Ponedeljak, 15.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: psihologija

Beograd

12.08.2021 u 09:00

Lečenje duše in vivo

Predstava „Lečenje duše in vivo” premijerno je izvedena u pozorištu „Teatrijum” u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja. To je autorski projekat glumice Narodnog pozorišta Hane Anđeli Jovčić i u produkciji Glumačkog studija Sonje Jauković. Hana poručuje da je ovaj komad posvetila svojim roditeljima i svima onima koju su u potrazi za stručnom pomoći, i koji su u duševnom bolu imali slična iskustva kao njena junakinja Nada Ljubić. U pojašnjenju svog dela, autorka citira jednog od psihijatara iz predstave: „U budućnosti će emotivni ljudi biti ugrožena vrsta kao foke, a svetom će hodati gipsani ljudi koji ne vide nikoga i ne osećaju ništa.” Pred publikom se našla priča o Nadi, devojci starog kova, koja ima emotivne probleme. Depresivna je i ne može da radi. Teško komunicira i ne može da se

Magazin

19.07.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Tvoj uspeh je moj neuspeh

Mnogi bi se saglasili sa stavom da u našem društvu postoji nevidljiva socijalna sila koja pojedincu ne oprašta uspeh. Kada je neko sistematično uspešan u onom što radi, često postaje predmet difuzne agresivnosti i diskvalifikacija koji dolaze iz njegovog šireg i užeg okruženja. Znamo da nije lako dosezati lične ciljeve, a u društvenom ambijentu u kojem deluje sila koja sprečava i kažnjava uspešnost to je daleko teže. Svako uspešno društvo sastavljeno je iz uspešnih pojedinaca. U njemu deluju društvene sile koje podstiču uspeh zato što postoji svest da svaki uspešni pojedinac zajednici donosi neku korist. Ona pokretačka sila koja podstiče pojedince da osporavaju tuđi uspeh jeste osećanje zavisti. Mentalni stav iz kojeg proističe zavist jeste upoređivanje s drugima, a koren toga je u

Magazin

21.06.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Slušanje i čujenje u ljubavi

Test za partnerski odnos nije situacija u kojoj se on i ona slažu oko nečega, već je to situacija u kojoj se ne slažu. Zato je upravo način na koji partneri pokušavaju da reše svoje konflikte jedan od glavnih faktora koji određuju kvalitet veze ili braka. Konflikti u smislu da jedna osoba želi jedno, a druga osoba želi drugo, sastavni su deo svakog odnosa, pa i odnosa dvoje ljudi koji se vole. Nemoguće je da ona i on uvek, iz trenutka u trenutak, žele isto. Iako postoje parovi u kojima naizgled nema sukoba jer jedna strana uvek prihvata ono što želi druga strana, u pitanju je iluzija: ta strana koja sve prihvata zapravo potiskuje sopstvene želje kako bi izbegla svađu u odnosu. Ta strategija doprinosi miru u odnosu, ali nije dobra na duge staze jer je osoba koja se podređuje hronično

Magazin

14.06.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Udvaranje ili uznemiravanje

Da li nam dolazi vreme kada muškarac neće moći da pogleda ženu u oči? Pre nekoliko godina nastao je pojam „silovanje očima”, koji se odnosi na odmeravanje ženske osobe od strane muškarca. Koliko sam razumeo najave na društvenim mrežama, i to će biti ugrađeno u nove zakone koji su u poslednje vreme dobili novu funkciju, a to je promena svesti naroda. Zakoni bi trebalo da odražavaju postojeći moral u datom društvu, a njihova nova uloga jeste nametanje novih pravila i novog morala. Kada to počne da zadire u jezik, međuljudske odnose, kako u porodične tako i one u javnoj sferi, stvari postaju problematične. Socijalni inženjering i eksperiment Veliko je pitanje koliko će ovi zakoni uspeti da izgrade društvo koje je u skladu sa zamislima zakonodavca, a koliko će ovi eksperimenti i socijalni

Magazin

07.06.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Da li novac kvari ljude

Kako je nastala izreka da novac kvari ljude? Možemo pretpostaviti da je sled bio ovaj: neko nije imao novac ali je bio drugima dobar; nakon toga je na neki način došao do novca; zatim je promenio karakter i postao pokvaren. Ko ocenjuje kvarenje njega kao ličnosti? Verovatno oni s kojima se družio dok nije imao novac. Verovatno su oni zaključili da je postao sebičan, da je odbio da im pomaže i pozajmljuje novac, da se otuđio od njih i odrekao ih se. Duboka pretpostavka ove izreke jeste da su oni koji nemaju novac dobri, a oni koji ga imaju loši. Socijalistički mentalitet Relativno rano u životu naučio sam da medalja ima dve strane. Kada smo moji drugari i ja bili u ranim dvadesetim, jedan od nas je stekao ogroman novac zahvaljujući porodičnom biznisu koji je pokrenuo njegov otac,

