Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

05.07.2017 u 22:00

Dolazi vreme Luke i Sofije

Dečaci koji će se roditi ove i narednih godina najverovatnije će se zvati Luka ili Stefan, a njihovi najbolji drugari biće Lazar, Nikola, Filip, Vuk, Uroš, Pavle, Mihajlo ili Aleksa. U krštenice njihovih vršnjakinja najčešće će biti upisano ime Sofija ili Dunja. Odrastaće u društvu Milice, Nikoline, Sare, Maše, Lene, Teodore, Anđele i Nađe. Tako barem govore procene Republičkog zavoda za statistiku, s obzirom na to da više od dve decenije Srbi sinovima najčešće daju imena svetaca, apostola i srednjovekovnih vladara, a kćerkama daruju kratka i internacionalna imena. Sudeći prema dosadašnjim pokazateljima, četvoro od desetoro dece će iskusiti razvod braka roditelja i odrastati u nekompletnoj porodici. Najveću šansu da odrastaju sa oba roditelja imaju deca rođena u južnoj i istočnoj Srbiji, a

Tema nedelje

17.06.2017 u 21:19

Na Kosovu nema dva miliona stanovnika

Broj stanovnika na Kosovu i Metohiji mogao bi preći granicu od dva miliona tek za dvadeset godina, procenjuje dr Vladimir Nikitović, viši naučni saradnik Centra za demografska istraživanja Instituta društvenih nauka. Kako ovaj demograf objašnjava za „Politiku”, Kosovo i Metohija bi tek 2035. godine moglo da dostigne populacioni maksimum od 2.067.377 stanovnika, a onda sledi pad. U svom istraživanju „Dugoročne demografske implikacije niskog fertiliteta u regionu bivše Jugoslavije”, predstavljenom prošle godine na Evropskoj populacionoj konferenciji u Majncu, Nikitović, koristeći metodologiju UN, prognozira da će na Kosovu 2100. godine živeti

Društvo

01.03.2017 u 20:01

S kartom u jednom pravcu najčešće putuju tridesetogodišnjaci

Više od 300.000 osoba iz Srbije živi i radi u inostranstvu, govore podaci izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva. Najviše ih je u Austriji (70.488), Nemačkoj (55.999), Švajcarskoj (41.008), Francuskoj (20.231) i SAD (13.504). Najveći broj pripada starosnoj kategoriji od 25 do 44 godine, a dominiraju tridesetogodišnjaci, od kojih svaki četvrti ima visoku ili višu školu. Kada su u pitanju unutrašnje migracije, glavno odredište za mlade iz centra i sa juga Srbije jeste Beograd, dok oni iz vojvođanskih gradova pretežno odlaze u Novi Sad, podaci su iz istraživanja „Mladi i migracije: otići ili ostati” dr Mirjane Bobić, profesora na Katedri za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, koje je predstavila na skupu „Ka boljoj demografskoj budućnosti” održanom juče u SANU. Na pitanje

Društvo

12.02.2017 u 22:00

Najveći demografski gubici Crnogoraca, Srba i Bošnjaka

Na samom kraju 2016. statistički zavod iz Banjaluke objavio je konačne rezultate popisa stanovništva BiH iz 2013. koji se odnose na Republiku Srpsku, što označava i definitivni završetak ovih popisnih akcija na celom prostoru eks-Ju. Pre toga, kompletan popis na istom području organizovan je još 1991, pa je sad moguće upoređivati ove relativno nove rezultate sa onima od pre dvadeset i više godina. Najjednostavnije je poređenje ukupnog broja stanovnika. Te 1991. u Jugoslaviji je bilo, prema tadašnjoj popisnoj metodologiji, oko 23,6 miliona stanovnika. Uz napomenu da su popis bojkotovali Albanci u Srbiji, pa je njihov broj tada procenjen, ali i uključen u ukupnu sumu. Dvadeset godina kasnije na istom Ju prostoru je dva miliona ili oko 8,5 odsto stanovnika manje – 21,6 miliona. Po

Društvo

17.09.2016 u 09:08

Dejanović: Zajednički rad na popravljanju demografske slike

"Ono što ćemo raditi u ovom mandatu biće vidljivi za nekoliko godina. Populacioni parametri se neće brzo menjati", rekla je Đukić Dejanović za RTS i dodala da se mora raditi na poboljšanju kvaliteta života ljudi, ali i analizirati unutrašnje migracije selo- grad, jer sa njima počinje populacioni pad. Ona je podsetila da u Srbiji svake godine nestane grad od 40.000 stanovnika, da je prosečna starost stanovništva više od 40 godina, te da spadamo u stare nacije. Stručnjaci su, nastavlja ona, još pedesetih godina ukazali da će demografija u ovom veku biti najveći problem i podsetila da je 2008. godine Srbija usvojila prvu strategiju za podsticaj rađanja. Ukazuje da za loše parametre nisu ekonomski faktori dominantni, što potvrđuje činjenica da se siromašno stanovništvo lakše odlučuje

