Уторак, 21.07.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	102.49	103.1	102.8
	126.48	127.24	126.86

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: роман

Култура

03.08.2020 у 22:00

Недовршени роман Владана Деснице

У свету, у којем су смрт и рак постали синоними, пронађен је лек за рак, односно за смрт, тако да су људи уместо богатих и сиромашних, паметних и глупих, болесних и здравих, дељени на смртне и бесмртне. Ово није окосница неке нове, популарне, дистопијске књиге, то је почетак недовршеног романа Владана Деснице „Проналазак Атханатика”, (издање новосадског „Прометеја”), који је видовито предвидео ситуације са којима се свет данас сусреће, али је уједно изложио и своја схватања о уметности и уметничкој истини, о романескном жанру, језику, па и завршетку – управо о оном делу који овде недостаје. Затим, о проблемима политика и друштава које је познавао, а које су рефрени и данашњег либералног капитализма. О томе ко чини друштвену „масу”, гомилу... Мирису смрти и нестајања, којим одишу и

Култура

20.01.2020 у 12:20

Саши Илићу Нинова награда за књигу „Пас и контрабас”

Саша Илић добитник је НИН-ове награде за књигу „Пас и контрабас”, саопштио је данас жири. Лауреат каже да није очекивао награду. „Када сам заједно са Миленком Бодирогићем планирао едицију послао сам свим медијима да су се појавиле две књиге. Моја „Пас и контрабас” и Бодирогићева „По шумама и горама” у едицији „Ноћ књиге”. Та информација се није појавила апсолутно нигде, чак ни у сајамским додацима великих медија, па смо онда одлучили да се пријавимо за Нинову награду да би уопште доспели до јавности”, казао је Илић, пренео је Танјуг. Награђени писац је напоменуо да сада медији поклањају пажњу тим књигама. „Корице тих књига су урађене тако да их не види нико јер смо у Ноћи републике и сваки читалац мора да јури светло не би ли видео шта тамо пише. Две кључне нити повезују оба

Култура

07.10.2019 у 21:00

Дао сам живот заборављеној Фројдовој сестри

После доласка нациста у Беч, Сигмунд Фројд бежи са својом породицом, сестром своје жене, кућним помоћницама, личним лекаром и његовом фамилијом, са псом. У окупираном граду оставља четири сестре, које убрзо одводе у логор, у сигурну смрт. Ове околности у свом роману „Сестра Сигмунда Фројда” описује Гоце Смилевски, дочаравајући детињство сестре Адолфине и Фројда, њихову блискост, као и отуђеност у каснијим годинама, доводећи их у везу са бечким интелектуалним и уметничким круговима тога доба. Добитник Европске награде за књижевност, Гоце Смилевски у овој прози успоставља и посебан однос према лудилу, креативности и такозваној нормалности. Роман је у преводу Зорана Пеневског објавила „Лагуна”, чији ће Смилевски бити гост на предстојећем 64. Међународном београдском сајму књига.

Београд

09.04.2019 у 09:14

Награда „Момо Капор” уручена Нелету Карајлићу

За роман „Солунска 28” који је, како пише на корицама ове књиге „прича о једној кући, једном граду и два света”, Нелету Карајлићу јуче је додељена награда „Момо Капор”. Признање које се већ девет година наизменично додељује за књижевност и ликовну уметност, Карајлићу је припало по одлуци жирија у чијем су саставу били књижевници Мухарем Баздуљ и Вуле Жулић, као и новинарка Драгана Марковић, уредница „Одбране”. Награду чине плакета са мотивом школице, честим елементом на Моминим сликама, као и новчана награда у износу од 200.000 динара, а спонзор доделе је предузеће „Пошта Србије”. – Реч је о првом делу амбициозно замишљене трилогије, у којој Др Карајлић намерава да, причајући причу о једној дорћолској адреси, исприча узбудљиву повест о судбини Београда и његових житеља у предратним,

Београд

20.03.2019 у 23:03

Деца зла

„Деца зла”, роман првенац аутора Миодрага Мајића, судије Апелационог суда, у издању „Вулкана”, представљен је у савамалском клубу „Ремикс”. Међу корицама овог трилера развија се прича о убиству. За кривцем трага адвокат Никола Бобић, не слутећи да ће га спознаја из корена променити. Тема се тиче свих који се упусте у читалачку авантуру јер ће у њој препознати обрисе наше друштвене стварности, али и нешто још важније – пронаћи ће изгубљено зрно наде. О делу су говорили сценариста Синиша Павић, књижевни критичар Гојко Божовић, сценариста и редитељ Вук Ршумовић и уредница „Вулкан издаваштва” Марија Радић. Одломке из књиге читала је глумица Бојана Маљевић. Музичка подршка био је гудачки квартет „Мозаик”.