Magazin

31.05.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Samostresiranje

Pojam stres je preuzet iz biologije. Kada je organizam u takvom okruženju koje ne ugrožava njegovo funkcionisanje, on nije u stanju stresa. Međutim, kada se određeni parametri u okruženju izmene tako da organizam mora da se pojačano prilagođava da bi održao svoju unutrašnju ravnotežu (homeostazu), tada ulazi u stanje stresa. Na primer, kada je spoljašnja temperatura optimalna, organizam nije u stresu, ali ako se ona drastično spusti ili poveća, tada organizam ulazi u stanje stresa. U slučaju da je temperatura veoma snižena, organizam ubrzava metabolizam da bi se zagrejao i da bi sprečio pothlađivanje. U slučaju da je temperatura značajno povišena, organizam počinje da se pojačano znoji kako bi se ohladio. Ukoliko organizam ne uspeva da se dovoljno zagreje ili ohladi, nastupa stanje šoka, a zatim i

Zdravlje

26.05.2021 u 15:17

Počinje nacionalna studija o uticaju kovida 19 na psihu

Za manje od dve nedelje, prvih dana juna, na vrata mnogih porodica u Srbiji pokucaće lekari i psiholozi koji će imati poseban zadatak: da otkriju da li je, i kakve je, posledice pandemija virusa korona ostavila na zdravlje. Tako će u našoj zemlji početi veliki, jedinstveni istraživački projekat, koji je odobrio i koji finansira Fond za nauku. Kako objašnjava rukovodilac ovog projekta, prof. dr Nađa Marić Bojović, psihijatar, cilj studije je da se na reprezentativnom uzorku stanovnika Srbije ispita učestalost psihijatrijskih smetnji čiji se nastanak olako dovodi u vezu s kovidom 19 iako za to još uvek nema dovoljno dokaza. Istraživači će biti na terenu celog leta, do septembra, a slogan ovog istraživanja jeste: postoji mnogo pretpostavki, ali malo naučnih dokaza kako je pandemija uticala na

Magazin

24.05.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Kako vreme leči

Kada je reč o emotivnim problemima, možemo se zapitati koliko je tačna izreka „Vreme leči sve”. Zar je zaista samo potrebno da prođe određena količina vremena da bi se zacelila neka duševna bol ili emotivna povreda? Upravo je zaceljivanje telesnih rana, obnavljanje tkiva, stvaranje ožiljka, a zatim i bleđenje i smanjivanje ožiljka, ona mentalna slika koja je prenesena na duševne rane s pretpostavkom da se i u duši događa sličan proces. Nekada čujemo da je nečija duša puna ožiljaka. Međutim, duša sasvim različito funkcioniše od tela. Proces tugovanja Dobar primer odnosa duševne patnje i vremena jeste tuga, tačnije proces tugovanja. Ljudi su tužni kada nepovratno izgube nešto što im je emotivno važno. Što im je izgubljeno važnije, to je tuga veća. Ako pretpostavimo da je neko izgubio osobu koju

Društvo

15.05.2021 u 18:30

Mladi više ne veruju u „ljubav dok ih smrt ne razdvoji”

Umesto ljubavi o kojoj je govorio Petrarka u svojim sonetima, pripadnici milenijum generacije imaju „ljubavne kombinacije”, odnosno jednog ili dva partnera s kojim se povremeno viđaju. Umesto fatalne strasti o kojoj je pisao Tolstoj, imaju virtuelne emotivne veze s osobama koje nikad nisu sreli u realnom životu. Za razliku od njihovih roditelja, koji su ulazili u brak verujući da je on sigurna luka i sklonište od životnih bura i oluja, za mlade rođene u novom milenijumu sigurnost je pojam koji je prohujao s vihorom 20. veka. Oni znaju da nema garancije da će raditi posao za koji su se školovali, da će živeti u zemlji u kojoj su se rodili i da će dočekati starost s partnerom u koga su se zaljubili. Ovako ljubav u 21. veku portretiše dr Tatjana Stefanović Stanojević, profesorka psihologije

Magazin

17.05.2021 u 08:00

Zoran Milivojević za „Politiku”: Šta je sinhedonija?

Na pitanje kako ljudi reaguju na tuđu sreću, nema univerzalnog odgovora. Međutim, upravo to kako neko reaguje na sreću drugog čoveka pokazuje njegov odnos prema tom drugom. Kako reaguju prijatelji? Njima je drago što je drugi srećan, tako da i oni dele njegovu sreću. Kako reaguju neprijatelji? Njima je krivo što je drugi srećan i dobijaju želju da nekim svojim postupkom pokvare sreću drugoga. Kako reaguju oni koji nisu ni prijatelji ni neprijatelji? Oni su po pravilu ravnodušni prema tuđoj sreći. Kada je neko srećan zato što je neko drugi srećan, u pitanju je jedna vrsta saosećanja za koju ne postoji reč u našem jeziku. Kada se s drugim saoseća u nekoj njegovoj nesreći zbog koje drugi pati, tada postoje reči kao što su „sažaljenje”, „saučešće”, „samilost” i slične. Međutim, kada se saoseća u

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

15.06.2026 u 11:45

Četiri dana – dva šoka

15.06.2026 u 11:41

Stanković: Imam želju da uđemo u Ligu šampiona

15.06.2026 u 11:34

Komandant Luftvafea: Nemačka još večeras spremna za sukob sa Rusijom

15.06.2026 u 11:33

Vučić stigao u Tbilisi, počela prva zvanična poseta predsednika Srbije Gruziji

15.06.2026 u 11:32

Policajac greškom ubio desetogodišnju devojčicu

15.06.2026 u 11:30

Počela letnja akcija dobrovoljnog davanja krvi, rezerve na minimumu