Абдулрaзак Гурна добитник „Нобела” за књижевност

Сасвим неочекивао, упркос превдиђањима кладионичара, и као по обичају, добитник Нобелове награде за књижевност ове године је Абдулразак Гурна, танзанијски писац који уопште није био спомињан као конкурент. Награђено је његово дубоко и бескомпромисно осећање последица колоналијализма, као и за судбину избеглица у јазу између култура и континената, као што је оценио Нобелов комитет. Како се могло чути у онлајн преносу проглашења добитника, на ову одлуку чланова Шведске академије свакако утиче савремена избегличка криза и ситуација на Медитерану, куда пролазе избеглички бродови.

Гурна је рођен 1948. године у Занзибару, на обалама источне Африке, али се у Енглеску преселио као студент 1968. године. Докторат је стекао на Универзитету у Кенту, 1982. године, а затим је предавао на Бајеро универзитету у Нигерији. До пензије био је професор на постдипломским студијама на Универзитету у Кенту, на Катедри англистике. Његов главни академски рад односи се на постколонијалне студије, на писање о подручју Африке, Кариба, као и Индије. Објавио је десет романа, а писао је и приповетке.

Главна тема његове прозе јесте избегличка траума. Гурна пише на енглеском, а његов најпознатији роман је „Рај” из 1994. године, који је био у најужем избору за Букерову и Витбред награду. То је прича о Јусуфу, дечаку из Танзаније, на прелазу из 19. у 20. век. Јусуфов отац је хотелијер који је дужан моћном арапском трговцу Азизу. Тако је Јусуф заложен као ствар за очев дуг и приморан да ради као неплаћени слуга Азизу. Он путује са трговчевим караваном у централну Африку. У Конгу се караван сусреће са непријатељством локалних племена, тешким тереном и дивљим животињама. Када се караван враћа у источну Африку почиње Први светски рат и Азиз сусреће немачку војску која насилно регрутује Африканце...

Афрички књижевни критичар Џеј Ју Џејкобс упоређује писање Гурне са познатим делом Џозефа Конрада „Срце таме”, а опис путовања у Конго описује као изазов за доминантну западњачку слику тог подручја на прелазу 19. у 20. век, који и даље прожима популарне представе.

Роман Абдулразака Гурне, из 2001. године, „Покрај мора” био је у ширем избору за књижевну награду „Лос анђелес тајмса”. Гурна је објавио двотомно дело есеја о афричким темама, као и велики број есеја о савременим постколонијалним ауторима, међу којима су В. С. Најпол и Салман Ружди.

Према писању „Гардијана”, Шведска академија често трпи критике због усредсређености на европске ауторе мушког пола. Током 120 година дуге традиције, само шеснаест ауторки је било награђено „Нобелом”, а последња тамнопута књижевница која је примила ово признање била је Тони Морисон, и то 1993. године. Како је најавила Шведска академија, то ће се од сада променити, а председавајући Нобеловог комитета Андерс Олсон, у интервјуу за „Њу рипаблик” казао је да је у плану ангажовање језичких експерата за подручја у којима комитет нема посебних компетенција, а то су посебно Африка и Азија. То би могло да буде једно од објашњења за неочекиван избор ове године.

Гојко Божовић: Нобелова награда изненађење

Одлука да Нобелову награду за књижевност добије Абдулразак Гурна из Занзибара једно је од највећих изненађења у новијем периоду, оценио је писац, књижевни критичар и издавач Гојко Божовић. Он је рекао за агенцију Танјуг да она делује изненађујуће пошто се годинама помињу врло познати и значајни писци, добитници других великих међународних награда, чије се књиге преводе на десетине језика и долазе из великих култура.

„Може се приметити да последњих година Нобелов комитет доноси одлуке које су наизменичне. Повремено изазивају контроверзе и јавне расправе, а онда уследи годину или две у којима је највећи део књижевне јавности изненађен и више жели да сазна разлоге из којих је та одлука донета него што се бави делом самог писца”, рекао је Божовић.

Према његовим речима, позитивно је што ће одлука да Гурна буде добитник ове награде можда допринети да се баци више светла на токове афричке књижевности, поготово на културу из које потиче овогодишњи добитник.