Društvo

13.06.2016 u 22:00

Hrvatska evropski rekorder u nacionalnoj homogenizaciji

Utihnule su rasprave o kvotama migranata u zemljama EU, ali dok su bile aktuelne, ostalo je zabeleženo da su se bivše socijalističke zemlje tim kvotama najviše protivile. U tome su prednjačile Poljska, Češka, Slovačka, ali slično su se ponašale i druge članice koje su odskora u Uniji, što je objašnjavano činjenicom da one ni ranije nisu bile imigrantske, i da bi ove bliskoistočne kvote za njih predstavljale veliku demografsku novinu. Tada je uočeno da su neke od ovih zemalja tokom tranzicionog perioda čak vidno smanjile udeo manjinskog stanovništva na svojoj teritoriji, postajući tako nacionalno homogenije, što je jedan od evropskih paradoksa. Dok su „stare” kapitalističke zemlje krajem prošlog i početkom ovog veka, pod uticajem migrantskih talasa (ali i svoje kolonijalne istorije), bivale

Društvo

10.04.2016 u 14:02

Rađanje ili odumiranje Srbije

Nezaposlenost, teškoće u rešavanju stambenog pitanja, nizak životni standard, nedostatak novca za podizanje dece, problemi sa čuvanjem mališana, osećanje nesigurnosti… samo su neki od faktora koji imaju važnu ulogu u odluci da se odloži roditeljstvo. Uticaja imaju i produženi period školovanja, želja za uživanjem u životu, ulaganje u karijeru… U 2014. godini nivo rađanja u Srbiji bio je čak 30 odsto ispod potreba „zamene” generacija, a prosečna starost majke iznosila je 28 godina. Na simpozijumu „Rađanje ili odumiranje Srbije” u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, naglašeno je da samo 10 opština u Srbiji beleži pozitivan prirodni priraštaj, a sve ostale kubure sa manjim natalitetom. Zato rešavanje ovog problema treba da bude jedan od prioriteta naše države. Deca koja se rađaju,

Srbija

10.04.2016 u 10:45

Prva beba u Kaletincu posle tri decenije

NIŠ - U selu Kaletinac koje je od Niša udaljeno sat vožnje, posle skoro tri decenije rođena je prva beba - Milica Cvetković (20) i Sveta Kitanović (30) dobili su sina Davida. Njegove pelene, benkice i portikle na žici, kao i kolica u dvorištu prizemne trošne kuće deluju skoro nestvarno u selu u podnožju Suve planine u kojem živi 60 ljudi, a većina njih starija je od 70 godina. „Ne smeta nam to što u selu nema puno ljudi jer smo navikli da živimo ovde. Ovde sam odrastao, čak sam i rođen u ovoj kući jer zbog velikih snegova majka nije mogla da ode do porodilišta”, rekao je Kitanović za agenciju Beta. Prema njegovim rečima, život u Kaletincu je težak, naročito za porodicu sa malim detetom. „Ne radimo ni supruga ni ja, izdržavamo se onoga što zaradim prodajući ogrevno drvo, kreč i

Život i stil

30.03.2016 u 22:00

U Srbiji do 2050. trećina stanovnika starija od 65

Srbija se prema starosti stanovništva trenutno nalazi na 23. mestu u svetu, sa 17,6 odsto starijih od 65 godina što je dvostruko više od svetskog proseka. To su podaci Američke agencije za statistiku čija najnovija studija o starenju globalne populacije predviđa da će do 2050. godine broj starih u Srbiji porasti na 29 odsto. Međutim, pošto će rast u pojedinim državama biti brži, naša zemlja će tada biti za dva mesta bolje rangirana i zauzeće 25. poziciju. Veći udeo seniora od Srbije, prema ovim predviđanjima, imaće između ostalih i Slovenija, Bugarska, Rumunija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Mađarska. Koliko svet brzo stari pokazuju prognoze američkih statističara prema kojim bi broj ljudi starijih od 65 godina na planeti mogao do polovine ovog veka da se udvostruči. Ukoliko se

Društvo

20.10.2015 u 10:05

Četvrtina mladih u Beogradu

Najveći broj mladih u Srbiji živi na Vračaru – u proseku na jednom kvadratnom kilometru ove beogradske opštine ima ih 3.604. Po toj statistici Vračar može da stane rame uz rame sa svetskim metropolama. U urbanoj zoni Beograda živi i najveći broj mladih žena u Srbiji. Međutim, čak 83 odsto njih nema dece. U glavnom gradu živi i najmanje mladih u braku – svega 13 odsto. Najmanji broj mladih...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: demografija