Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: песник

Култура

15.01.2021 у 12:12

Песник који је живео свим чулима

Данас се песниково име које се до јуче изговарало од мила, изговара са тугом. Напустио нас је песник који је то био више од свих других који су се писањем песама бавили у српској савременој поезији. Док су се они песништву посвећивали, он је песмама живео, поставши одавно, од самих почетака свога песниковања, човек-песма. Он без песме није могао, али учинио је све – и успео у томе – да ни песма, богме, није могла без њега. Симбиотички су били срасли. Песма га је писала, нагонећи га да у сваком трену може да јој се, пишући је, реваншира. Она га је, као и највеће јунаке наше усмене епике, хтела. Пишући песме на болничком кревету отишао је из живота – њој у наручје. Песмоваће и у оностранју, јер другачије не може. О Миљурку Вукадиновићу се, једноставно, не може нипошто писати онако како

Култура

13.01.2021 у 10:45

Преминуо Миљурко Вукадиновић

Преминуо је Миљурко Вукадиновић, песник, есејиста, преводилац и тумач српске књижевности, бивши секретар Удружења књижевника Србије и главни уредник и водитељ чувене Трибине УКС у Француској 7, саиоштило је Удружење књижевника Србије. Рођен је 1953. године у Горњем Сварчу, код Блаца. Радио је као лектор за славистику и српски језик на Универзитету у Букурешту. Био је један од оснивача Књижевне омладине Србије. Уређивао је различите књижевне листове и часописе, био уредник бројних књига, водио је бројне трибине и књижевне вечери Удружења књижевника Србије. Аутор је више десетина књига поезије, прозе и есејистике на српском и румунском језику. Годинама је истраживао теме заграничне књижевности Срба. Свој допринос Вукадиновић је дао покрету „клокотризам”, који је 70-их година 20. века

Култура

04.01.2021 у 10:43

Осипамо се, мој господару

„Осипамо се, мој господару.” Овим стихом из једне песме Мира Главуртића растајем се од свога пријатеља Милутина Петровића. Они који су га мање познавали мисле да је он био човек „класичног” погледа на свет. Можда због тога што је истицао значај уметности и људи из наших прошлих времена (неки ће се изненадити да је приредио књигу мемоара Јакова Игњатовића). Није. Он је био човек промене. Његова књига поезије „Промена” (1974) била је други важан заокрет у нашој послератној поезији, после оног великог који је учинио Васко Попа. Тај Милутинов заокрет је био одлучан. Била је то тутњава распламсале и ужарене локомотиве у ноћи, заокрет разоран, мушки што би се рекло. Снага те његове књиге покренула је једну генерацију оних који ће, препуни стваралачког „животињства”, наставити да пишу налик оној

Култура

16.12.2020 у 20:15

Ово није нормалност већ нова реалност

Многи се слажу да је у околностима у којима живимо већ месецима, у такозваној новој нормалности (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришпној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Ја сам дете експресионизма, нисам за еуфемизме и нетачности – ако је нешто наша нова реалност, као што је постојао период великих

Култура

15.12.2020 у 12:24

Три Симовићеве књиге под једним кровом

УЖИЦЕ – Књижевни часопис „Међај”, у издању Народне библиотеке Ужице, излази већ четири деценије, а најновији број, управо објављен уз подршку Министарства за културу и града Ужица, по свему је посебан. С разлогом, јер је посвећен академику Љубомиру Симовићу, рођеном пре 85 година у Ужицу (чији је почасни грађанин), и његовом завичајном песништву. Овај „Међај” доноси Симовићеву песничку трилогију „Трагање за Кондером”, у којој су три његове књиге „Видик на две воде”, „Игла и конац” и „Источнице”(чији је саставни део и песма о Тројеручици), спојене у једну целину. Посвећене су ауторовом завичају, догађајима, пејзажима, људима, језику и духу ужичког краја. У напомени за овај број „Међаја”, академик Симовић пише да је те три књиге о родном крају увек доживљавао као јединствену песничку

Култура

14.12.2020 у 20:15

Доћи ће смрт и имаће твоје очи

Прошло је седамдесет година од трагичне смрти једног од највећих италијанских писаца двадесетог века Чезареа Павезеа који је рођен 1908. године у месту Санто Стефано Белбо, у Пијемонту, у Италији. Подједнако је познат као песник и приповедач. Поред кратких романа, прича, приповедака и превода из америчке књижевности, објавио је и више збирки песама. Изузетно дело је и његов дневник Умешност живљења (1952). Због антифашизма био је прогањан и отеран у изгнанство у Бранкалеоне Калабро, где је провео три године. Био је симбол интелектуалног ангажмана у политици и друштву, представник симболичног реализма у прози, а наративног дискурса у поезији. Убио се у торинском хотелу „Рома”, 1950. године. Важнија прозна дела су „Твоја места” (1941), „Августовски одмор” (1946), „Друг”, (1947), „Пре

