Недеља, 28.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	102.86	103.48	103.17
	127.14	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: књижевност

Култура

27.11.2020 у 22:00

Жестока „сагановска” дрскост

Задовољство је поново уронити у књижевни стил Франсоаз Саган (1935 – 2004) који је тако непоколебљиво утиснула већ својим првим романом „Добар дан, туго”. Њена отменост у изражавању, суптилност, сарказам, страст и изнад свега слобода, надиру и из њеног последњег, досад необјављеног, романа „Четири стране срца” упркос томе што је незавршен и упркос томе што је Денис Вестхоф, њен син, пронашавши га у заоставштини, и сам морао да понегде интервенише. Роман се појавио у Француској у септембру 2019, дакле 15 година после њене смрти, а код нас је објављен почетком овог месеца у издању „Лагуне” у преводу Наде Бојић. Денис Вестхоф написао је у предговору да има само нејасно сећање о начину на који је овај рукопис дошао до њега и да се то вероватно догодило две или три године

Култура

17.11.2020 у 08:32

Мени је поезија радостан предах од стварности

Када постане претешко наметнуто бреме времена, може да буде довољно и окретање узорима, онима који су прошли исто, и још сто пута горе. Тада човек стекне мир, или пре помиреност која происходи не из фатализма, већ из логичког размишљања. Таквој мисли окреће нас проф. Др Славко Гордић, писац, професор емеритус Универзитета у Новом Саду, књижевни критичар и есејиста, наводећи идеје и анализирајући дела наших и светских класика и савремених аутора. „Кашанин је негде забележио да смо ми мали народ сa психологијом великог народа“, пише Славко Гордић у књизи „Међу својима“, у издању новосадске „Академске књиге“. Текстови у овом делу посвећени су и Андрићу, Милану Радуловићу, Радовану Белом Марковићу, Слободану Ракитићу, али и различитим феноменима - од језика до политике. СПКД „Просвјета“ и ИП

Култура

16.11.2020 у 20:15

Драматично лош положај младих песника у Србији

Крагујевац – На московској телевизији „Канал култура РФ” крајем октобра је представљено стваралаштво песника и преводиоца Раденка Бјелановића, члана Удружења књижевника Србије и председника Удружења писаца Крагујевца. Са овим професором руског језика и књижевности, у недавно основаном „Руском кутку” крагујевачке Народне библиотеке „Вук Караџић” разговор је водила Наталија Завирохина, председница Удружења сународника и пријатеља Русије „Свет”, а Бјелановићеву поезију и преводе на руски, говорила је Дајана Лазаревић, преводилац са руског и енглеског језика. У једносатној онлајн емисији, портрет песника обухватио је осам Бјелановићевих збирки, међу којима су и оне за које је добио награде „Војислав Брковић” и „Ђура Јакшић” – „Велика” и „Црном водом”. Изабране песме Бјелановића налазе се у

Култура

13.11.2020 у 17:14

Вече посвећено Достојевском

Дом културе „Студентски град” одложио је обележавање две стотине година од рођења Ф.М. Достојевског, због тога што је 11. новембар код нас државни празник, па и због тога што су, како кажу организатори, учесници ове манифестације, из дана у дан, различитим разлозима, бивали десетковани. Ипак, ова институција културе не одустаје од почетка прославе 200 година од рођења једног од најважнијих писаца свих времена, па ће тако вечерас, у клубу Магистрала „Драган Ве Игњатовић”, од 19 часова, бити речи о књизи Оливере Жижовић „Живи лик истине Ф. М. Достојевског”. У овом делу се аргументовано показује да од „Сна смешног човека” до „Браће Карамазових”, као најзначајнијег остварења руског писца, води доследна интерпретативна линија, будући да је Достојевски већ у „Сну смешног човека” формулисао

Култура

09.11.2020 у 09:21

Права књижевност носи налепницу „опасно”

Три су повода за разговор са Милисавом Савићем. Најпре, његов нови роман „Пепео, пена, шапат“, у издању „Лагуне“. Затим, књига „Пепео, пена, шапат, Студеница и Ибарска долина ‒ Стари путописи“, у издању Друштва „Рашка школа“, као и дело „Бандит и професор: интервјуи Милисава Савића“, уреднице и књижевне критичарке др Ане Стишовић Миловановић, у издању Центра за културу, образовање и информисање „Градац”, у Рашки. Својим новим романом, Савић поново комуницира са сени Црњанског, која је, по речима Ане Стишовић Миловановић, свеприсутна у његовом књижевном рукопису. Пред читаоцем васкрсава Србија с краја шездесетих, младост која је жарко желела промене, а онда и судбина великог писца као нешто много веће од биографије, као историја. Шта је то што вас враћа Црњанском, његов живот у којем су

