Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: песник

Култура

18.11.2020 у 11:30

Драгојловићу признање у Шангају

Наш познати песник Драган Драгојловић, добио је награду „Златна магнолија 2020” на Међународном песничком фестивалу у Шангају. Због пандемије вируса корона фестивал је уместо у августу одржан у другој половини октобрa ове године. Позвани песници из Британије, Ирске, Италије, Румуније, Сирије, Јужне Кореје, Кине, укупно из петнаест земаља, доставили су своје необјављене песме на тему ковид 19, са којима ће учествовати на фестивалу. Уметнички савет фестивала одабрао је нашег песника да буде добитник ове у Кини значајне и угледне награде. Пошто није могао да присуствује фестивалу, Драгојловић je видео-линком послао снимак свога читања једне песме на српском језику. Такође, на исти начин послао је своје краће обраћање на енглеском језику, које је емитовано на церемонији доделе награде

Култура

16.11.2020 у 20:15

Драматично лош положај младих песника у Србији

Крагујевац – На московској телевизији „Канал култура РФ” крајем октобра је представљено стваралаштво песника и преводиоца Раденка Бјелановића, члана Удружења књижевника Србије и председника Удружења писаца Крагујевца. Са овим професором руског језика и књижевности, у недавно основаном „Руском кутку” крагујевачке Народне библиотеке „Вук Караџић” разговор је водила Наталија Завирохина, председница Удружења сународника и пријатеља Русије „Свет”, а Бјелановићеву поезију и преводе на руски, говорила је Дајана Лазаревић, преводилац са руског и енглеског језика. У једносатној онлајн емисији, портрет песника обухватио је осам Бјелановићевих збирки, међу којима су и оне за које је добио награде „Војислав Брковић” и „Ђура Јакшић” – „Велика” и „Црном водом”. Изабране песме Бјелановића налазе се у

Култура

14.10.2020 у 20:15

Нова цивилазација је окрутна

Ове године навршава се 50 година откако је Драган Лакићевић почео да пише поезију. „Онај усамљени дечак/ на трен се загледао/ у бистру воду/ и њене риме”, стих је из његове недавно објављене поетске збирке „Прохуја”, у издавачкој кући „Партенон”. Код истог издавача одштампана је и Лакићевићева нова збирка сонета „Жетелица и Шумановић”, настала у дијалогу са вајарством и сликарством. Књижевна критичарка Александра Жежељ Коцић објавила је збирку есеја „Песник и један читалац, Огледи о поезији Драгана Лакићевића”, такође у „Партенону”, што ову годину чини посебном у стваралаштву овог нашег књижевника, чији рад као главног уредника употпуњује свако издање Српске књижевне задруге. Како кроз период од 50 година видите промене своје поезије, али и њене мотивске константе? А затим, и паралелно

Култура

09.10.2020 у 21:00

Луиз Глик добитница Нобелове награде за књижевност

Америчка песникиња Луиз Глик добитница је Нобелове награде за књижевност, за 2020. годину, саопштио је јуче Андерс Олсон, председавајући Нобеловог комитета Шведске академије због, како је рекао, њеног непогрешивог поетског гласа чија бритка лепота чини појединачно постојање универзалним. Глик је шеснаеста жена која је овенчана овим престижним признањем. Објашњавајући ову одлуку, Олсон је додао и то да је глас Луиз Глик искрен и бескомпромисан, што указује на то да ова песникиња жели да буде схваћена. Она поседује и хумор и оштроумност. „Иако је њена аутобиографија важна за њене радове, не треба је сматрати исповедним песником. Она трага за објективношћу.Три су одлике њене поезије: тема породичног живота, оштра, али и разиграна интелигенција, као и истанчани осећај за композицију”,

Култура

23.09.2020 у 20:15

Ко је спреман да губи, готов је да изгуби и свој гроб

На први поглед прича новог романа Енеса Халиловића „Људи без гробова” (у издању „Лагуне”) стара је као време: младић се заљубио, али му девојку нису дали. Затим је постао огорчен и осветио се многима, а потера за њим трајала је 47 дана, док га нису издали они којима је веровао. Међутим, када чујемо лични глас приповедача, када упознамо појединости многих живота који су дотакли његов, и увидимо колико снажно он жели да сазна истину о оцу, онда ова приповест постаје особена, али и сродна претходним Халиловићевим романима „Епу о води” и „Ако дуго гледаш у понор”, те збиркама приповедака: „Потомци одбијених просаца”; „Капиларне појаве” и „Чудна књига”, али и његовим поетским књигама, од „Средњег слова” до „Бангладеша”. У фокусу вашег новог романа је антијунак, нека врста хајдука новог

