Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Beograd

24.07.2017 u 23:17

Skulpture – tumači emocija

Emocije – radost, tuga, bes i strah – inspirisale su umetnicu Miljanu Radojičić, koja se u svom doktorskom projektu bavila tranzicijom mozaika kao dvodimenzionalne forme u skulpturalni oblik. Tako je nastala izložba skulptura u tehnici mozaika pod nazivom „Dres kod – Tranzicija emocije iz osećanja u oblik” koja je predstavljena u Galeriji Fakulteta likovnih umetnosti. Autorka je koristila mozaik u njegovoj osnovnoj formi koja obuhvata kamen i venecijansku pastu, a zatim je upotrebila niz svojih istraživačkih elemenata uklapajući ih u mozaik. Galerijski prostor ispunjen je skulpturama velikog formata koje su obučene u haljine. One imaju ulogu da tumače emocije. Jarkocrvena predstavlja radost i najdraža je umetnici, bela je strah, crna je tuga, a „razdražujuće” crvena je bes. Miljana

Život i stil

25.04.2017 u 19:27

Hitlerova skulptura Afrodita ponovo u muzeju u Lincu

LINC - Grad Linc u Austriji, u kome je Adolf Hitler proveo nekoliko godina kao tinejdžer, ponovo će izložiti njegovu skulpturu pod nazivom Afrodita u jednom od svojih muzeja. Hitlerovo bronzano delo u Linc je doneo Vilhelm Vandšnajder 1942. godine, kao lični poklon od firera, koji je želeo da taj grad učini kulturnom prestonicom Trećeg rajha, prenosi AFP. Skulptura je 65 godina provela u rotondi iznad parka koji gleda na grad, u kome je Hitler proveo period od svoje desete do 18. godine života, a 2008. je uklonjena nakon što je grupa studenata umetnosti otkrila autora dela. Čelnica Kulturnog i turističkog komiteta Doris Lang-Majerhofer u Lincu, saopštila je da će muzej Nordiko ponovo izložiti delo. Ona je navela da će uz skulpturu biti priložen detaljan opis skulpture, dodavši da

Kultura

19.02.2017 u 16:00

Skulpture kao svedoci prošlosti

„Kroz Albaniju”, Jovana Pešića, „Za otadžbinu” Đorđa Jovanovića, „Karađorđe” Petra Ubavkića – neki su od naziva dela koja su od juče izložena u Domu Vojske Srbije na postavci „Skulptura u službi istorije”, a povodom obeležavanja Sretenja. Iz kolekcije Narodnog muzeja u Beogradu odabrano je 34 dela kako stranih tako i naših znamenitih autora, kao što su Jozef Klemens, Enriko Paci, čuveni Simeon Roksandić, Toma Rosandić, Dragomir Arambašić, zaključno sa Ivanom Meštrovićem. Novija istorija skulpture u Srbiji u neraskidivoj je vezi sa društvenim, političkih i kulturološkim preobražajem naše zemlje u poslednjim decenijama 19. i početkom 20. veka, a stilske raznovrsnosti svedoče o razlikama u umetničkim izrazima, od minucioznog akademskom pristupa sa elementima klasicizma, preko uticaja

Beograd

07.02.2017 u 22:53

Skulpture studenata Fakulteta primenjenih umetnosti

Izložba skulptura čiji su autori studenti Odseka primenjeno vajarstvo Fakulteta primenjenih umetnosti predstavljena je u Galeriji SKC-a. Pred publikom se našao prvi deo postavke na kojoj su zastupljena dela akademaca prve i druge godine osnovnih studija. Oni na različite načine, koristeći bronzu, mermer, drvo i patinirani gips, i u različitim formatima obrađuju teme ljudske figure i portreta. Za razliku od kolega sa viših godina koji prema ovim temama imaju slobodan odnos, mlađi studenti su iscrpno u direktnom odnosu sa modelom ljudski lik i figuru prevodili u skulptorsko delo. U njihovim radovima ogleda se suština figuralnog vajanja u glini.

Kultura

08.02.2017 u 09:04

Sava Sandić – posvećeni majstor skulpture

Sava Sandić (Foto: lična arhiva) Prošlog decembra preminuo je u 102. godini naš istaknuti i najstariji vajar Sava Sandić. Turbulencije, nedaće i selidbe koje su pratile život mnogih porodica u Srbiji tokom Prvog svetskog rata i kasnije obeležile su i biografiju porodice Sandić čiji su potomci rano ostali bez roditelja. U egzistencijalnim teškoćama nije bilo mnogo izbora. Svakako, temeljno školovanje Save Sandića pripremilo ga je za buduću profesiju vajara u kojoj je i manuelnost važna veština. Borba za opstanak i život od nemila do nedraga utemeljili su njegova osnovna životna načela – skromnost, upornost, vedrina, posvećenost svome pozivu. Od Pina Grasija, velikog majstora zanata, učio je kao šegrt u kamenorezačkoj radionici, a u Zanatskoj školi predavao mu je

