Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: животна-средина

Писма читалаца

26.02.2021 у 09:41

Да ли је Велико ратно острво угрожено

Пре неколико дана пронела се вест да је нека фирма добила дозволу да припреми документацију да се на Великом ратном острву изгради фабрика за производњу пијаће воде. На ту непроверену вест бурно су реаговали љубитељи Великог ратног острва, тврдећи да ће било каква градња угрозити прелепу зелену оазу, станиште 196 врста птица и многих других животињских врста, богату разноврсном флором, зелену оазу која је ту надохват руке Београду, од кога га дели само река. Градска влада је, наводно, демантовала причу о изградњи било чега на острву. А и шта би друго урадила када је Велико ратно острво још пре 16 година увршћено у листу природних добара Србије. И дато на управљање Јавном комуналном предузећу „Градско зеленило”. Осим мале плаже Лидо, која се налази на горњем делу Великог

Београд

26.02.2021 у 10:10

У Сурчину откривено осам депонија са живинским отпадом

Осам дивљих мини-депонија на којима су, за сада непознате особе, избациле тоне и тоне пилећих ногица и изнутрица нађено је до сада на приватним њивама у Виноградској улици бб у Сурчину. Отпад је откривен у пречнику од 300, 400 метара. Истрага за починиоцима се наставља, као и уклањање отпада. Како незванично сазнајемо, једна особа је већ била приведена на информативни разговор, али још није познато да ли је она учествовала у избацивању пилећих ногица или „само” шута и старих душека. Део отпада на депонијама налази се у пластичним џаковима и гајбицама и њега је лако уклонити, али је велики део измешан са грађевинским отпадом. То отежава посао јер се и један и други отпад пре одвожења на уништавање морају раздвојити. До сада је, како је рекао Будимир Грубић, директор ЈКП „Ветерина

Београд

25.02.2021 у 11:07

Откривено још пилећих ногица у Сурчину

Недалеко од дивље депоније где су откривене велике количине одбачених пилећих ногица и изнутрица, надлежни су пронашли још тог живинског отпада. На неких 300 до 400 метара од прве депоније одакле је до јуче уклоњено 15 тона, пронађено је још око тону ногица. Акција уклањања овог потенцијалног опасног отпада се наставља јер је, према првим проценама, потребно уклонити још толико животињског отпада. Посао уклањања обавља Служба за зоохигијену ЈКП „Ветерина Београд”, а отпад се одвози у „Енергозелену” у Инђију на нешкодљиво уништавање. Ногице су пронађене на приватним њивама у близини Виноградске улице, на само 50 метара од првих кућа и око километар од центра Сурчина. Представници општинске власти су на својој територији прегледали сва места на којима би могао да настане овај отпад

Београд

24.02.2021 у 08:35

Тоне пилећих ногица на дивљој депонији

Неописив смрад устајалих пилећих ногица и изнутрица одбачених на дивљу депонију ширио се ових дана Сурчином. На само педесетак метара од првих кућа и километар од центра општине непознате особе избациле су пилећи отпад. Житељи овог дела Сурчина први су осетили непријатан мирис и открили овај животињски отпад, а затим одмах алармирали надлежне у општини Сурчин. Одмах су изашле општинска комунална инспекција и полиција, а обавештена је и „Ветерина Београд”, односно њена служба за зоохигијену. Према првим информацијама, уклањање више тона отпада почело је одмах. Како је рекао Будимир Грубић, директор ЈКП „Ветерина Београд”, он ће бити одвезен у кафилерију „Енергозелена” у Инђији на нешкодљиво уклањање. Јуче је, како сазнајемо, уклоњено седам тона отпада, а акција се наставља данас и

Политика

19.01.2021 у 20:52

Посланици Европског парламента упозорили на последице кинеских пројеката у Србији

Двадесет шест посланика Европског парламента упозорило је у писму европском комесару за суседство и преговоре о проширењу Оливеру Вархејију на „све већи кинески утицај у Србији и предстојећу штету по животну средину која је настала услед неколико тешких индустријских пројеката кинеских компанија у Србији”. Они су позвали Вархејија да подсети Владу Србије да се придржава свог националног законодавства, као и правила Европске уније, пренео је Радио Слободна Европа (РСЕ). „Дешавања из претходних година била су алармантна у погледу кинеских инвестиција тешке индустрије у и око Смедерева, Бора и Костолца”, наведено је у писму у које је РСЕ имао увид, преноси Бета. Некадашњи Рударско топионичарски басен Бор, једини произвођач бакра и племенитих метала у Србији, преузела је крајем

