Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Друштво

05.07.2017 у 22:00

Дечаци који ће се родити ове и наредних година највероватније ће се звати Лука или Стефан, а њихови најбољи другари биће Лазар, Никола, Филип, Вук, Урош, Павле, Михајло или Алекса. У крштенице њихових вршњакиња најчешће ће бити уписано име Софија или Дуња. Одрастаће у друштву Милице, Николине, Саре, Маше, Лене, Теодоре, Анђеле и Нађе. Тако барем говоре процене Републичког завода за статистику, с обзиром на то да више од две деценије Срби синовима најчешће дају имена светаца, апостола и средњовековних владара, а кћеркама дарују кратка и интернационална имена. Судећи према досадашњим показатељима, четворо од десеторо деце ће искусити развод брака родитеља и одрастати у некомплетној породици. Највећу шансу да одрастају са оба родитеља имају деца рођена у јужној и источној Србији, а

Тема недеље

17.06.2017 у 21:19

На Косову нема два милиона становника

Број становника на Косову и Метохији могао би прећи границу од два милиона тек за двадесет година, процењује др Владимир Никитовић, виши научни сарадник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука. Како овај демограф објашњава за „Политику”, Косово и Метохија би тек 2035. године могло да достигне популациони максимум од 2.067.377 становника, а онда следи пад. У свом истраживању „Дугорочне демографске импликације ниског фертилитета у региону бивше Југославије”, представљеном прошле године на Европској популационој конференцији у Мајнцу, Никитовић, користећи методологију УН, прогнозира да ће на Косову 2100. године живети

Друштво

01.03.2017 у 20:01

С картом у једном правцу најчешће путују тридесетогодишњаци

Више од 300.000 особа из Србије живи и ради у иностранству, говоре подаци изведени из последњег пописа становништва. Највише их је у Аустрији (70.488), Немачкој (55.999), Швајцарској (41.008), Француској (20.231) и САД (13.504). Највећи број припада старосној категорији од 25 до 44 године, а доминирају тридесетогодишњаци, од којих сваки четврти има високу или вишу школу. Када су у питању унутрашње миграције, главно одредиште за младе из центра и са југа Србије јесте Београд, док они из војвођанских градова претежно одлазе у Нови Сад, подаци су из истраживања „Млади и миграције: отићи или остати” др Мирјане Бобић, професора на Катедри за социологију Филозофског факултета у Београду, које је представила на скупу „Ка бољој демографској будућности” одржаном јуче у САНУ. На питање

Друштво

12.02.2017 у 22:00

Највећи демографски губици Црногораца, Срба и Бошњака

На самом крају 2016. статистички завод из Бањалуке објавио је коначне резултате пописа становништва БиХ из 2013. који се односе на Републику Српску, што означава и дефинитивни завршетак ових пописних акција на целом простору екс-Ју. Пре тога, комплетан попис на истом подручју организован је још 1991, па је сад могуће упоређивати ове релативно нове резултате са онима од пре двадесет и више година. Најједноставније је поређење укупног броја становника. Те 1991. у Југославији је било, према тадашњој пописној методологији, око 23,6 милиона становника. Уз напомену да су попис бојкотовали Албанци у Србији, па је њихов број тада процењен, али и укључен у укупну суму. Двадесет година касније на истом Ју простору је два милиона или око 8,5 одсто становника мање – 21,6 милиона. По

Друштво

17.09.2016 у 09:08

Дејановић: Заједнички рад на поправљању демографске слике

"Оно што ћемо радити у овом мандату биће видљиви за неколико година. Популациони параметри се неће брзо мењати", рекла је Ђукић Дејановић за РТС и додала да се мора радити на побољшању квалитета живота људи, али и анализирати унутрашње миграције село- град, јер са њима почиње популациони пад. Она је подсетила да у Србији сваке године нестане град од 40.000 становника, да је просечна старост становништва више од 40 година, те да спадамо у старе нације. Стручњаци су, наставља она, још педесетих година указали да ће демографија у овом веку бити највећи проблем и подсетила да је 2008. године Србија усвојила прву стратегију за подстицај рађања. Указује да за лоше параметре нису економски фактори доминантни, што потврђује чињеница да се сиромашно становништво лакше одлучује на рађање

