Podmlađivanje bronzane Francuskinje s Kalemegdana

– Najviše pukotina, veličine i do 20 milimetara nalazilo se u donjem delu skulpture. To se posebno da videti na stopalima. Zbog toga je prva faza rekonstrukcije obuhvatala uklanjanje betona iz unutrašnjosti skulpture. Za to se koristila oprema za štemovanje tako da se strogo vodilo računa da se ne prilazi bronzanim zidovima. Deo betona uz bronzu očišćen je sitnijim preciznim alatima. Unutar skulpture bilo je posla na spojevima jer je Francuskinja sastavljena iz delova. Spojevi u ono vreme nisu rađeni zavarima već su nakivani i učvršćivani šrafovima. Na tim delovima na sredini torza bilo je takođe pukotina – objašnjava Kuzmanović.

U vreme kada je skulptura rađena beton je bio nov materijal i korišćen je i gde treba i gde ne treba.

– Bronza i beton su materijali različitih priroda i oni ne mogu da stoje jedan uz drugi. Sastav bronze bio je loš. Pretpostavljamo da je u to vreme za pravljenje legure korištena velika količina topovskih čaura. Procenat cinka u leguri varira od 13 do 24 odsto, a trebalo bi da ga bude do pet. Na odlivku je bilo dosta grešaka – čak 50 rupa na samo jednom kvadratu. To se da videti na butini skulpture. Rupe su tada popunjavali tako što su u njih stavljali komade bronze i kovali ih – objašnjava Kuzmanović.

Osim unutrašnjeg čišćenja urađeno je i spoljašnje koje je podrazumevalo uklanjanje gareži. Za taj posao bilo je potrebno oko dva meseca.

– Potrudićemo se da postignemo onu patinu koju vreme ostavlja na spomenicima. To je primesa tamno braon boje, sa zelenim nijansama. Uspeli smo da se izborimo sa svim nedostacima. Koristili smo najnovije tehnologije kako bi savladali tako loš sastav materijala i skulpturu učvrstili u kompaktnu celinu. Francuskinju ćemo umesto betona, za novi postament, vezati prohromskom konstrukcijom, a sve bi trebalo da bude završeno do 10. avgusta – kaže Kuzmanović.

Ovaj vajar radio je restauraciju „Dečaka sa Čukur-česme”, koga su vandali pre osam godina izlomili na 22 dela, „Žetelicu”,  jednu od najstarijih parkovskih skulptura u gradu smeštenu u Topčiderskom parku, Spomenik „Sloboda” na Iriškom vencu, a njegovo vajarsko rešenje su jarboli ispred Skupštine Srbije...

Sorbona i Ratnici idu u Muzej grada

Spomenik zahvalnosti monumentalni je spomenik nacionalnog karaktera nastao kao izraz zahvalnosti Francuskoj za pomoć u Velikom ratu. Rad je Ivana Meštrovića, a svečano je otkriven 11. novembra 1930. godine. Centralna ženska figura predstavlja simbol Francuske, koja u trenutku rata juriša u pomoć Srbiji. Na istočnoj strani postamenta bila je postavljena bareljefna kompozicija „Sorbona”, a na zapadnoj strani se nalazio bareljef „Ratnici”. Na preostale dve strane postamenta bili su natpisi „Volimo Francusku kao što je ona nas volela” i „A la Frans”.

Originali bareljefa „Sorbona” i „Ratnici” s postamenta spomenika, rad Meštrovićevih saradnika – Frana Kršinića, Antuna Augustinčića, Grge Antunca, Šimeta Dujmića i Orlandinija, u skladu s uputstvima Ministarstva kulture i gradskog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada – predaće se Muzeju grada Beograda na čuvanje. Na postamentu spomenika biće postavljene replike ovih bareljefa, koje izvodi vajar Goran Čpajak, redovni profesor Fakulteta primenjenih umetnosti.

Spomenik zahvalnosti Francuskoj kulturno je dobro od velikog značaja za Srbiju od 1983. godine.