Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: дизајн

Магазин

04.02.2018 у 20:00

Безвремени сат

Када са подједнаким одушевљењем о дизајну једног предмета проговоре уметници, дизајнери, произвођачи, трговци и корисници – онда је то права ствар. Са чувеним ручним сатом Вивијане Торун Булов-Хубе, израђеним од челика шездесетих година прошлог века, догодило се управо то. Подједнако су му се дивили један Пабло Пикасо и Георг Јенсен, а нарочито модерне, самосвесне жене. Вивијен је изјавила „Не волим када је накит на женама (најчешће од платине и брилијаната) само промоција финансијске моћи њихових мужева или љубавника. Оне треба да имају нешто што ће промовисати њих саме као личности.” Њен накит је понео атрибут „телесних скулптура” и није имао ничег заједничког са класичним формама. Ручни сат о којем је реч у то време је заиста деловао авангардно – циферблат-огледалце у облику пуног

Друштво

27.01.2018 у 22:00

Теслом на долару освојио Америку

Наш човек. Врањанац, Милош Златановић, направио је најбољи бренд у Америци у претходној години и то понудивши жирију нови изглед долара на коме се, опет, налази један Србин. О номинацији за ову престижну награду, коју додељује „График дизајн САД”, познати њујоршки магазин, било је речи у „Политици” пре неколико месеци, а титула је у међувремену стигла у праве руке. Двадесетпетогодишњи младић засенио је стручњаке са оне стране Атлантика редизајнираним решењима новчаница од 50 и 100 долара. Портрет војсковође и америчког председника Јулисиза Симпсона Гранта на 50 „Милошевих” долара замењен је сликом Мартина Лутера Кинга који је у амерички систем увео једнакост свих раса. Уместо једног од твораца Декларације независности, Бенџамина Френклина, Милош је на новчаницу од 100 долара ставио кога

Магазин

21.01.2018 у 20:05

Да риби буде удобно!

Ова метална посуда за рибу представља дело уметника и дизајнера (из 1957. године) који инспирацију тражи изван само функционалних захтева, који форму прилагођава намени на један софистициран, високо естетизован начин. Његовој риби на тањиру очигледно је удобно и лепо, без обзира на то што ће сигурно бити поједена! Она у посуди лежи као у баштенској лежаљци окруженој жутим цветовима. „Које ли ироније”, рећи ће они који ће композицију – или сцену – посматрати другим очима: риба је на посмртном одру са котурима лимуна као почасним венцима. Било како било, чим један предмет или само слика тог предмета могу да пробуде толико асоцијација, то значи да је дизајнер постигао циљ. Његова метална посуда је скоро савршена у својој једноставности. Она је истовремено и веома практична, јер служи како

Магазин

14.01.2018 у 15:20

Љупке лампе „мис сиси”

„Како су слатке. Много их волим! Ко каже да су ствари само – ствари? Оне су много више од тога. Оне су наши пријатељи.” Тако је говорио дизајнер док је обликовао ове љупке, мале стоне лампе, најједноставније на свету, али и најомиљеније на тржишту тих деведесетих година прошлог века. Као некакве девојчице у забавишту, у разнобојним хаљиницама: беле, црвене, плаве, жуте, љубичасте... освојиле су свет. Израђене су од обојене технополимер пластике и произведене у фирми „Флос”, у Бреши у Италији. Складне и мајушне, високе су само 28 цм. „Шта нас тај Старк замајава, па такву лампу може да нацрта свако дете!?”, говорили су стручњаци очекујући од суперстара дизајна и његовог раскошног талента, познатог и признатог од Њујорка, преко Париза до Токија, ако не сталне сензације оно бар неко

Магазин

24.12.2017 у 09:37

Шезлонг са ушима Микија Мауса

Сусрет истока и запада у форми и дизајну једне фотеље. Чак ни најдоследнији следбеници поп-арта нису били у стању да открију било какву везу између јапанске традиције сведених форми и ове разбашкарене фотеље за комотно излежавање из 1980. године. У Јапану је, до пре стотинак година, тело тумачено као „пут мисли”. Зен подразумева (и налаже) седење на равној и тврдој површини или – на голој земљи! Ово поигравање источњачког дизајнера са жељом да удовољи потребама размажених западњака имало је великог одјека осамдесетих година 20. века. Његов експеримент је отишао и даље од декадентног хедонизма да би завршио у вртлогу дизнијевске и забавне морфологије. Наиме, фотеља „Wink” задовољава све услове удобности: уз помоћ ручке омогућена је промена нагиба наслона као на седиштима у аутомобилу;