Култура

01.11.2020 у 20:00

О себи говоримо кроз објекте које поседујемо

Шпанска књижевница Сара Меса (Мадрид, 1976), поред осталих, ауторка је и романа „Ожиљак”, који је код нас у преводу Ане Марковић објавио „Клио”. То је прича о необичном љубавном односу двоје јунака, који се упознају на књижевном форуму и почињу да дискутују о животу и уметности. Убрзо главни јунак Кнут, који себе тако назива по Кнуту Хамсуну, девојци са којом се дописује, почиње да шаље гомиле украдених књига, као доказ привржености. После неког времена, његови поклони постају типични симболи потрошачког друштва: фирмирана гардероба и модни додаци. Његова изабраница осећа да треба да побегне, али је нека потреба задржава да остане у том односу... Сара Меса је поводом ове књиге награђена „Критичким оком” за приповедну прозу Шпанског националног радија, а увршћена је на листу за књигу

Магазин

02.11.2020 у 16:29

Интелектуалци ниских страсти

Најпаметнији, најобразованији, најталентованији и најутицајнији људи једног времена, они који су својим идејама мењали поглед на свет, померали границе у филозофији, етици, науци и уметности нису били истовремено и морални узори, чији би приватни живот потврдио оно што проповедају. Напротив! Углавном су саможиви, уображени, себични, самољубиви до граница нарцисоидности, манипулативни, надмени, сујетни, егоцентрични, неосетљиви на туђе патње и глуви на мишљења других, склони саморекламирању и извртању истине у сопственом интересу. Неретко су пијанци, женскароши и морални слабићи. Хемингвеј и седам живота Слабости шармантног, талентованог и храброг америчког писца и новинара кога су обожавали и у Шпанији, Француској, на Куби, већ су, додуше, познате широј јавности.

Култура

29.10.2020 у 18:02

Љубомир Симовић добитник награде „Деспот Стефан Лазаревић"

КРУШЕВАЦ - Књижевни клуб Багдала из Крушевца доделиће 12. новембра у Свечаној сали САНУ у Београду награду Багдалин прстен „Деспот Стефан Лазаревић” за 2020. годину академику Љубомиру Симовићу за његово свеукупно књижевно дело. Ову награду коју Багдала додељује од 1984. године добили су и до сада чланови САНУ Десанка Максимовић, Антоније Исаковић, Дејан Медаковић, Мија Павловић, Добрица Ћосић и Драгослав Михаиловић. Како управа Багдале није у могућности због пандемије да организује уобичајену свечану академију у Крушевцу, додела награде ће бити одржана у Српској академији наука и уметности Београда. Симовић је свестрани књижевник, аутор антологијских позоришних драма „Хасанагиница”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Чудо у Шаргану” и „Бој на Косову”, које се деценијама играју на

Култура

28.10.2020 у 17:56

Косово је сусрет са собом

Књижевник и новинар „Политике” Новица Ђурић добитник је песничке награде „Лазар Вучковић” коју додељује Установа за новинско издавачку делатност „Панорама – Јединство” из Приштине. Књижевни сусрети се одржавају од 1969. године у знак сећања на прерано преминулог песника Лазара Вучковића који се 1966. године утопио у Охридском језеру са песником Блажом Шћепановићем. Од 1970. на овим сусретима се додељује награда „Лазар Вучковић” за најбољу поезију објављену у часопису „Стремљења”, а Ђурићу је награда уручена у Дому културе „Грачаница”. „У центру ове поезије је родољубље и стоицизам, светиње и светитељи, али и дом и завичај као стајно место и духовни видиковац”, пише у образложењу жирија који се одлучио за песника из Подгорице и подсетио на Ђурићев богати поетски опус и значајан утицај у

Култура

22.10.2020 у 13:36

„Типар” Нинусу Несторовићу

Награду „Типар” за најбоље хумористичко-сатирично књижевно дело из претходне и текуће године добио је Нинус Несторовић, афористичар из Новог Сада, за књигу афоризама „Боже, упрости нам” у издању „Прометеја”. Одлуку је донео жири у саставу: мр Зора Јестровић, председница, и чланови Драган Палдрмић и Милорад Јокнић. У ужи избор осим књиге „Боже, упрости нам”, ушле су и „Етичко чишћење” аутора Душана Поп Ђурђева и „Приче” Драгана Ускоковића. „Награђена књига садржи око 800 афоризама Нинуса Несторовића, који бескомпромисно и без околишања задиру у све сегменте друштва. Међутим, без обзира на убојитост његовог пера, аутор није хтeо да буде пуки посматрач и судија актуелним друштвеним и политичким догађајима већ кроз већину афоризама провејава и нада да ће ипак на крају крајева човек бити

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

28.06.2026 у 19:28

Истина је да се све види на Видовдан, потпуни дебакл блокадерског скупа

28.06.2026 у 19:25

Ирак: Хапшење корумпираних политичара, или спречен покушај пуча

28.06.2026 у 19:17

Теретњаци на излазу из Србије чекају по два сата на Батровцима и Шиду

28.06.2026 у 19:10

Медведев: Непријатељи желе да збришу Русију са карте

28.06.2026 у 19:07

Брнабић: Најважнија порука Вучића – уједињена Србија

28.06.2026 у 19:03

Лавров предводи изборну листу Јединствене Русије