Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
101.37	101.98	101.67
127.16	127.93	127.54

Kultura

15.01.2021 u 12:12

Pesnik koji je živeo svim čulima

Danas se pesnikovo ime koje se do juče izgovaralo od mila, izgovara sa tugom. Napustio nas je pesnik koji je to bio više od svih drugih koji su se pisanjem pesama bavili u srpskoj savremenoj poeziji. Dok su se oni pesništvu posvećivali, on je pesmama živeo, postavši odavno, od samih početaka svoga pesnikovanja, čovek-pesma. On bez pesme nije mogao, ali učinio je sve – i uspeo u tome – da ni pesma, bogme, nije mogla bez njega. Simbiotički su bili srasli. Pesma ga je pisala, nagoneći ga da u svakom trenu može da joj se, pišući je, revanšira. Ona ga je, kao i najveće junake naše usmene epike, htela. Pišući pesme na bolničkom krevetu otišao je iz života – njoj u naručje. Pesmovaće i u onostranju, jer drugačije ne može. O Miljurku Vukadinoviću se, jednostavno, ne može nipošto pisati onako

Kultura

13.01.2021 u 10:45

Preminuo Miljurko Vukadinović

Preminuo je Miljurko Vukadinović, pesnik, esejista, prevodilac i tumač srpske književnosti, bivši sekretar Udruženja književnika Srbije i glavni urednik i voditelj čuvene Tribine UKS u Francuskoj 7, saioštilo je Udruženje književnika Srbije. Rođen je 1953. godine u Gornjem Svarču, kod Blaca. Radio je kao lektor za slavistiku i srpski jezik na Univerzitetu u Bukureštu. Bio je jedan od osnivača Književne omladine Srbije. Uređivao je različite književne listove i časopise, bio urednik brojnih knjiga, vodio je brojne tribine i književne večeri Udruženja književnika Srbije. Autor je više desetina knjiga poezije, proze i esejistike na srpskom i rumunskom jeziku. Godinama je istraživao teme zagranične književnosti Srba. Svoj doprinos Vukadinović je dao pokretu „klokotrizam”, koji je 70-ih

Kultura

04.01.2021 u 10:43

Osipamo se, moj gospodaru

„Osipamo se, moj gospodaru.” Ovim stihom iz jedne pesme Mira Glavurtića rastajem se od svoga prijatelja Milutina Petrovića. Oni koji su ga manje poznavali misle da je on bio čovek „klasičnog” pogleda na svet. Možda zbog toga što je isticao značaj umetnosti i ljudi iz naših prošlih vremena (neki će se iznenaditi da je priredio knjigu memoara Jakova Ignjatovića). Nije. On je bio čovek promene. Njegova knjiga poezije „Promena” (1974) bila je drugi važan zaokret u našoj posleratnoj poeziji, posle onog velikog koji je učinio Vasko Popa. Taj Milutinov zaokret je bio odlučan. Bila je to tutnjava rasplamsale i užarene lokomotive u noći, zaokret razoran, muški što bi se reklo. Snaga te njegove knjige pokrenula je jednu generaciju onih koji će, prepuni stvaralačkog „životinjstva”, nastaviti da pišu

Kultura

16.12.2020 u 20:15

Ovo nije normalnost već nova realnost

Mnogi se slažu da je u okolnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj novoj normalnosti (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišpnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture. Ja sam dete ekspresionizma, nisam za eufemizme i netačnosti – ako je nešto naša nova realnost, kao što je postojao period velikih

Kultura

15.12.2020 u 12:24

Tri Simovićeve knjige pod jednim krovom

UŽICE – Književni časopis „Međaj”, u izdanju Narodne biblioteke Užice, izlazi već četiri decenije, a najnoviji broj, upravo objavljen uz podršku Ministarstva za kulturu i grada Užica, po svemu je poseban. S razlogom, jer je posvećen akademiku Ljubomiru Simoviću, rođenom pre 85 godina u Užicu (čiji je počasni građanin), i njegovom zavičajnom pesništvu. Ovaj „Međaj” donosi Simovićevu pesničku trilogiju „Traganje za Konderom”, u kojoj su tri njegove knjige „Vidik na dve vode”, „Igla i konac” i „Istočnice”(čiji je sastavni deo i pesma o Trojeručici), spojene u jednu celinu. Posvećene su autorovom zavičaju, događajima, pejzažima, ljudima, jeziku i duhu užičkog kraja. U napomeni za ovaj broj „Međaja”, akademik Simović piše da je te tri knjige o rodnom kraju uvek doživljavao kao