Београд

23.12.2017 у 23:47

У част Чедомира Чедомира

Реченица „Обуците Цицу” у старијим генерацијама буди неке емоције и давна сећања. За миленијумску генерацију то је вероватно збуњујућа изрека у којој не виде неки дубљи смисао, али они старији, или много старији, сетиће се буцмасте девојчице с три плава чуперка и одеће од папира коју је требало исецати и правити јој стајлинг. Ова рубрика појавила се у „Политикином Забавнику” 1968. године и деценијама је будила симпатије, а њен идејни творац био је Чедомир Цветковић – мултимедијална личност која је својим модним визијама тресла простор бивше Југославије. У установи културе „Пароброд” је у његову част приређена меморијална изложба радова која је бројне посетиоце вратила кроз време. Летње креације од фротира, али и пачворк јакне нашле су своје место на овој поставци. „Тамо

Магазин

17.12.2017 у 15:00

Мајице са поруком

На фотографији која је обишла британски и светски затворени круг моде 1984. године, види се британска премијерка Маргарет Тачер, која у предворју Даунинг стрита жели добродошлицу модној дизајнерки Кетрин Хемнет, по завршетку Британске недеље моде. Дизајнерка је на том догађају примила Велику награду „Дизајнер године”. Веома је упадљив контраст између хаљине коју носи премијерка и која делује „краљевски” од богато набраног баршуна који иде до пода, и „апа-трапа” одеће коју носи дизајнерка, која је одевена у патике, зарозане слојевите памучне чарапе и – мајицу са крупно истакнутом поруком. Обе су, свака на свој начин, биле доследне у својим мисијама: премијерка је била доследна и одлучна да спроведе своју политичку и економску револуцију државе, а дизајнерка је била доследна да на грудима

Магазин

10.12.2017 у 15:00

„Ага” – шпорет за сва времена

Пореклом је из Шведске, али је афирмацију и славу стекао у круговима више класе енглеског друштва. Прва која га је „усвојила” била је краљица Мери, а одмах затим постао је снобовски статусни симбол. Стигао је у Енглеску да би ту и остао. „Да би нешто значио, мораш имати три ствари: штапове за голф, пса птичара и шпорет ’ага’! То у ствари и није шпорет, то је „ролс-ројс” кухиње! Шта је ’ага’? То је добра страна живота”, тако су говорили (па и сада мисле) прави Британци. Иако га је креирао слепи изумитељ-дизајнер, шпорет „ага” није шпорет за слепе. Он је ремек-дело креатора који се потрудио да извуче највише од једног предмета чије су особине засноване на функцијама – припрема хране и ширење топлоте. У своје време био је идеалан за куће – дворце на селу. Тежак је једну тону, израђен од

Магазин

03.12.2017 у 15:00

Столица достојна краља

Аутор столице „барселона”, славни архитекта Мис ван дер Рое, написао је: „Архитектура је бојно поље духа”, а столица „барселона” је јунак тог поља, дизајн сведен на саму своју суштину... Архитекта је ову столицу од челика и коже пројектовао за Међународну изложбу у Барселони 1929. године. Шпански краљ Алфонсо Тринаести, који је отворио изложбу, први је, заједно са краљицом, испробао како се на њој седи. „Желео сам да столица буде достојна једног краља”, рекао је том приликом аутор. И била је. Њена израда захтева јувелирску прецизност, ради се као што се обрађују драгуљи, детаљи су савршени, руком полирани... Она је све друго само не производ за масовну производњу, или артикал за широко тржиште. Иако столица „барселона” спада у ране радове Миса ван дер Роа, она има сва обележја

Магазин

26.11.2017 у 15:00

Купујем, дакле постојим

Уметница Барбара Кругер је искористила чувену изреку „Мислим, дакле постојим” једног од највећих филозофа 17. века Ренеа Декарта. Она је постала својеврсна визиткарта модерног конзумента. Рене Декарт (1596–1650), велики француски филозоф и математичар, један је од оснивача нововековне филозофије, посебно њеног рационализма. Полазни став своје филозофије дао је у изразу „cogito, ergo sum”, бранећи тезу да се до истине долази само умом, да је у уму основни критеријум истине. Картица црвене боје Барбаре Кругер са белим словима коју особа држи у руци подсећа на визиткарту модерног човека. Особа се на овој картици не представља својим именом и презименом, професијом, местом где је доступна и телефоном, већ својим потпуно другачијим идентитетом. Док Декарт сматра да сам процес

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

10.06.2026 у 10:20

Више од 400 милиона људи у Кини свакодневно користи АИ

10.06.2026 у 10:17

Лекари и професори на улицама, траже слободу за ухапшене директоре

10.06.2026 у 10:14

Бенфика се опростила од Муриња, Реал платио откупну клаузулу од 15 милиона евра

10.06.2026 у 10:12

Трамп није сигуран да ће се Нетанјаху кандидовати на изборима

10.06.2026 у 10:09

Нови закон у Србији трајно ограничава камате на кредите

10.06.2026 у 10:03

Број жена у ИТ сектору у Србији надмашује европски просек