Otkrivena bista Petra Lubarde

Kuća legata obeležila je 110 godina od rođenja Petra Lubarde. Tim povodom, na dan umetnikovog rođenja, 27. jul, priređena je izložba u njegovom Legatu pod nazivom „Petar Lubarda, umetnička kolekcija kompanije Tarket” čiji je autor Dina Pavić, istoričar umetnosti – kustos. A u dvorištu ovog zdanja u Iličićevoj ulici na Dedinju otkrivena je Lubardina bista, rad Sretena Stojanovića.

– Šta  je bilo prirodnije nego da najveći srpski skulptor Sreten Stojanović napravi bistu najvećem srpskom slikaru Petru Lubardi. Stojanović je autor monumentalnih spomenika Karađorđu i Njegošu i bista Ivi Andriću, Dragiši Vasiću i Milutinu Milankoviću. Sada ih je ovde dvojica – Sreten i Petar, a Petar je Njegoš u slikarstvu – istakao je akademik Matija Bećković, prenosi Tanjug.

On u svojoj pesmi posvećenoj jednom od najvećih srpskih slikara 20. veka kaže „Petar Lubarda je bio kreda koja je slikala i sa svakom slikom trošila se i smanjivala”. Bećković je podsetio da se na slikama  videlo koliko ga je bilo, a na kredi koliko ga je preostalo. Slike su od njega, kako je ocenio akademik, otpadale kao da nije slikao nego zavarivao, koštanom srži i krvnom plazmom.

– Odelo po meri bivalo mu je sve komotnije, dugme na košulji je zakopčavao sve dalje od vrata, noge su se smanjivale, a cipele rasle. Kada se istrošila, rodio se ponovo na platnima kao večni plamen – rekao je Bećković.

On je naglasio da je Lubarda imao dar da slika ono što je najteže slikati – nebo i kamen, i da je i nebu i kamenu utiskivao večni život.

Direktor Kuće legata Filip Brusić-Reno objasnio je da je bista Petra Lubarde nastala oko 1950. godine, a Kuća legata je do nje došla na neverovatan način.

– Kada je komisija za popis predmeta iz Legata Petra Lubarde završila posao 2008. godine, pristupilo se rekonstrukciji ove kuće. Posle rušenja drvenih stepenica u zadnjem delu, slučajno su majstori pronašli vajarski portret u gipsu i ispostavilo se da je to delo čuvenog Sretena Stojanovića – Lubardin portret koji smo izlili u bronzi i koji će ubuduće krasiti dvorište kuće u kojoj je slikar živeo i stvarao – rekao je Brusić-Reno.

Članovi porodice Petra Lubarde, sestričina Đina Lazar i sinovac Đuro Lubarda prisustvovali su sinoćnoj proslavi i simbolično poklonili Kući legata drvo trešnje.

Lazar je, prenosi Tanjug, podsetila da je Lubarda u kući koja je danas njegov Legat, proveo gotovo tri decenije, da su se u njegovom ateljeu ostvarile velike ideje, snovi i želje.

– Želim da svi mi budemo ovde i za 120. rođendan Petra Lubarde. Tada ćemo biti deset godina stariji, ali njegova dela ostaju večno mlada, aktuelna i njihova energija zrači i obnavlja se – istakla je Đina.

Zvanicama se obratio i zamenik gradskog sekretara za kulturu Milan Lazović. On je podsetio na značaj Kuće legata.

Umetnička zbirka koja je bila u vlasništvu dr Blaža Kusovca, bivšeg ambasadora Jugoslavije u Indiji i kolekcionara, posle njegove smrti prodata je preduzeću „Sintelon” iz Bačke Palanke (sadašnja kompanija „Tarket”). Umetničku kolekciju kompanije čine tri umetničke zbirke: zbirka ikona, zbirka 20. veka – koju čine radovi Nadežde Petrović, Zore Petrović, Rista Stijovića, Mila Milunovića, Mihaila Vukotića, Jovana Bijelića, Petra Omčikusa i Lazara Vujaklije – i zbirka Petra Lubarde.

Petar Lubarda je u ovoj kolekciji zastupljen sa svojih 36 slika iz različitih faza umetničkog rada. Zbirka zauzima važno mesto kako zbog svoje brojnosti, tako i zbog važnog mesta ovog umetnika na jugoslovenskoj likovnoj sceni. Umetničko stvaralaštvo predstavljeno odabirom jedanaest slika pokriva raspon od tridesetih godina 20. veka delima „Portret Crnogorca” (Savo Ivov, 1933) i „Ljubotinj” (1937) do preloma i promene likovnog izraza radovima iz pedesetih među kojima su „Gavran” (1951), „Guslar” (1952), „Narovi” (oko 1955), „Srđa Zlopogleđa” (1957) i druge.