета Лазовић је сабрао међу корице књиге заједно са одабраним Јевтушенковим песмама и фотографијама. Ту су и

Култура

25.10.2021 у 15:24

Богатство једне речи

Чачак – Пошто је свих 500 примерака првог издања Речника Драгачева (Библиотека општине Лучани, Гуча, 2020) већ у рукама читаоца, радозналих завичајаца или учених глава сa наших високих школа, писац тог великог словара Милоје Стевановић (72) написао је друго, допуњено издање. Већ је изашло из штампарије и поред 14.000 првотних одредница сад има још 3.500 нових, на укупно 860 страница. Овај азбучник чува од заборава древно и новије општење међу народом Милојевих родних Горачића и околног побрђа Старе Србије, језичко благо староставно које је Милоје бележио дању, ноћу. – Уверен да је, ваистину, важно сачувати речи, да се оне не сатаре и не потру и да њин источник не пресуши пожурих да их, неакцентоване, смештим међу корице другог издања. Те речи, као и примере који их прате, ишчитао

Култура

20.10.2021 у 16:36

Револуције се данас дижу на интернету

НАША ТЕМА: КЊИЖЕВНОСТ И ПРОШЛОСТ Јирген Вертхајмер професор књижевности на немачком универзитету у Тибингену аутор је пројекта „Касандра” чији је циљ истраживање о томе да ли књижевност може успешно да предскаже будуће ратове пре него је шира јавност тога свесна. О овом пројекту писао је британски „Гардијан”, а Културни додатак пренео у претходном броју. Наслањајући се на ову тему, питали смо наше саговорнике која је књига по њиховом мишљењу најбоље описала револуцију, рат. Колико књига може да помогне у суочавању с прошлошћу и како од политике направити уметност? Предраг Петровић (Фото лична архива) Андрићева „Проклета авлија“ и Селимовићев „Дервиш и смрт“, су врхунска суочења са тоталитаризмом 20. века „Револуцију или рат најбоље приказују књиге које су

Магазин

14.10.2021 у 16:27

Гардијан: Врхунски електро-поп у југословенској утопији

Југословенски музичари, пре грађанског рата, пркосили су ограничењима технологије како би направили врхунски електро-поп у социјалистичкој утопији, почиње текст објављен у „Гардијану” о диско, постпанк и електронској поп музици насталој у Југославији, а која је данас скоро потпуно заборављена. Текст је својеврстан подсетник на време Бобана Петровића, београдског музичара, ди-џеја и власника клубова, затим пионира електронске музике у Београду Зорана Врачевића и Зорана Јевтића, почетака македонских уметника Кирила Џајковског и Милча Манчевског, Михе Краља из Словеније... "Ова земља више не постоји јер се распала на делове након рата у деведесетим годинама. Али пре него што су се појавиле линије економских и етничких подела, Југославија је прешла границу између Истока и Запада те на

Култура

08.10.2021 у 14:41

Абдулрaзак Гурна добитник „Нобела” за књижевност

Сасвим неочекивао, упркос превдиђањима кладионичара, и као по обичају, добитник Нобелове награде за књижевност ове године је Абдулразак Гурна, танзанијски писац који уопште није био спомињан као конкурент. Награђено је његово дубоко и бескомпромисно осећање последица колоналијализма, као и за судбину избеглица у јазу између култура и континената, као што је оценио Нобелов комитет. Како се могло чути у онлајн преносу проглашења добитника, на ову одлуку чланова Шведске академије свакако утиче савремена избегличка криза и ситуација на Медитерану, куда пролазе избеглички бродови. Гурна је рођен 1948. године у Занзибару, на обалама источне Африке, али се у Енглеску преселио као студент 1968. године. Докторат је стекао на Универзитету у Кенту, 1982. године, а затим је предавао на Бајеро

Култура

08.10.2021 у 07:38

Нобеловац Гурна: Европа би требало да дочека мигранте са саосећањем

СТОКХОЛМ - Европа би требало да дочека мигранте са саосећањем, а не бодљикавом жицом, поручио је танзанијски писац Абдулразак Гурна, добитник Нобелове награде за књижевност. Гурна, који се у својим књигама бавио утицајем империјализма на појединце, рекао је да је био шокиран када га је Шведска академија позвала и обавестила да је добио Нобела, наводи агенција Ројтерс. Поетски је говорио о искуству мигрирања, остављању породице и делу живота због почетка у новом друштву у којем се увек, делом осећа као странац. Нобеловац сматра да се британска влада лоше односи према тражиоцима азила. „Чини се да се тренутно влада прилично лоше односи према тражиоцима азила или особама које траже дозволу за боравак у земљи”, рекао је 73-годишњи Гурна, а пренео Ројтерс. Брегзит је, како