Култура

13.03.2019 у 21:00

Феникс који страда без огња

Постоје стереотипи којима ће многи књижевни преводиоци, а камоли тек посматрачи стваралачког процеса у литерарној ковачници, по правилу прибегавати кад се помене препевавање поезије. Обично тад чујемо да је то „веома тешко, али доноси велико задовољство” или, у гневнијој варијанти, да „нико не може да замисли колики је то напор” или, опет, из оног више опсерваторског угла, да је тај и тај књижевни преводилац „успео да дочара сву раскош оригинала”. Морам одмах рећи да су ипак све то само фразе. Препевавати поезију, нарочито кад сте суочени са захтевним задатком да за малу армију заинтересованих читалаца на српски препевате најпознатијег, а вероватно и једног од највећих савремених француских и светских писаца, који се прославио као романсијер, а притом све време остао песник, истрајан у

Синоћ у граду

09.12.2018 у 09:17

Острво с мирисом љубави и сете

Роман „Острво с мирисом Торме” ауторке Иване Павловић представљен је у Кући Ђуре Јакшића. Књига је и путопис и исповедна дневничка проза. – У центру приче је љубав између мушкарца и жене, она најстраственија. Роман је проткан и љубављу деце и родитеља, али и оном према животу, духовности, лепим местима, људима... Порука мог дела је да љубави треба тежити и видети је чак и у најружнијим моментима у животу – објаснила је Ивана Павловић. Шта је то Торма она не жели да открије и каже да ће то сами схватити читаоци који буду уронили у њену књигу. Острво о коме она пише географски је сместила у Азију, али није дала тачну локацију јер то, каже, може бити било које острво на које читалац жели да оде или које је већ посетио. Главна јунакиња нема име, али је, истиче, и без њега довољно

Култура

29.11.2018 у 14:32

Маргарет Атвуд пише наставак „Слушкињине приче”

Канадска књижевница Маргарет Атвуд, ауторка култног дистопијског романа „Слушкињина прича” из 1985. године, (код нас у издању „Лагуне”), према којем је су снимљене две сезоне истоимене серије, а са нестрпљењем се очекује и трећа, најавила је излазак наставка овог класика феминизма за 10. септембар следеће године. Како јављају Би-би-си и Еј-би-си Маргарет Атвуд је својим читаоцима поручила да је ова прича, која ће носити наслов „Тхе Тестаментс”, инспирисана свим питањима која су јој постављана о тоталитарном систему Гилеада, али да ју је подједнако на писање подстакао и савремени свет у којем живимо. Ова канадска ауторка напоменула је и то да ће радња нове књиге бити смештена 15 година након завршетка збивања у оригиналној књизи, а наратори ће бити три женска лика. Иако се није

Култура

30.10.2018 у 17:15

Моја Муза налази се у возу

Популарни амерички аутор романа епске фантастике, такозваног демонског циклуса, Питер В. Брет био је гост свог београдског издавача „Лагуне” на овогодишњем 63. Међународном београдском сајму књига. „Лагуна” је објавила његове романе „Пустињско копље”, „Ноћ демона”, „Сунчани рат”, „Престо од лобања”, као и двотомни „Утроба земље”. У свету, у којем се мало преосталих људи бори са ноћним демонима, и сами људи су раслојени. Један од главних јунака, који је исцртан моћним и заштитним магијским тетоважама, предводник је борбе против монструма. Питер В. Брет дипломирао је енглеску књижевност и историју уметности на Универзитету у Бафалу, а онда провео десет година у фармацеутском издаваштву пре него што се посветио писању. Велики је љубитељ Марвелових стрипова, а поводом екранизација

Култура

29.10.2018 у 17:10

„Мале смрти” Јелене Кајго

Пожелела сам да напишем интригантну причу у којој се читалац стално пита шта ће се следеће догодити... каже за „Политику” Јеленa Кајго, ауторка романа „Мале смрти” који је управо објавила издавачка кућа „Лом”. Главни јунак романа „Мале смрти” је детектив, тако да се ово дело условно може сврстати у детективски жанр, али он кроз своје случајеве открива свет у којем живи, свој град, и свој живот, упознаје себе, открива нову љубав... Његови случајеви, пуни преокрета и неочекиваних токова, осликавају данашњи свет и генерацију која је премашила четрдесете, која полако своди рачуне суочавајући се са својим, и очекивањима људи око себе, правећи полако биланс... Сам наслов „Мале смрти” поиграва се са идејом да постоји та велика, коначна и неизбежна смрт, тема над

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

21.07.2026 у 23:10

Рутинска победа Звезде у Ларну, двомеч практично решен

21.07.2026 у 22:56

Амерички војни напори да воде бродове кроз Ормуски мореуз се настављају тајно

21.07.2026 у 22:47

Зеленски Драпатија поставио за врховног команданта украјинске војске, а Федорову понудио место у влади

21.07.2026 у 22:33

Молдавски парламент изабрао бизнисмена Василеа Тофана за новог премијера

21.07.2026 у 22:30

Бернам одобрио да САД користе британске базе за ударе против Ирана

21.07.2026 у 22:17

Шести дан незадовољства због смене Федорова