Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

16.11.2020 u 20:15

Dramatično loš položaj mladih pesnika u Srbiji

Kragujevac – Na moskovskoj televiziji „Kanal kultura RF” krajem oktobra je predstavljeno stvaralaštvo pesnika i prevodioca Radenka Bjelanovića, člana Udruženja književnika Srbije i predsednika Udruženja pisaca Kragujevca. Sa ovim profesorom ruskog jezika i književnosti, u nedavno osnovanom „Ruskom kutku” kragujevačke Narodne biblioteke „Vuk Karadžić” razgovor je vodila Natalija Zavirohina, predsednica Udruženja sunarodnika i prijatelja Rusije „Svet”, a Bjelanovićevu poeziju i prevode na ruski, govorila je Dajana Lazarević, prevodilac sa ruskog i engleskog jezika. U jednosatnoj onlajn emisiji, portret pesnika obuhvatio je osam Bjelanovićevih zbirki, među kojima su i one za koje je dobio nagrade „Vojislav Brković” i „Đura Jakšić” – „Velika” i „Crnom vodom”. Izabrane pesme Bjelanovića

Kultura

14.10.2020 u 20:15

Nova civilazacija je okrutna

Ove godine navršava se 50 godina otkako je Dragan Lakićević počeo da piše poeziju. „Onaj usamljeni dečak/ na tren se zagledao/ u bistru vodu/ i njene rime”, stih je iz njegove nedavno objavljene poetske zbirke „Prohuja”, u izdavačkoj kući „Partenon”. Kod istog izdavača odštampana je i Lakićevićeva nova zbirka soneta „Žetelica i Šumanović”, nastala u dijalogu sa vajarstvom i slikarstvom. Književna kritičarka Aleksandra Žeželj Kocić objavila je zbirku eseja „Pesnik i jedan čitalac, Ogledi o poeziji Dragana Lakićevića”, takođe u „Partenonu”, što ovu godinu čini posebnom u stvaralaštvu ovog našeg književnika, čiji rad kao glavnog urednika upotpunjuje svako izdanje Srpske književne zadruge. Kako kroz period od 50 godina vidite promene svoje poezije, ali i njene motivske konstante? A zatim, i paralelno

Kultura

09.10.2020 u 21:00

Luiz Glik dobitnica Nobelove nagrade za književnost

Američka pesnikinja Luiz Glik dobitnica je Nobelove nagrade za književnost, za 2020. godinu, saopštio je juče Anders Olson, predsedavajući Nobelovog komiteta Švedske akademije zbog, kako je rekao, njenog nepogrešivog poetskog glasa čija britka lepota čini pojedinačno postojanje univerzalnim. Glik je šesnaesta žena koja je ovenčana ovim prestižnim priznanjem. Objašnjavajući ovu odluku, Olson je dodao i to da je glas Luiz Glik iskren i beskompromisan, što ukazuje na to da ova pesnikinja želi da bude shvaćena. Ona poseduje i humor i oštroumnost. „Iako je njena autobiografija važna za njene radove, ne treba je smatrati ispovednim pesnikom. Ona traga za objektivnošću.Tri su odlike njene poezije: tema porodičnog života, oštra, ali i razigrana inteligencija, kao i istančani osećaj za kompoziciju”,

Kultura

23.09.2020 u 20:15

Ko je spreman da gubi, gotov je da izgubi i svoj grob

Na prvi pogled priča novog romana Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova” (u izdanju „Lagune”) stara je kao vreme: mladić se zaljubio, ali mu devojku nisu dali. Zatim je postao ogorčen i osvetio se mnogima, a potera za njim trajala je 47 dana, dok ga nisu izdali oni kojima je verovao. Međutim, kada čujemo lični glas pripovedača, kada upoznamo pojedinosti mnogih života koji su dotakli njegov, i uvidimo koliko snažno on želi da sazna istinu o ocu, onda ova pripovest postaje osobena, ali i srodna prethodnim Halilovićevim romanima „Epu o vodi” i „Ako dugo gledaš u ponor”, te zbirkama pripovedaka: „Potomci odbijenih prosaca”; „Kapilarne pojave” i „Čudna knjiga”, ali i njegovim poetskim knjigama, od „Srednjeg slova” do „Bangladeša”. U fokusu vašeg novog romana je antijunak, neka vrsta hajduka novog

Kultura

28.08.2020 u 20:15

Stihom sam pobedio u muškom dvoboju

Pevati kroz stihove jeste oda životu. Pre dvadesetak godina vanvremeni Duško Trifunović mi je podno Stražilova rekao: „Mladi Laloviću, pišeš dobre pesme, ali da bi pisao antologijske, moraš pevati iz života.” Snažna Trifunovićeva poruka koji je, uprkos svim nedaćama i nesrećama koje su ga snašle, slavio život i znao kako kroz stihove da ga proslavi bila je podsticaj pesniku Ivanu Laloviću da se iskaže kroz stih. Snagu Lalovićeve poezije, koji ovih dana istrajava na novoj zbirci „Za drugim smislom” primetili su mnogi, o čemu svedoče i brojne nagrade „Pečat varoši sremskokarlovačke”, „Stražilovo”, „Srpsko pero”, „Zlatni orfej”, „Đurin šešir”... Bar pola svetske poezije je, kako je tvrdio Karl Sandberg, napisano zato što neko nije imao hrabrosti da nekom izjavi ljubav. Evo iz koje