Друштво

13.06.2016 у 22:00

Хрватска европски рекордер у националној хомогенизацији

Утихнуле су расправе о квотама миграната у земљама ЕУ, али док су биле актуелне, остало је забележено да су се бивше социјалистичке земље тим квотама највише противиле. У томе су предњачиле Пољска, Чешка, Словачка, али слично су се понашале и друге чланице које су одскора у Унији, што је објашњавано чињеницом да оне ни раније нису биле имигрантске, и да би ове блискоисточне квоте за њих представљале велику демографску новину. Тада је уочено да су неке од ових земаља током транзиционог периода чак видно смањиле удео мањинског становништва на својој територији, постајући тако национално хомогеније, што је један од европских парадокса. Док су „старе” капиталистичке земље крајем прошлог и почетком овог века, под утицајем мигрантских таласа (али и своје колонијалне историје), бивале

Друштво

10.04.2016 у 14:02

Рађање или одумирање Србије

Незапосленост, тешкоће у решавању стамбеног питања, низак животни стандард, недостатак новца за подизање деце, проблеми са чувањем малишана, осећање несигурности… само су неки од фактора који имају важну улогу у одлуци да се одложи родитељство. Утицаја имају и продужени период школовања, жеља за уживањем у животу, улагање у каријеру… У 2014. години ниво рађања у Србији био је чак 30 одсто испод потреба „замене” генерација, а просечна старост мајке износила је 28 година. На симпозијуму „Рађање или одумирање Србије” у Српској академији наука и уметности, наглашено је да само 10 општина у Србији бележи позитиван природни прираштај, а све остале кубуре са мањим наталитетом. Зато решавање овог проблема треба да буде један од приоритета наше државе. Деца која се рађају, сматра академик

Србија

10.04.2016 у 10:45

Прва беба у Калетинцу после три деценије

НИШ - У селу Калетинац које је од Ниша удаљено сат вожње, после скоро три деценије рођена је прва беба - Милица Цветковић (20) и Света Китановић (30) добили су сина Давида. Његове пелене, бенкице и портикле на жици, као и колица у дворишту приземне трошне куће делују скоро нестварно у селу у подножју Суве планине у којем живи 60 људи, а већина њих старија је од 70 година. „Не смета нам то што у селу нема пуно људи јер смо навикли да живимо овде. Овде сам одрастао, чак сам и рођен у овој кући јер због великих снегова мајка није могла да оде до породилишта”, рекао је Китановић за агенцију Бета. Према његовим речима, живот у Калетинцу је тежак, нарочито за породицу са малим дететом. „Не радимо ни супруга ни ја, издржавамо се онога што зарадим продајући огревно дрво, креч и ћумур. То

Живот и стил

30.03.2016 у 22:00

У Србији до 2050. трећина становника старија од 65

Србија се према старости становништва тренутно налази на 23. месту у свету, са 17,6 одсто старијих од 65 година што је двоструко више од светског просека. То су подаци Америчке агенције за статистику чија најновија студија о старењу глобалне популације предвиђа да ће до 2050. године број старих у Србији порасти на 29 одсто. Међутим, пошто ће раст у појединим државама бити бржи, наша земља ће тада бити за два места боље рангирана и заузеће 25. позицију. Већи удео сениора од Србије, према овим предвиђањима, имаће између осталих и Словенија, Бугарска, Румунија, Босна и Херцеговина, Хрватска и Мађарска. Колико свет брзо стари показују прогнозе америчких статистичара према којим би број људи старијих од 65 година на планети могао до половине овог века да се удвостручи. Уколико се

Друштво

20.10.2015 у 10:05

Четвртина младих у Београду

Највећи број младих у Србији живи на Врачару – у просеку на једном квадратном километру ове београдске општине има их 3.604. По тој статистици Врачар може да стане раме уз раме са светским метрополама. У урбаној зони Београда живи и највећи број младих жена у Србији. Међутим, чак 83 одсто њих нема деце. У главном граду живи и најмање младих у браку – свега 13 одсто. Најмањи број младих...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: демографија