Kultura

14.12.2020 u 20:15

Doći će smrt i imaće tvoje oči

Prošlo je sedamdeset godina od tragične smrti jednog od najvećih italijanskih pisaca dvadesetog veka Čezarea Pavezea koji je rođen 1908. godine u mestu Santo Stefano Belbo, u Pijemontu, u Italiji. Podjednako je poznat kao pesnik i pripovedač. Pored kratkih romana, priča, pripovedaka i prevoda iz američke književnosti, objavio je i više zbirki pesama. Izuzetno delo je i njegov dnevnik Umešnost življenja (1952). Zbog antifašizma bio je proganjan i oteran u izgnanstvo u Brankaleone Kalabro, gde je proveo tri godine. Bio je simbol intelektualnog angažmana u politici i društvu, predstavnik simboličnog realizma u prozi, a narativnog diskursa u poeziji. Ubio se u torinskom hotelu „Roma”, 1950. godine. Važnija prozna dela su „Tvoja mesta” (1941), „Avgustovski odmor” (1946), „Drug”, (1947),

Kultura

04.12.2020 u 22:00

Vek avalskog buntovnika

Ja nisam rođen da bih lagao svoj narod, niti da bih ga potkradao, izdavao i zaslepljivao – rođen sam da ga naučim da bude ono što jeste, da ga nateram da misli slobodno, da dublje proučava ono što mu se daje, da spozna svoje mane više nego vrline, da mu pomognem da koristi svoju snagu koje nije svestan, da zablista unutrašnjom svetlošću koja mu nije znana. Ovako je Ljubomir Micić (1895–1971), pesnik, prozaista i dramski umetnik pisao pre više od osam decenija, kad je svet bio mlađi, a verovatno i luđi nego danas. U povesti srpske kulture verovatno ne postoji veća gromada koju smo skrajnuli i maljevima očukali, verovatno i nesvesni zbog čega to činimo, od ovog osnivača zenitizma, pokreta koji je, za razliku od sumatraizma i višegradizma, i danas svež i aktuelan, kao da je juče

Kultura

02.12.2020 u 09:05

Ranko Đinović, pisac istine i bola Kosova i Metohije

KOSOVSKA MITROVICA ‒ Najnovijom „zbirkom jecaja”, kako je nazvao svoju poslednju zbirku pesama „Tamo gde se ljubav rađa”, Ranko Đinović, pesnik, poeta, a ponajpre rodoljub, ponovo je dao lirsku eksploziju emocije i zvuka sa Kosova i Metohije. Izgnanik s Kosmeta, koji je juna 1999. godine sa porodicom jedva izvukao živu glavu iz Đakovice, u 23 pesme je uspeo da uz pomoć glumca Raše Bukvića i gitariste Uroša Dojčinovića, ponovo otvori „žive rane” Srba koji su za sobom ostavili prve ljubavi, plahoviti Drim, Bistricu... Teško je pisati o Đinoviću, koji je objavio mnogo knjiga o rodoljubivoj, religioznoj i ljubavnoj poeziji, ekonomisti iz Metohije, rođenom u velikoj familiji Đinovića u selu Ratkovcu, u kući u kojoj je nedavno porušene zidove ljubio. Bili su jedina srpska kuća u okruženju 16

Kultura

21.11.2020 u 19:44

Narod u panici olako postaje – rulja

Mnogi se slažu da je u oklnostima u kojima živimo već mesecima, u takozvanoj „novoj normalnosti“ (izraz koji mnoge iritira), najviše pogođena kultura. Otkazivanje ili odlaganje mnogih manifestacija i nemogućnost da se nastupa pred brojnijom publikom, ukratko kultura na kašičicu, navela je mnoge da se javno zapitaju da li je boravak u pozorišpnoj ili koncertnoj dvorani opasniji od boravka u javnom prevozu, supermarketu ili kafani. Da ne govorimo i o opštijim pitanjima – osećanju da nam je neko ukrao život, oteo slobodu, dok u nedostatku jasnih činjenica cvetaju teorije zavere... U seriji razgovora prenosimo šta o svemu ovome kažu umetnici i poslenici kulture. Nekada davno neko je rekao da je „prost narod mudriji, zato što je mudar samo onoliko koliko mu treba”! Ove godine cela naša

Kultura

19.11.2020 u 12:37

Odlazak Kolje Mićevića

Dante i Mocart, to su bili njegovi junaci, sa čijim biografijama je živeo, koje nam je približio i učinio ih našim savremenicima Preminuo je Nikola Kolja Mićević, naš istaknuti prevodilac, pesnik, esejista i muzikolog. Rođen je u Banjaluci 1941. godine, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na katedri za Opštu književnost Univerziteta u Beogradu, a živeo je između Pariza, Banjaluke, čiji je počasni građanin bio, kao i našeg glavnog grada. Radio je kao samostalni književnik i prevodilac, bio je član Srpskog književnog društva. Svi koji poznaju Kolju Mićevića znaju sa koliko je strasti i posvećenosti pristupao jezicima, a posebno našem jeziku. Srpski, kao i francuski ili italijanski, doživljavao je kroz muziku, kroz ritmove i zvuk. Dante i Mocart, to su bili njegovi

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pesnik