Уторак, 09.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.45	102.06	101.75
	127.32	128.08	127.7

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: скулптуре

Београд

24.07.2017 у 23:17

Скулптуре – тумачи емоција

Емоције – радост, туга, бес и страх – инспирисале су уметницу Миљану Радојичић, која се у свом докторском пројекту бавила транзицијом мозаика као дводимензионалне форме у скулптурални облик. Тако је настала изложба скулптура у техници мозаика под називом „Дрес код – Транзиција емоције из осећања у облик” која је представљена у Галерији Факултета ликовних уметности. Ауторка је користила мозаик у његовој основној форми која обухвата камен и венецијанску пасту, а затим је употребила низ својих истраживачких елемената уклапајући их у мозаик. Галеријски простор испуњен је скулптурама великог формата које су обучене у хаљине. Оне имају улогу да тумаче емоције. Јаркоцрвена представља радост и најдража је уметници, бела је страх, црна је туга, а „раздражујуће” црвена је бес. Миљана каже да ју

Живот и стил

25.04.2017 у 19:27

Хитлерова скулптура Афродита поново у музеју у Линцу

ЛИНЦ - Град Линц у Аустрији, у коме је Адолф Хитлер провео неколико година као тинејџер, поново ће изложити његову скулптуру под називом Афродита у једном од својих музеја. Хитлерово бронзано дело у Линц је донео Вилхелм Вандшнајдер 1942. године, као лични поклон од фирера, који је желео да тај град учини културном престоницом Трећег рајха, преноси АФП. Скулптура је 65 година провела у ротонди изнад парка који гледа на град, у коме је Хитлер провео период од своје десете до 18. године живота, а 2008. је уклоњена након што је група студената уметности открила аутора дела. Челница Културног и туристичког комитета Дорис Ланг-Мајерхофер у Линцу, саопштила је да ће музеј Нордико поново изложити дело. Она је навела да ће уз скулптуру бити приложен детаљан опис скулптуре, додавши да град

Култура

19.02.2017 у 16:00

Скулптуре као сведоци прошлости

„Кроз Албанију”, Јована Пешића, „За отаџбину” Ђорђа Јовановића, „Карађорђе” Петра Убавкића – неки су од назива дела која су од јуче изложена у Дому Војске Србије на поставци „Скулптура у служби историје”, а поводом обележавања Сретења. Из колекције Народног музеја у Београду одабрано је 34 дела како страних тако и наших знаменитих аутора, као што су Јозеф Клеменс, Енрико Паци, чувени Симеон Роксандић, Тома Росандић, Драгомир Арамбашић, закључно са Иваном Мештровићем. Новија историја скулптуре у Србији у нераскидивој је вези са друштвеним, политичких и културолошким преображајем наше земље у последњим деценијама 19. и почетком 20. века, а стилске разноврсности сведоче о разликама у уметничким изразима, од минуциозног академском приступа са елементима класицизма, преко утицаја

Београд

07.02.2017 у 22:53

Скулптуре студената Факултета примењених уметности

Изложба скулптура чији су аутори студенти Одсека примењено вајарство Факултета примењених уметности представљена је у Галерији СКЦ-а. Пред публиком се нашао први део поставке на којој су заступљена дела академаца прве и друге године основних студија. Они на различите начине, користећи бронзу, мермер, дрво и патинирани гипс, и у различитим форматима обрађују теме људске фигуре и портрета. За разлику од колега са виших година који према овим темама имају слободан однос, млађи студенти су исцрпно у директном односу са моделом људски лик и фигуру преводили у скулпторско дело. У њиховим радовима огледа се суштина фигуралног вајања у глини.

Култура

08.02.2017 у 09:04

Сава Сандић – посвећени мајстор скулптуре

Сава Сандић (Фото: лична архива) Прошлог децембра преминуо је у 102. години наш истакнути и најстарији вајар Сава Сандић. Турбуленције, недаће и селидбе које су пратиле живот многих породица у Србији током Првог светског рата и касније обележиле су и биографију породице Сандић чији су потомци рано остали без родитеља. У егзистенцијалним тешкоћама није било много избора. Свакако, темељно школовање Саве Сандића припремило га је за будућу професију вајара у којој је и мануелност важна вештина. Борба за опстанак и живот од немила до недрага утемељили су његова основна животна начела – скромност, упорност, ведрина, посвећеност своме позиву. Од Пина Грасија, великог мајстора заната, учио је као шегрт у каменорезачкој радионици, а у Занатској школи предавао му је