Култура

06.10.2021 у 20:00

Сутра проглашење Нобелове награде за књижевност

Француска књижевница Ани Ерно једна је од главних кандидаткиња за Нобелову награду за књижевност ове године, како пише британски „Гардијан”, а добитника ћемо сазнати сутра, око 13 часова. Такође, Шведска академија саопштила је да ове године неће бити свечаног уручења признања у Стокхолму већ да ће добитник бити одликован у својој земљи. Проглашење ће бити пренето уживо, преко званичних дигиталних канала „Нобелове награде”. Ипак, кладионичари не одустају ни од Харукија Муракамија, коме поново расту шансе за престижно признање, као ни од канадске песникиње Ен Карсон. Шансе су велике и за Канађанку Маргарет Атрвуд, чији је роман „Живот пре човека” из 1979. године, недавно први пут код нас објавила „Лагуна”. Затим, за Кенијца Нгуги ва Тионга, велику Људмилу Улицку, чију нову

Култура

05.10.2021 у 21:00

Музеј Нине Фјодоровне

У књижевном додатку „Њујорк тајмса“ постоји редовна рубрика у којој уметници и друге јавне личности, укључујући и бивше америчке председнике, одговарају на питања која се тичу књижевног укуса и читалачких навика. Тако се од испитаника тражи и да опишу своје „иделано читалачко искуство (када, где, шта и како)“. Већина је, погађате, одговорила кратким описом жанр-сцене у којој напољу пљушти киша или веје снег, а они седе у удобној фотељи, пијуцкају вино и читају омиљену књигу, док ужарене цепанице пуцкетају у камину. На другом месту, опет погађате, налази се читање на плажи, али било је и оних који су признали како највише воле да читају на месту до ког и краљ иде пешке. На ово питање недавно је одговорио и новинар и публициста Андерсон Купер, један од „брендова“

Култура

05.10.2021 у 20:00

Шта урадити са добрим белцима

Роман „Половина која недостаје” нове звезде америчке књижевности, тридесетједногодишње Брит Бенет, коју упоређују са славном Тони Морисон, говори о расизму кроз причу о две сестре близнакиње, које заједно беже из црначког градића у Луизијани и чији животи се раздвајају кад једна од њих схвати да може да се представи и као белкиња. Књига је недавно објављена и код нас у издању куће „Бука” (Booka) у преводу Александра Милајића. Роман почиње 1968. године када је убијен Мартин Лутер Кинг и када је нада покрета за грађанска права почела да слаби, а урбано насиље постало широко распрострањено. – Занимало ме је да повежем немире након убиства др Кинга и различит начин на који ове две сестре близнакиње, Дезире и Стела, на то реагују. Дезире користи хаос тренутка да побегне из лошег брака.

Друштво

04.10.2021 у 15:37

Архивисти – чувари колективног памћења

Суботица – Коме су потребни архиви, која је њихова улога у будућности, како комуницирају са корисницима – неке су од тема које обрађују 14. суботички архивски дани. Због епидемије у нешто мањем броју, Историјски архив Суботице успео је да окупи колеге из Новог Сада, Ниша, Зрењанина, Крагујевца, Ужица, Будимпеште. – Запослени у архиви чине све да сачувају, обраде грађу и изађу у сусрет онима којима су ти подаци потребни. Неопходно је разумевање, потпора и помоћ шире друштевене заједнице у обезбеђивању материјално финасијских услова, као и у јачању свести о самом значају архива и писане документације” рекао је на скупу Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици. Једно од питања које су обрађивали стручњаци из различитих архива било је и ко су корисници архивске грађе,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

27.06.2026 у 18:43

МУП: На скупу „Србија – једна породица” присуствује око 207.000 грађана

27.06.2026 у 18:39

Газа: у удару израелског дрона убијена девојчица и њен брат

27.06.2026 у 18:33

Дачић: СПС има исте државне циљеве као СНС

27.06.2026 у 18:26

На платоу испред Скупштине почео главни програм скупа „Србија једна породица”

27.06.2026 у 18:25

Месаровићева: Пуног срца подржавам Вучића и његову победничку визији

27.06.2026 у 18:22

Детектовани дронови које је Иран послао на америчке војне циљеве