Београд

13.01.2021 у 15:31

Очишћен муљ из Ракине баре

Радови на очувању Ракине баре, јединог крашког језера у престоници и једног од шест преосталих у Шумадији, које је претходних година било запуштено и замало остало без воде, настављени су упркос вирусу корона. Готово да је очишћен поточић из ког ће се језеро пунити, уклоњен је сав муљ, а на том месту већ се од кише и снега накупила вода дубине скоро пола метра. То је добра вест јер значи да вода нигде не отиче из језера, односно да је његово корито цело. На оживљавању запуштеног језера још јесени 2019. године ангажовани су чланови „Еко-патроле Сремчица” и ентузијасти из насеља. – Уклонили смо готово метар и по муља који се годинама таложио на дну језера и корење трске са средине језера. Ти остаци изгурани су на некадашњи обод језера да бисмо их искористили за прављење својеврсног

Београд

16.12.2020 у 15:26

Гради се отпад за прераду шута у Крњачи

Тоне земље из свих делова града у последње време завршавају на локацији бара Рева у Крњачи где би, ако добије све дозволе, ЈКП „Градска чистоћа” требало да изгради такозвано одлагалиште и постројење за складиштење, третман и поновно коришћење неопасног отпада. Ова одлука „Чистоће” изненадила је многе јер се већ дуже време најављује и гради погон на депонији Винча у коме би требало да се прерађује грађевински отпад. Насипање земље није новина за екологе са леве обале Дунава јер су с тим радовима упознати, али их је узнемирила најава да ће овде осим насипања земље бити постављена дробилица за шут и то врло близу насипа који престоницу штити од поплава. Бара Рева је и природно станиште за око 120 врста птица, а овде се гнезди и угрожени орао белорепан. – Свакодневно се са територије десет

Магазин

09.12.2020 у 19:15

Игорова Нојева барка

Ако буде новог библијског потопа српска Нојева барка, извесно је, кренуће из „луке” подно врха Рожањ са Соколске планине, надомак Пецке, варошице у венцу Ваљевских планина, не тако далеко од Дрине. А својеврсни српски Ноје биће Игор Рабат, ветеринар из Пецке, човек који је цео свој живот, и у срцу и на делу, везао за природу и животиње. Под сводовима стаје симболичног назива „Арка”, у пољопривредном газдинству „Соколске колибе”, смештеном на 880 метара надморске висине испод Рожња (973 метра), највишег врха Соколске планине, Игор већ годинама гаји аутохтоне српске расе домаћих животиња. То је богат генетски ресурс чијем опстанку Игор даје немерљив допринос. Чувар традиције Током две деценије на терену по селима рађевско-јадарског Подриња видео је како нестају природа,

Београд

02.12.2020 у 08:36

„Спора” мода и погубни утицај текстилног отпада

Одржива мода била је део „репертоара” 47. „Первол фешн вик дигитала”, манифестације чији садржаји су доступни на њеним друштвеним мрежама. Програм је усмерен на подизање свести о лошим елементима неконтролисане потрошње. Говорило се и о значају едукације која може помоћи у очувању планете од утицаја распадања текстила. Стручњаци подсећају да је модна индустрија један од највећих загађивача, већа и од авио-индустрије. У оквиру модне смотре одржана су два онлајн панела са фокусом на одрживој моди и циркуларној економији. У панелу су учествовали проф. др Миодраг Стојковић, истраживач на Институту за људску генетику – Универзитет Њукасл, Ивана Јовчић, извршна директорка Центра за унапређење животне средине, и проф. Владимир Ђурђевић, климатолог са Физичког факултета. Модераторке су биле

Београд

16.11.2020 у 19:00

Плутајућа цветна острва у борби против загађења воде

Да није кане, трске, перунике, боквице и поточњака језеро Трешња било би баруштина пуна канализационог отпада, као што је и било до пре две године. У језеру је до 2018. опстајала још понека риба, али змије, жабе и слатководни рачићи који обитавају само у чистим срединама готово да су нестали. Сада се у једно од најлепших београдских језера вратио живи свет и то захваљујући плутајућим цветним острвима – пројекту који су реализовали стручњаци Института за шумарство у сарадњи са Секретаријатом за заштиту животнe средине. Ова острва су биолошки системи за пречишћавање загађених вода и одлично су се показала пре неколико година на реци Топчидерки и сада на језеру Трешња. После завршене вегетације, последњих дана, уклоњено је 50 острва са језера, а вода у Трешњи је на местима близу њих из

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

08.06.2026 у 19:54

Фудбалска репрезентација Белгије отпутовала на Светско првенство

08.06.2026 у 19:53

У подземним складиштима све мање гаса

08.06.2026 у 19:42

Дачић посету Словачкој започео обиласком комплекса Словакиа ринг

08.06.2026 у 19:28

Албанија ће ипак наставити изградњу одмаралишта

08.06.2026 у 19:21

Вучић: Биће повећања пензија и то значајног

08.06.2026 у 19:03

Дудаков: Амерички притисци на Кубу нису дали резултате, сценарио смене власти није успео