Четвртак, 18.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.74	117.39
	101.55	102.16	101.86
	127.15	127.91	127.53

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: песник

Култура

16.01.2017 у 20:15

Сонети враћају у живот претке

Књига „Бол” Мирослава Максимовића (1946), коју је објавила „Чигоја штампа”, плод је породичне драме из Другог светског рата. За њу је песник знао од детињства, али у породици о њој није разговарано – и због мајчине трауме, и због „братства и јединства”. А онда, све се распало, и држава грађена на лажним темељима. Аутор је смогао снаге да, недавно, оде и пронађе јаму Безданицу, у коју је у августу 1941. бачена читава породица његове мајке (имала је шесторо браће и сестара), и она сама, али је, рањена, успела, сутрадан, да изађе.

Култура

09.01.2017 у 17:25

Преминула Јованка Николић Зивлак

У недељу у Новом Саду преминула је песникиња и прозни писац Јованка Николић Зивлак (1952). Дипломирала је на Вишој педагошкој школи (физичко васпитање) на Универзитету у Новом Саду и Факултету драмских уметности у Београду (организација сценских и културно-уметничких делатности). Као песник и приповедач објављивала је у листовима „Индекс”, „Поља” и „Златна греда”. Била је сарадник Радио Новог Сада и дугогодишњи сарадник издавачких кућа „Светови” и „Адреса”. Писaла је поезију, прозу и књиге за децу. Аутор је књига: „Лепет” (песме), „О разним стварима” (песме за децу), „Мену” (кратке приче), „Од предвечерја до праскозорја” (кратке приче), „Извесни периоди у сто фрагмената” (роман), „Тако сам те волео” (књига прозе), „Приче из старине” (роман). Била је члан Друштва књижевника Војводине.

Ризница

05.01.2017 у 15:43

Кнез Иво Војновић

Као сунцокрет који више није имао снаге да гледа за сунцем, клонуо је племенити живот овог мирног и уморног песника. И затим, нечујно, он је прешао најкраћи пут између живота и смрти. Као песник и мислилац, он је морао веровати да је смрт једна утопија и предрасуда, и могао да је прими с мирноћом с којом су умирали светитељи и мудраци.

Култура

27.12.2016 у 17:18

Новинару „Политике” Бошку Ломовићу награда „Бранко Манас”

У Народној библиотеци „Ђура Јакшић”, у Петровцу на Млави, уручена је награда „Бранко Манас” Бошку Ломовићу, писцу и дописнику „Политике” из Горњег Милановца. Награђена је његова збирка песама „Елегије” (издавач „Свет књиге”, Београд), коју је жири оценио најбољом на овогодишњем конкурсу Библиотеке и листа „Нова реч” из Пожаревца. Награда је установљена пре шест година у знак захвалности Бранку Манасу (1929–2010), угледном професору петровачке гимназије и књижевнику.

Култура

24.12.2016 у 08:05

Тешка је без поезије ноћ на земљи

Поводом пола века стваралаштва Тање Крагујевић (1946), Историјски архив Београда приредио је изложбу „Вратио се Волођа”, по наслову песникињине прве књиге која је објављена 1966. Аутор изложбе, на којој су се нашли документи, награде, књиге са посветама писаца, поклони, фотографије, јесте Исидора Стојановић, виши архивиста. Изложбу је отворио проф. др Бојан Ђорђевић, професор Филолошког факултета у Београду. Изложена документа, представљена на 18 паноа и у десет витрина, обухватају све сегменте живота и рада Тање Крагујевић. Посебан део изложбе посвећен је њеним родитељима, чувеном српском фотографу Стевану Крагујевићу, дугогодишњем сараднику „Политике”, и мајци Лепи, и представљена је њихова заоставштина у оквиру Легата породице Крагујевић. Посебност ове изложбе представља албум

Култура

05.12.2016 у 15:56

Награда „Извор“ дописнику „Политике“ Бошку Ломовићу

У уторак, у 12 часова, на свечаности у Удружењу књижевника Србије, биће уручене награде ауторима најлепше песме и приче о завичају, одабране на овогодишњем конкурсу Фондације „Радост“. Награду, која носи назив „Извор“, чине Повеља Фондације и новчани износ, а добитници су Бошко Ломовић, дописник „Политике“ из Горњег Миланоивца (за песму), и књижевница Драгана Мрђа из Београда (за причу). Фондација „Радост“ уз подршку Представништва Републике Српске у Београду, већ четврту годину додељује ову награду песницима и приповедачима.

