Петак, 19.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: психологија

Београд

12.08.2021 у 09:00

Лечење душе ин виво

Представа „Лечење душе ин виво” премијерно је изведена у позоришту „Театријум” у дворишту Капетан Мишиног здања. То је ауторски пројекат глумице Народног позоришта Хане Анђели Јовчић и у продукцији Глумачког студија Соње Јауковић. Хана поручује да је овај комад посветила својим родитељима и свима онима коју су у потрази за стручном помоћи, и који су у душевном болу имали слична искуства као њена јунакиња Нада Љубић. У појашњењу свoг дела, ауторка цитира једног од психијатара из представе: „У будућности ће емотивни људи бити угрожена врста као фоке, а светом ће ходати гипсани људи који не виде никога и не осећају ништа.” Пред публиком се нашла прича о Нади, девојци старог кова, која има емотивне проблеме. Депресивна је и не може да ради. Тешко комуницира и не може да се интегрише

Магазин

19.07.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Твој успех је мој неуспех

Многи би се сагласили са ставом да у нашем друштву постоји невидљива социјална сила која појединцу не опрашта успех. Када је неко систематично успешан у оном што ради, често постаје предмет дифузне агресивности и дисквалификација који долазе из његовог ширег и ужег окружења. Знамо да није лако досезати личне циљеве, а у друштвеном амбијенту у којем делује сила која спречава и кажњава успешност то је далеко теже. Свако успешно друштво састављено је из успешних појединаца. У њему делују друштвене силе које подстичу успех зато што постоји свест да сваки успешни појединац заједници доноси неку корист. Она покретачка сила која подстиче појединце да оспоравају туђи успех јесте осећање зависти. Ментални став из којег проистиче завист јесте упоређивање с другима, а корен тога је у

Магазин

21.06.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Слушање и чујење у љубави

Тест за партнерски однос није ситуација у којој се он и она слажу око нечега, већ је то ситуација у којој се не слажу. Зато је управо начин на који партнери покушавају да реше своје конфликте један од главних фактора који одређују квалитет везе или брака. Конфликти у смислу да једна особа жели једно, а друга особа жели друго, саставни су део сваког односа, па и односа двоје људи који се воле. Немогуће је да она и он увек, из тренутка у тренутак, желе исто. Иако постоје парови у којима наизглед нема сукоба јер једна страна увек прихвата оно што жели друга страна, у питању је илузија: та страна која све прихвата заправо потискује сопствене жеље како би избегла свађу у односу. Та стратегија доприноси миру у односу, али није добра на дуге стазе јер је особа која се подређује хронично

Магазин

14.06.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Удварање или узнемиравање

Да ли нам долази време када мушкарац неће моћи да погледа жену у очи? Пре неколико година настао је појам „силовање очима”, који се односи на одмеравање женске особе од стране мушкарца. Колико сам разумео најаве на друштвеним мрежама, и то ће бити уграђено у нове законе који су у последње време добили нову функцију, а то је промена свести народа. Закони би требало да одражавају постојећи морал у датом друштву, а њихова нова улога јесте наметање нових правила и новог морала. Када то почне да задире у језик, међуљудске односе, како у породичне тако и оне у јавној сфери, ствари постају проблематичне. Социјални инжењеринг и експеримент Велико је питање колико ће ови закони успети да изграде друштво које је у складу са замислима законодавца, а колико ће ови експерименти и социјални

Магазин

07.06.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Да ли новац квари људе

Како је настала изрека да новац квари људе? Можемо претпоставити да је след био овај: неко није имао новац али је био другима добар; након тога је на неки начин дошао до новца; затим је променио карактер и постао покварен. Ко оцењује кварење њега као личности? Вероватно они с којима се дружио док није имао новац. Вероватно су они закључили да је постао себичан, да је одбио да им помаже и позајмљује новац, да се отуђио од њих и одрекао их се. Дубока претпоставка ове изреке јесте да су они који немају новац добри, а они који га имају лоши. Социјалистички менталитет Релативно рано у животу научио сам да медаља има две стране. Када смо моји другари и ја били у раним двадесетим, један од нас је стекао огроман новац захваљујући породичном бизнису који је покренуо његов отац,

