Kanovina posveta miru
Prvi put posle dva veka javnost je u prilici da vidi delo slavnog italijanskog vajara Antonija Kanove u Londonu. Skulptura „Bista mira” najznačajnijeg predstavnika neoklasicizma Antonija Kanove izložena je uoči aukcije zakazane za naredni mesec u „Sadebiju”.
Ovo novootkriveno delo je do sada jedini put bilo izloženo 1817, tri godine nakon nastanka, u Kraljevskoj akademiji u Londonu, i jedno je od svega nekoliko skulptura koje nisu svoj dom našle u najvećim svetskim muzejima, već se nalaze u privatnim kolekcijama.
Zanimljiva je njegova geneza, jer se posle godina rata i privremenog zatišja Kanovi činilo da je tema mira idealna za jedno delo koje će pokloniti prijatelju Džonu Kembelu, poznatijem kao lord Kaudor. Isklesana u belom mermeru mir ovaploćuje lepa, mlada žena, još jedan od primera umetnikovih „idealnih glava”, koje je često poklanjao prijateljima i ktitorima. A Kembel je Kanovi bio i jedno i drugo. Upravo je zahvaljujući njemu došao do vojvode od Bedforda, koji mu je naručio „Tri gracije”, jedno od umetnikovih remek-dela, kojim je, po Stendalu, stvorio novi tip lepote.
Kanovina posveta miru do Kembelove smrti 1821. imala je počasno mesto na imanju Kaudorovih, u Pembrokširu. Međutim, narednih stotinak godina kuća i imanje su se širili, kao i umetnička kolekcija, a Kanova je zaboravljen. Kada je imanje, uz bogatu kolekciju prodato 1962. godine, delo italijanskog neoklasičara opisano je samo kao „bela mermerna bista dame koja nosi dijademu”.
Aktuelni vlasnik dela „potrošio” je godine na istraživanje i dokazivanje autentičnosti, a čak je uspeo da dođe i do ključnog dokaza – pisane korespodencije između Kanove i Kembela.
„U pitanju je delo koje je veoma lično. Ovo je Kanova koji radi samo za sebe, bez ograničenja da zadovolji ukus svog ktitora. Ovo je njegova vizija suštine ljudske lepote”, izjavio je Kristofer Mejson iz „Sadebija”, dodajući da očekuje da će delo na aukciji dostići cenu od minimum 1,3 miliona dolara.
Podsetimo, umetnički put Antonija Kanove (1757–1822) započet je u Veneciji, u radionici Đuzepea Bernardija. Već kao priznat umetnik, Kanova napušta Veneciju i nastanjuje se u Rimu 1780. gde se pridružuje neoklasičarskom pokretu. Uglavnom se u svojim delima bavi mitološkim temama i ženskom lepotom, a kada je Bajron ugledao njegovu mermernu bistu „Jelena Trojanska” u Veneciji, koja se danas nalazi u privatnoj kolekciji i među najlepšim je primerima umetnikovih „idealnih glava”, zapisao je: „Što priroda može, ali ne čini, lepota i Kanova mogu”.
Napoleon ga je izuzetno cenio, dozvolivši mu da ga ovaploti kao „Marsa mirotvorca”, da napravi skulpturu njegove majke, nazvavši je „Gospođa majka”, ali skulptura Napoleonove mlađe sestre Paoline izazvala je „revoluciju”. Nadahnuta Ticijanovim Venerama i ležećim figurama na sarkofazima Kanovina „Paolina Borgeze kao Venera pobednica”, iako primer savršenstva, izazvala je toliki gnev Paolininog supruga Kamila koji ju je sakrio od svih, čak i od samog vajara, i koja više od dva veka „počiva” u rimskoj vili-galeriji Borgeze.
Predstojeća prodaja skulpture „Bista mira” izuzetno je značajna, ocenili su u „Sadebiju”, s obzirom na to da se malo njegovih dela čuva u privatnim kolekcijama, kao i da su aukcije veoma retke. Doduše, prošlog novembra Kanovina bista Žoakima Mire, Napoleonovog maršala i napuljskog kralja, prodata je za 4,3 miliona dolara.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
