Од бомбе до бомбона

„Сандале су – бомба!”, писало је на реклами. Али, то је била грешка. Дизајнер није био инспирисан бомбом већ небеским телима. Сви су на планети Земљи тих шездесетих и седамдесетих година прошлог века били опчињени планетарним простором и летом на Месец. Нарочито дизајнери нису одолели таквој помами, па је много тога дизајнирано у форми глобуса и орбите. Најчешће су у том смислу дизајнирани ентеријери и намештај, а међу њима столице и лампе, телефони, телевизори и други детаљи.

Чувени дизајнер женских ципела Маноло Бланик је 1992. године, са малим кашњењем (од две деценије), такође пожелео да да свој допринос овој помами па је обликовао женске сандале које се носе на босе ноге и које између прстију имају само неидентификовано небеско тело које лелуја у простору. Да би се истакла идеја, све остало морало је бити у другом плану готово невидљиво, па је тако основни држач преко риса стопала израђен од провидне пластике – да придржава ногу али да остане невидљив. Експеримент је успео и добили смо свемирске сандале за грациозан ход по земљи. Не знам колико удобне, али без сумње ефектне. И донекле бизарне – како хоћете.

Пошто су сандале са бомбом – или небеским телом – брзо изашле из моде (деведесетих година опчињеност света свемиром полако је јењавала), аутор се окренуо сигурнијем извору инспирације, а то је женска љубав према бомбонама. Године 1994, дизајнирао је женске папуче за улицу посуте бомбонама и то оним од бисера, штраса и перлица на подлози од свиле. Ове скупоцене папуче биле су колико лепе толико и удобне и веома луксузне за разлику од свемирске авантуре са провидном пластиком.

Дизајнер Маноло Бланик је уметник „пар екселанс” за женска стопала на које се ослања читаво тело жене док хода. Он добро зна да ће задовољство и самопоуздање жене док хода у његовој обући лако успети да савлада оно што олако називамо „ход по мукама”.

Арх. Радмила Милосављевић, www.dopisna-skola-ambijent.rs

Маноло Бланик

Прослављени дизајнер женских ципела, рођен је 1942. године на Канарским острвима (отац му је Чех, мајка Шпанкиња). Студирао је светску књижевност и архитектуру на Универзитету у Женеви, али је дизајн био његова права љубав... Сусрет са Дијаном Вриленд, „свештеницом моде”, како су је називали, пресудио је у корист дизајна. Она га је, видевши неке његове скице и цртеже ципела, охрабрила да покуша да се опроба у свету моде дизајнирајући женске ципеле. Када је почео, и сам је открио свој фантастични таленат. Први бутик отворио је 1973. године у Лондону. Кренуо је скромно али је убрзо открио чари луксузне обуће користећи најфиније материјале као што су свила, сатен, брокат и најфинија кожа, све допуњено украсима од скупоценог штраса, полудрагог камења, бисера... Његове гламурозне ципеле раде се искључиво у фабрици-радионици у Парабијеђу у Италији и то максимум 80 пари дневно. Само за израду горњег дела, у просеку потребно је око 50 операција. Његови клијенти били су принцеза Дајана, Мадона, Бјанка Џегер, Палома Пикасо. Понеки клијенти купују по двадесетак пари за сезону телефоном, на невиђено! „Моја највећа фасцинација женским штиклама потиче од када сам гледао Марлен Дитрих како корача по пустињском песку у филму ‘Мароко’,” изјавио је Бланик.