Култура

28.08.2020 у 20:15

Стихом сам победио у мушком двобоју

Певати кроз стихове јесте ода животу. Пре двадесетак година ванвремени Душко Трифуновић ми је подно Стражилова рекао: „Млади Лаловићу, пишеш добре песме, али да би писао антологијске, мораш певати из живота.” Снажна Трифуновићева порука који је, упркос свим недаћама и несрећама које су га снашле, славио живот и знао како кроз стихове да га прослави била је подстицај песнику Ивану Лаловићу да се искаже кроз стих. Снагу Лаловићеве поезије, који ових дана истрајава на новој збирци „За другим смислом” приметили су многи, о чему сведоче и бројне награде „Печат вароши сремскокарловачке”, „Стражилово”, „Српско перо”, „Златни орфеј”, „Ђурин шешир”... Бар пола светске поезије је, како је тврдио Карл Сандберг, написано зато што неко није имао храбрости да неком изјави љубав. Ево из које потребе,

Култура

19.08.2020 у 10:43

Бранку Кукићу признање „Стефан Првовенчани”

Високо признање „Рашких духовних свечаности” – „Стефан Првовенчани”, ове године припало је Бранку Кукићу, културном прегаоцу, песнику, есејисти, покретачу значајних часописа и едиција – једном речи, полихистору. Рођен у Чачку (Јелен До, 1950) и непрекидно делујући из овог града Бранко Кукић је дао немерљиви допринос култури ове земље и овог народа, имајући непрекидно на уму осећање да култура не сме да познаје границе, да за њу табуи и дух зачаурености (паланаштва) не смеју да постоје, наглашено је у саопштењу Организационог одбора манифестације, која је ове године отказана због епидемиолошке ситуације. – Они који су писали о Кукићевој просветитељској мисији употребљавали су чудне ознаке: чачански фанатик (Миљенко Јерговић), џентлмeн елитистичког става (Здравко Зима), а поштоваоци

Култура

22.07.2020 у 16:11

Одлазак Драгана Колунџије

Драган Колунџија, истакнути песник, преминуо је у Београду, јавили су медији. Као рембоовски даровит адолесцент, јавио се са својим првим песмама 1955. године у часопису „Дело” и био више него примећен. Две године потом, седамнаестогодишњак Драган Колунџија објављује у „Нолиту” своју прву изванредну књигу „Затвореник у ружи” о којој је његов генерацијски пријатељ Бранко Миљковић записао да је „јабука од злата у башти наше најмлађе поезије”. Такви непатворени, зажарени и уклети пламенови поезије никад се неће поновити у српском језику. Затим је уследило двадесетак поетички разуђених и тематски разноврсних књига: „Чувари светлости”, „Орах”, „Злато и родитељи”, „Која година која звезда”, „Поглеђево”, „Тамне војске”, „Звоно и повратак”, „Очевина”, „Године које проћи неће”,

Култура

13.07.2020 у 10:00

Преминуо Манојле Гавриловић

Песник Манојле Гавриловић (1945–2020), аутор Српске књижевне задруге, преминуо је у београдском КБЦ „Звездара”. Лечио се од ковида 19 и последње дане живота провео на респиратору. По речима Драгана Лакићевића, главног уредника Српске књижевне задруге, Манојле Гавриловић огласио се у нашем песништву крајем осме деценије, а прве песничке књиге: „Сунце и кочије” и „Зачарано огњило” објавио у издању београдске „Просвете” 1973. и 1975. године, у најбољим годинама ове најутицајније издавачке куће у бившој Југославији. Уредници првих Гавриловићевих књига били су Стеван Раичковић и Миодраг Павловић. Лирика овог песника засијала је језиком блиским наивним песницима са села, али је донела димензије митологије и чаролије која је била само његова. То се показало у наредним збиркама овог

Култура

09.07.2020 у 10:40

Одлазак Миодрага Матицког

После краће болести преминуо је романсијер, приповедач, песник и научни радник Миодраг Матицки (1940–2020) који се посвећено и истрајно залагао за српски језик и правопис у јавном дискурсу. Био је члан Одбора за историју књижевности и Одбора за народну књижевност САНУ, вишегодишњи члан Књижевног одељења и Управног одбора Матице српске. За потпредседника Матице српске изабран је 28. априла 2012. године. Био је члан је Удружења књижевника Србије, Удружења фолклориста и Друштва за јужнословенску митологију. Од 1996. до 2008. био је председник Управног одбора, а од 2008. председник Скупштине Вукове задужбине. Матицки је био покретач и главни уредник Српског народног илустрованог календара „Даница”, која је штампана од 1994. а од 2009. године са додатком „Даница за младе”, као и

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

16.06.2026 у 15:50

Динамичне промене на робним тржиштима у мају

16.06.2026 у 15:49

Десет милиона динара за дигитализацију биоскопа у Деспотовцу

16.06.2026 у 15:48

Тино Ливраменто због повреде пропушта СП

16.06.2026 у 15:44

Потписан уговор: ако МОЛ преузме већински део НИС-а снабдевање и рафинерија заштићени

16.06.2026 у 15:42

Француска улаже још 655 милиона евра у вештачку интелигенцију

16.06.2026 у 15:38

Г7 стеже обруч око Москве: нове санкције за руску нафту и гас