Магазин

31.05.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Самостресирање

Појам стрес је преузет из биологије. Када је организам у таквом окружењу које не угрожава његово функционисање, он није у стању стреса. Међутим, када се одређени параметри у окружењу измене тако да организам мора да се појачано прилагођава да би одржао своју унутрашњу равнотежу (хомеостазу), тада улази у стање стреса. На пример, када је спољашња температура оптимална, организам није у стресу, али ако се она драстично спусти или повећа, тада организам улази у стање стреса. У случају да је температура веома снижена, организам убрзава метаболизам да би се загрејао и да би спречио потхлађивање. У случају да је температура значајно повишена, организам почиње да се појачано зноји како би се охладио. Уколико организам не успева да се довољно загреје или охлади, наступа стање шока, а затим и

Здравље

26.05.2021 у 15:17

Почиње национална студија о утицају ковида 19 на психу

За мање од две недеље, првих дана јуна, на врата многих породица у Србији покуцаће лекари и психолози који ће имати посебан задатак: да открију да ли је, и какве је, последице пандемија вируса корона оставила на здравље. Тако ће у нашој земљи почети велики, јединствени истраживачки пројекат, који је одобрио и који финансира Фонд за науку. Како објашњава руководилац овог пројекта, проф. др Нађа Марић Бојовић, психијатар, циљ студије је да се на репрезентативном узорку становника Србије испита учесталост психијатријских сметњи чији се настанак олако доводи у везу с ковидом 19 иако за то још увек нема довољно доказа. Истраживачи ће бити на терену целог лета, до септембра, а слоган овог истраживања јесте: постоји много претпоставки, али мало научних доказа како је пандемија утицала на

Магазин

24.05.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Како време лечи

Када је реч о емотивним проблемима, можемо се запитати колико је тачна изрека „Време лечи све”. Зар је заиста само потребно да прође одређена количина времена да би се зацелила нека душевна бол или емотивна повреда? Управо је зацељивање телесних рана, обнављање ткива, стварање ожиљка, а затим и блеђење и смањивање ожиљка, она ментална слика која је пренесена на душевне ране с претпоставком да се и у души догађа сличан процес. Некада чујемо да је нечија душа пуна ожиљака. Међутим, душа сасвим различито функционише од тела. Процес туговања Добар пример односа душевне патње и времена јесте туга, тачније процес туговања. Људи су тужни када неповратно изгубе нешто што им је емотивно важно. Што им је изгубљено важније, то је туга већа. Ако претпоставимо да је неко изгубио особу коју

Друштво

15.05.2021 у 18:30

Млади више не верују у „љубав док их смрт не раздвоји”

Уместо љубави о којој је говорио Петрарка у својим сонетима, припадници миленијум генерације имају „љубавне комбинације”, односно једног или два партнера с којим се повремено виђају. Уместо фаталне страсти о којој је писао Толстој, имају виртуелне емотивне везе с особама које никад нису срели у реалном животу. За разлику од њихових родитеља, који су улазили у брак верујући да је он сигурна лука и склониште од животних бура и олуја, за младе рођене у новом миленијуму сигурност је појам који је прохујао с вихором 20. века. Они знају да нема гаранције да ће радити посао за који су се школовали, да ће живети у земљи у којој су се родили и да ће дочекати старост с партнером у кога су се заљубили. Овако љубав у 21. веку портретише др Татјана Стефановић Станојевић, професорка психологије на

Магазин

17.05.2021 у 08:00

Зоран Миливојевић за „Политику”: Шта је синхедонија?

На питање како људи реагују на туђу срећу, нема универзалног одговора. Међутим, управо то како неко реагује на срећу другог човека показује његов однос према том другом. Како реагују пријатељи? Њима је драго што је други срећан, тако да и они деле његову срећу. Како реагују непријатељи? Њима је криво што је други срећан и добијају жељу да неким својим поступком покваре срећу другога. Како реагују они који нису ни пријатељи ни непријатељи? Они су по правилу равнодушни према туђој срећи. Када је неко срећан зато што је неко други срећан, у питању је једна врста саосећања за коју не постоји реч у нашем језику. Када се с другим саосећа у некој његовој несрећи због које други пати, тада постоје речи као што су „сажаљење”, „саучешће”, „самилост” и сличне. Међутим, када се саосећа у

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

19.06.2026 у 20:06

Обама: Нема сумње да пролазимо кроз период превирања и поларизације

19.06.2026 у 20:04

Русија повукла упозорење да се не путује у земље Персијског залива

19.06.2026 у 19:56

УНХЦР: обележили смо три јубилеја у Музеју примењене уметности

19.06.2026 у 19:54

Дачић: Србија је земља отвореног срца за све оне који у њој траже сигурност

19.06.2026 у 19:43

Ли: Трамп сматра да је дошло време да се пажња поново усмери на Северну Кореју

19.06.2026 у 19:42

Станковић: Крај лажи о звучном топу