Култура

05.02.2017 у 09:10

Шта су Италијани и Немци писали о логорима у НДХ

Ранка Шукунда, рођена Билић 1933, а преминула прошле године, са свега својих девет година била је заточеник логора Стара Градишка у НДХ. Њена старија сестра Анка имала је 18 када је убијена у Јасеновцу. Партизани су 1943. били надомак тога да ослободе логор у Старој Градишки и власти логора су се повлачиле. Ранку је тада узео један домобран и одвео својој кући. Тако је Ранка одрасла с амбивалентним осећањима. Са сетом и нежношћу сећала се Хрвата који су јој спасили живот и односили се према њој као да је њихово дете, али се са ужасом сећала оних Хрвата који су је држали у логору и који су јој убили сестру. Ова прича говори да ништа није само црно или само бело, односно да зло, као ни добро, нема народност, испричао је судија Јован Ћирић, учесник конференције „Јасеновац – право на

Култура

26.01.2017 у 12:00

Ћутање камена

Исконска твар – камен. Ова реченица сумира идеје које ће са посетиоцима изложбе „Ћутање камена” разменити Рајка Бошковић, музејски саветник Музеја савремене уметности Београд, и то кроз избор од 33 скулптуре из збирке овог музеја, чији су аутори неки од најзначајнијих српских вајара 20 века. Поставка, која се отвара данас у 18 сати, у Легату Милице Зорић и Родољуба Чолаковића, истиче изражајне могућности овог материјала, у савременом стваралаштву не много популарног, али довољно особеног и подстицајног да се у њему створе нека од најзначајнијих достигнућа у уметности. – Радови су представљени кроз три целине. Прва под називом „Земља/камен/тло” указује на камен као могућност обликовања тла. Другом „Тело/човек/двоје” истиче се суштинско својство камена: језгровитост и компактност,

Култура

18.10.2016 у 17:05

Мештровићева „Удовица” искрала се кроз прозор

Онако како је 1965. године ушла у здање Музеја савремене уметности Београд (МСУБ) на Ушћу тако је јуче рано ујутро, у пет сати, чувена „Велика удовица”, скулптура Ивана Мештровића, напустила ову зграду чија је реконструкција у току. Будући да у овом тренутку у Народном музеју, којем оригинално припада, и који је такође у поступку обнове, не постоје услови да се она смести, скулптура је привремени дом нашла у Музеју историје Југославије. Дело које је настало 1908, као део пластичне декорације Видовданског храма, спомен маузолеја посвећеног Косовској бици који је Мештровић замислио да буде изведен на Газиместану и који никада није саграђен, позајмљено је из Народног музеја на иницијативу Миодрага Б. Протића, првог управника МСУБ. Било је смештено у Музеју на Ушћу, на другом нивоу

Београд

07.10.2016 у 20:00

„Београдски читач” и са друге стране Атлантика

Безмало годину дана пошто је постављена у Чубурском парку, скулптура „Београдски читач” добиће 8. октобра брата с друге стране Атлантског океана. Неће то, додуше, бити близанац: за разлику од врачарског обележја, које је извајао двадесетпетогодишњи Београђанин Андрија Васиљевић, у градићу Кеселберију на Флориди освануће дело његовог вршњака из Власотинца, младог Милоша Шарића. Али, српском и америчком знамену посвећеном читању књига биће заједничка порука Доситеја Обрадовића која ће у преводу на енглески бити постављена и пред скулптуром у САД. Ово својеврсно братимљење Кеселберија, градића који је део ширег окружења Орланда, и наше престонице заслуга је Гордане Пешаковић, наше књижевнице и декана Пословног факултета Херзинг универзитета у Орланду. Она је, подсетимо, заједно са

Култура

24.09.2016 у 09:05

Визуелна мапа емоција

Таленат, интелигенција, стваралачка дисциплина, интуиција и однеговане емоције/особена сензибилност, део су персоналног хабитуса Драгане Илић (1966). У том кругу фундиране су естетичке, концептуалне и моралне вредности препознате у њеном раду још на првој самосталној изложби одржаној 1992. године. Тада, млада ауторска појава у новој београдској скулптури била је (и остала) нетипична за своју генерацију, а представа људског лика са статусом персонализованог бића одредила је њен пут стварања и штит личне харизме. Полазећи од позитивног искуства класичне портретне уметности, Драгана Илић предано испитује могућности пластичне обраде лица/тела у теракоти, мајолици или каменини. Енергија мануелног и квалитет ових материјала реферишу на повратак исконском – поданост, топлина, економичност или

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

09.06.2026 у 02:24

Председник Вучић данас са председником Анголе, који борави у званичној посети Србији

09.06.2026 у 01:57

Сунчано и топло, температуре до 33 степена

09.06.2026 у 01:44

Зеленски и Макрон у телефонском разговору координирали даље кораке

09.06.2026 у 01:33

Суд у Бостону поништио Трампову накнаду од 100.000 долара за визе Х-1Б

09.06.2026 у 01:19

Број потврђених смртних случајева од еболе порастао на 101

09.06.2026 у 00:55

Зеленски пре писма требало да поништи свој декрет о забрани преговора са Путином