Култура

04.12.2016 у 09:30

Оно што је за многе бука, за мене је музика

Један од најзначајнијих америчких песника Чарлс Бернстин био је гост Културног центра Београда, стваралац језичке поезије, која је још 70-их година 20. века показала сложене поетске могућности 21. века. То је стваралаштво које у први план ставља различите дискурсе; језик политике, популарне културе, књижевности, разноврсне акценте, звуке, иновативну синтаксу, слике као у калеидоскопу... Чарлс Бернстин има пријатеље и у српским песницима, а написао је предговор за америчко издање антологије српске поезије Дубравке Ђурић и Биљане Обрадовић. „Са пријатељем Тедом Гринволдом водио сам дуге разговоре уз ручак, и закључили смо да живимо као богаташи. Јесмо одувек живели скромно, али имамо богатији живот од многих богаташа, испуњен мишљу, лепотом, уметношћу, разговорима..., то вреди више од

Култура

27.11.2016 у 17:59

Двојезичне књиге румунских песника

У Удружењу књижевника Србије недавно су представљене две књиге великих румунских песника: Тудора Аргезија „Песме и псалми” и Ђорђа Баковије „Сојеница”, у избору и преводу Адама Пуслојића. Књиге је објавила издавачка кућа „Филип Вишњић”, двојезично на српском и румунском. О књигама су говорили: Радомир Андрић, Симеон Лазареану, Дејан Мастиловић и Адам Пуслојић. Стихове су казивали Ивана Жигон и Богдан Кузмановић, а програм је водио Миљурко Вукадиновић. Радомир Андрић је указао на српско-румунске књижевне, и уопште културне везе и скренуо пажњу на улогу Адама Пуслојића, који је превео велики број румунских песника. Чини то од шездесетих година прошлог века, све до данашњих дана. Тудор Аргези (1880–1967), песник, прозни писац и новинар, стваралац богате књижевне биографије, један је од

Култура

27.11.2016 у 17:31

Спомен-плоча Сави Мркаљу у Бечу

У знак сећања на Саву Мркаља, песника, лингвисту и реформатора језика, 18. новембра је постављена спомен-плоча на фасади српске православне цркве Свети Сава у Бечу. Тај пројекат, који је у вези са очувањем наше културне баштине и припада домену српског језика и књижевности, иницирала је пре четири године ликовна уметница Љубица Мркаљ. – Заинтересована као потомак Саве Мркаља и као сликарка, припремила сам скицу за барељеф са његовим ликом, одговарајућом симболиком и текстом. На ту замисао сам дошла после дугогодишњег уметничког искуства у Паризу где сам пратила судбину српског језика кроз судбине наших људи у расејању. Посебно захваљујем учесницима у пројекту, Гордани Илић Марковић са Института за славистику у Бечу и Љубиши Манчићу, академском вајару, каже о овој иницијативи Љубица

Култура

19.11.2016 у 10:45

Зло под маском добра

Бојан Јовановић (1950), наш познати антрополог, песник и синеаста, дипломирао је и докторирао етнологију и антропологију на Филозофском факултету у Београду и стекао звање научног саветника. Објавио је велики број стручних и десетак песничких књига. Издавачка кућа HERAedu из Београда објавила је недавно његову нову студију „Антропологија зла”. Само спознавање разлике добра и зла, каже аутор, не спречава људе у њиховој склоности да испољавају лоше намере, потчињавају се злу и показују спремност да га чине. Тема зла, више од било које актуелне теме, истичете у књизи, има приоритет због значаја за људски опстанак. Колика је снага зла? Она је сразмерна човековој немоћи да се супротстави негативитету оличеном у људској агресивности, било да је жртва или починилац зла. Та немоћ је

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

18.06.2026 у 23:38

Макрон: Не верујем да је рат САД и Ирана у потпуности завршен

18.06.2026 у 23:17

Швајцарска победила БиХ резултатом 4:1

18.06.2026 у 23:12

Од сутра пријава кандидата за упис на факулете Универзитета у Београду

18.06.2026 у 23:04

Гудурић предводио Армани до 32. титуле шампиона Италије

18.06.2026 у 22:57

Болојан с Мецолом: Румунија остаје одговоран партнер у изградњи ЕУ

18.06.2026 у 22:56

Снажно невреме у САД одложило више од 6.000 летова пред празнични викенд