Култура

04.12.2020 у 22:00

Век авалског бунтовника

Jа нисам рођен да бих лагао свој народ, нити да бих га поткрадао, издавао и заслепљивао – рођен сам да га научим да буде оно што јесте, да га натерам да мисли слободно, да дубље проучава оно што му се даје, да спозна своје мане више него врлине, да му помогнем да користи своју снагу које није свестан, да заблиста унутрашњом светлошћу која му није знана. Овако је Љубомир Мицић (1895–1971), песник, прозаиста и драмски уметник писао пре више од осам деценија, кад је свет био млађи, а вероватно и луђи него данас. У повести српске културе вероватно не постоји већа громада коју смо скрајнули и маљевима очукали, вероватно и несвесни због чега то чинимо, од овог оснивача зенитизма, покрета који је, за разлику од суматраизма и вишеградизма, и данас свеж и актуелан, као да је јуче

Култура

02.12.2020 у 09:05

Ранко Ђиновић, писац истине и бола Косова и Метохије

КОСОВСКА МИТРОВИЦА ‒ Најновијом „збирком јецаја”, како је назвао своју последњу збирку песама „Тамо где се љубав рађа”, Ранко Ђиновић, песник, поета, а понајпре родољуб, поново је дао лирску експлозију емоције и звука са Косова и Метохије. Изгнаник с Космета, који је јуна 1999. године са породицом једва извукао живу главу из Ђаковице, у 23 песме је успео да уз помоћ глумца Раше Буквића и гитаристе Уроша Дојчиновића, поново отвори „живе ране” Срба који су за собом оставили прве љубави, плаховити Дрим, Бистрицу... Тешко је писати о Ђиновићу, који је објавио много књига о родољубивој, религиозној и љубавној поезији, економисти из Метохије, рођеном у великој фамилији Ђиновића у селу Ратковцу, у кући у којој је недавно порушене зидове љубио. Били су једина српска кућа у окружењу 16

Култура

21.11.2020 у 19:44

Народ у паници олако постаје – руља

Многи се слажу да је у оклностима у којима живимо већ месецима, у такозваној „новој нормалности“ (израз који многе иритира), највише погођена култура. Отказивање или одлагање многих манифестација и немогућност да се наступа пред бројнијом публиком, укратко култура на кашичицу, навела је многе да се јавно запитају да ли је боравак у позоришпној или концертној дворани опаснији од боравка у јавном превозу, супермаркету или кафани. Да не говоримо и о општијим питањима – осећању да нам је неко украо живот, отео слободу, док у недостатку јасних чињеница цветају теорије завере... У серији разговора преносимо шта о свему овоме кажу уметници и посленици културе. Некада давно неко је рекао да је „прост народ мудрији, зато што је мудар само онолико колико му треба”! Ове године цела наша планета

Култура

19.11.2020 у 12:37

Одлазак Коље Мићевића

Данте и Моцарт, то су били његови јунаци, са чијим биографијама је живео, које нам је приближио и учинио их нашим савременицима Преминуо је Никола Коља Мићевић, наш истакнути преводилац, песник, есејиста и музиколог. Рођен је у Бањалуци 1941. године, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на катедри за Општу књижевност Универзитета у Београду, а живео је између Париза, Бањалуке, чији је почасни грађанин био, као и нашег главног града. Радио је као самостални књижевник и преводилац, био је члан Српског књижевног друштва. Сви који познају Кољу Мићевића знају са колико је страсти и посвећености приступао језицима, а посебно нашем језику. Српски, као и француски или италијански, доживљавао је кроз музику, кроз ритмове и звук. Данте и Моцарт, то су били његови јунаци, са

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

15.06.2026 у 02:05

Променљиво облачно и хладније, местимично с кишом

15.06.2026 у 01:49

Болнице у Француској имају посла због кокаина

15.06.2026 у 01:29

Бивши амерички обавештајац: циљ Кијева био да се заплаше грађани Донбаса

15.06.2026 у 01:16

Признање команданта НАТО-а уништило пропаганду против Москве

15.06.2026 у 00:59

Нови протест против Рамине владе и пројекта изградње одмаралишта

15.06.2026 у 00:54

Додик: Кад год се Немачка наоружавала Срби су страдали