Kultura

19.08.2020 u 10:43

Branku Kukiću priznanje „Stefan Prvovenčani”

Visoko priznanje „Raških duhovnih svečanosti” – „Stefan Prvovenčani”, ove godine pripalo je Branku Kukiću, kulturnom pregaocu, pesniku, esejisti, pokretaču značajnih časopisa i edicija – jednom reči, polihistoru. Rođen u Čačku (Jelen Do, 1950) i neprekidno delujući iz ovog grada Branko Kukić je dao nemerljivi doprinos kulturi ove zemlje i ovog naroda, imajući neprekidno na umu osećanje da kultura ne sme da poznaje granice, da za nju tabui i duh začaurenosti (palanaštva) ne smeju da postoje, naglašeno je u saopštenju Organizacionog odbora manifestacije, koja je ove godine otkazana zbog epidemiološke situacije. – Oni koji su pisali o Kukićevoj prosvetiteljskoj misiji upotrebljavali su čudne oznake: čačanski fanatik (Miljenko Jergović), džentlmen elitističkog stava (Zdravko Zima), a

Kultura

22.07.2020 u 16:11

Odlazak Dragana Kolundžije

Dragan Kolundžija, istaknuti pesnik, preminuo je u Beogradu, javili su mediji. Kao remboovski darovit adolescent, javio se sa svojim prvim pesmama 1955. godine u časopisu „Delo” i bio više nego primećen. Dve godine potom, sedamnaestogodišnjak Dragan Kolundžija objavljuje u „Nolitu” svoju prvu izvanrednu knjigu „Zatvorenik u ruži” o kojoj je njegov generacijski prijatelj Branko Miljković zapisao da je „jabuka od zlata u bašti naše najmlađe poezije”. Takvi nepatvoreni, zažareni i ukleti plamenovi poezije nikad se neće ponoviti u srpskom jeziku. Zatim je usledilo dvadesetak poetički razuđenih i tematski raznovrsnih knjiga: „Čuvari svetlosti”, „Orah”, „Zlato i roditelji”, „Koja godina koja zvezda”, „Pogleđevo”, „Tamne vojske”, „Zvono i povratak”, „Očevina”, „Godine koje proći neće”,

Kultura

13.07.2020 u 10:00

Preminuo Manojle Gavrilović

Pesnik Manojle Gavrilović (1945–2020), autor Srpske književne zadruge, preminuo je u beogradskom KBC „Zvezdara”. Lečio se od kovida 19 i poslednje dane života proveo na respiratoru. Po rečima Dragana Lakićevića, glavnog urednika Srpske književne zadruge, Manojle Gavrilović oglasio se u našem pesništvu krajem osme decenije, a prve pesničke knjige: „Sunce i kočije” i „Začarano ognjilo” objavio u izdanju beogradske „Prosvete” 1973. i 1975. godine, u najboljim godinama ove najuticajnije izdavačke kuće u bivšoj Jugoslaviji. Urednici prvih Gavrilovićevih knjiga bili su Stevan Raičković i Miodrag Pavlović. Lirika ovog pesnika zasijala je jezikom bliskim naivnim pesnicima sa sela, ali je donela dimenzije mitologije i čarolije koja je bila samo njegova. To se pokazalo u narednim zbirkama

Kultura

09.07.2020 u 10:40

Odlazak Miodraga Matickog

Posle kraće bolesti preminuo je romansijer, pripovedač, pesnik i naučni radnik Miodrag Maticki (1940–2020) koji se posvećeno i istrajno zalagao za srpski jezik i pravopis u javnom diskursu. Bio je član Odbora za istoriju književnosti i Odbora za narodnu književnost SANU, višegodišnji član Književnog odeljenja i Upravnog odbora Matice srpske. Za potpredsednika Matice srpske izabran je 28. aprila 2012. godine. Bio je član je Udruženja književnika Srbije, Udruženja folklorista i Društva za južnoslovensku mitologiju. Od 1996. do 2008. bio je predsednik Upravnog odbora, a od 2008. predsednik Skupštine Vukove zadužbine. Maticki je bio pokretač i glavni urednik Srpskog narodnog ilustrovanog kalendara „Danica”, koja je štampana od 1994. a od 2009. godine sa dodatkom „Danica za mlade”, kao i

Kultura

10.06.2020 u 21:00

Presuda i pomilovanje

Knjiga „Tražim pomilovanje” ima u podnaslovu odrednicu: „lirske diskusije sa Dušanovim zakonikom”. Ovim pesničkim delom Desanka Maksimović stupila je u dijalog sa nekim ko predstavlja zemaljski autoritet, kao i u dijalog sa slovom i duhom zemaljskih zakona. Pritom se upitala o smislu postojećih hijerarhija kojima su obuhvaćena lica, pojave i stvari. U jednoj od pesama zbirke pomilovanje je zatraženo čak i za ljude koji su puni sebe, i uvereni u sopstvenu važnost. Za one koji imaju „pozivnice / za svaku povorku i panoramu”, za one koje na svakoj svetkovini „numerisano mesto čeka”, „za one kojima su svi znani i neznani / anđeli milosrđa osigurani”. Nema sumnje da bi pesnikinja pomilovanje zatražila i za sve one koji su ovih dana olako presuđivali njenoj poeziji. Za ljude činovničke

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pesnik