Kultura

05.02.2017 u 09:10

Šta su Italijani i Nemci pisali o logorima u NDH

Ranka Šukunda, rođena Bilić 1933, a preminula prošle godine, sa svega svojih devet godina bila je zatočenik logora Stara Gradiška u NDH. Njena starija sestra Anka imala je 18 kada je ubijena u Jasenovcu. Partizani su 1943. bili nadomak toga da oslobode logor u Staroj Gradiški i vlasti logora su se povlačile. Ranku je tada uzeo jedan domobran i odveo svojoj kući. Tako je Ranka odrasla s ambivalentnim osećanjima. Sa setom i nežnošću sećala se Hrvata koji su joj spasili život i odnosili se prema njoj kao da je njihovo dete, ali se sa užasom sećala onih Hrvata koji su je držali u logoru i koji su joj ubili sestru. Ova priča govori da ništa nije samo crno ili samo belo, odnosno da zlo, kao ni dobro, nema narodnost, ispričao je sudija Jovan Ćirić, učesnik konferencije „Jasenovac –

Kultura

26.01.2017 u 12:00

Ćutanje kamena

Iskonska tvar – kamen. Ova rečenica sumira ideje koje će sa posetiocima izložbe „Ćutanje kamena” razmeniti Rajka Bošković, muzejski savetnik Muzeja savremene umetnosti Beograd, i to kroz izbor od 33 skulpture iz zbirke ovog muzeja, čiji su autori neki od najznačajnijih srpskih vajara 20 veka. Postavka, koja se otvara danas u 18 sati, u Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, ističe izražajne mogućnosti ovog materijala, u savremenom stvaralaštvu ne mnogo popularnog, ali dovoljno osobenog i podsticajnog da se u njemu stvore neka od najznačajnijih dostignuća u umetnosti. – Radovi su predstavljeni kroz tri celine. Prva pod nazivom „Zemlja/kamen/tlo” ukazuje na kamen kao mogućnost oblikovanja tla. Drugom „Telo/čovek/dvoje” ističe se suštinsko svojstvo kamena: jezgrovitost i kompaktnost,

Kultura

18.10.2016 u 17:05

Meštrovićeva „Udovica” iskrala se kroz prozor

Onako kako je 1965. godine ušla u zdanje Muzeja savremene umetnosti Beograd (MSUB) na Ušću tako je juče rano ujutro, u pet sati, čuvena „Velika udovica”, skulptura Ivana Meštrovića, napustila ovu zgradu čija je rekonstrukcija u toku. Budući da u ovom trenutku u Narodnom muzeju, kojem originalno pripada, i koji je takođe u postupku obnove, ne postoje uslovi da se ona smesti, skulptura je privremeni dom našla u Muzeju istorije Jugoslavije. Delo koje je nastalo 1908, kao deo plastične dekoracije Vidovdanskog hrama, spomen mauzoleja posvećenog Kosovskoj bici koji je Meštrović zamislio da bude izveden na Gazimestanu i koji nikada nije sagrađen, pozajmljeno je iz Narodnog muzeja na inicijativu Miodraga B. Protića, prvog upravnika MSUB. Bilo je smešteno u Muzeju na Ušću, na drugom nivou

Beograd

07.10.2016 u 20:00

„Beogradski čitač” i sa druge strane Atlantika

Bezmalo godinu dana pošto je postavljena u Čuburskom parku, skulptura „Beogradski čitač” dobiće 8. oktobra brata s druge strane Atlantskog okeana. Neće to, doduše, biti blizanac: za razliku od vračarskog obeležja, koje je izvajao dvadesetpetogodišnji Beograđanin Andrija Vasiljević, u gradiću Keselberiju na Floridi osvanuće delo njegovog vršnjaka iz Vlasotinca, mladog Miloša Šarića. Ali, srpskom i američkom znamenu posvećenom čitanju knjiga biće zajednička poruka Dositeja Obradovića koja će u prevodu na engleski biti postavljena i pred skulpturom u SAD. Ovo svojevrsno bratimljenje Keselberija, gradića koji je deo šireg okruženja Orlanda, i naše prestonice zasluga je Gordane Pešaković, naše književnice i dekana Poslovnog fakulteta Herzing univerziteta u Orlandu. Ona je, podsetimo,

Kultura

24.09.2016 u 09:05

Vizuelna mapa emocija

Talenat, inteligencija, stvaralačka disciplina, intuicija i odnegovane emocije/osobena senzibilnost, deo su personalnog habitusa Dragane Ilić (1966). U tom krugu fundirane su estetičke, konceptualne i moralne vrednosti prepoznate u njenom radu još na prvoj samostalnoj izložbi održanoj 1992. godine. Tada, mlada autorska pojava u novoj beogradskoj skulpturi bila je (i ostala) netipična za svoju generaciju, a predstava ljudskog lika sa statusom personalizovanog bića odredila je njen put stvaranja i štit lične harizme. Polazeći od pozitivnog iskustva klasične portretne umetnosti, Dragana Ilić predano ispituje mogućnosti plastične obrade lica/tela u terakoti, majolici ili kamenini. Energija manuelnog i kvalitet ovih materijala referišu na povratak iskonskom – podanost, toplina, ekonomičnost

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: skulpture