Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.37
	101.32	101.93	101.62
	126.88	127.64	127.26

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: југославија

Друштво

10.11.2020 у 10:37

Крцунови шамари начелнику и прва стрељања

УЖИЦЕ – С пажњом чекана књига о Слободану Пенезићу Крцуну „Гласност ћутања” стигла је пред читаоце. Управо је изашла у издању Историјског архива Ужице, где се у Крцуновом личном фонду чувају документи (које је 2018. установи предао Срђа Пенезић) о овој контроверзној личности. Приређивач књиге је Жељко Марковић, директор ужичког архива. На њеним страницама су Крцунови аутобиографски записи, ратна писма, послератни говори, чланци, реферати из времена када је био високи функционер Титове власти, које је архиву уступио др Венцеслав Глишић. Штошта је Крцун бележио о својим чињењима много тога и прећутао. Има ту детаља о оснивању ОЗН-е којом је руководио, помиње се ликвидација наоружаних одметничких група, ту је и поглавље „На челу српске ОЗН-е” (са четири Крцунова говора), али нема

Друштво

21.09.2020 у 21:00

Распад Југославије планиран је пре Милошевићевог рођења

„Знате ли да послужујете кафом бившег председника Југославије”, питам двадесетпетогодишњег конобара у једном београдском кафићу. Седим с Борисавом Јовићем, председником Председништва СФРЈ од 1990. до 1991. године. Бора Јовић скида маску, али младић не препознаје деведесетдвогодишњака који се одлично држи. Конобар се родио четири године после Јовићевог председавања ротирајућим председништвом. Збуњено га гледа. „Осећам се као музејски примерак”, каже ми Јовић док разговарамо о његовој новој књизи „Велика превара” (издавач „Службени гласник”). Планирана је велика промоција, али због короне Јовић се, као припадник старе политичке школе, одлучио да у интервјуу за „Политику” каже оно о чему би разговарао с посетиоцима. После сат времена устаје и одлази сам из кафића. Одбија да га

Друштво

23.06.2020 у 11:39

Зађевице обе Југославије с Москвом

Уз све међусобне разлике, „прва” и „друга” Југославија су гајиле једну занимљиву сличност: неслагања са Совјетским Савезом, додуше, из различитих разлога. Док су се односи предратне јужнословенске монархије са СССР-ом парали по дипломатском шаву, послератна социјалистичка Југославија је са Совјетима била у идеолошком сукобу, који се преламао кроз питања војне сарадње. Та дешавања подробно је проучавао историчар др Александар Животић, професор Филозофског факултета у Београду, чије су књиге „Југословенско-совјетски односи 1939–1941. године” и „Југословенско-совјетске војне супротности (1947–1957)” недавно преведене у Русији. Публиковала их је најбоља тамошња издавачка кућа из области друштвених наука „Роспен” из Москве, у светски познатој едицији „Историја стаљинизма”, која обухвата

Свет

17.06.2020 у 10:06

Границе Велике Британије отворене за Југословене и грађане Источне Немачке

Погрешан списак земаља убачен је у списак формулара којим се на граничним прелазима у Уједињеном краљевству пријављује за карантин, па су се на њему нашле Југославија, Чехословачка, Источна Немачка... Иако то не могу да докажу важећим пасошем онима који се осећају као Југословени заиграће срце када у електронски формулар на интернет сајту Форин офиса буду уносили податке о себи, јавља РТС. Не само њима, већ и грађанима Чехословачке, Источне Немачке, Совјетског Савеза, Јужне Родезије и Холандских Антила. Сви који долазе у Велику Британију морају између осталог да пријаве земљу порекла како би се утврдило да ли за њих важи обавезан двонедељни карантин, уведен због пандемије. Неки путници били су изненађени када су угледали државе које више не постоје па су изразили сумњу да

Писма читалаца

06.06.2020 у 11:55

Назив Федерална Хрватска је био тачан

У тексту под насловом „Када је рођен Тито” („Политика”, 28. мај) историчар и политиколог г. Владислав Б. Сотировић, у последњем ставу, тврди: „У сваком случају, назив државе у којој је издат Крсни лист (Независна Држава Хрватска) у левом заглављу обрасца је прецртан, а изнад њега је руком и мастилом написано Федерална Хрватска. Ипак, ни овај назив није био тачан, јер Хрватска није никада била федерална (тј. никад се није састојала из федералних области).” Назив Федерална Хрватска је био тачан. Наиме, ја сам у поседу Легитимације бр. 15962 коју је Одсек унутрашњих послова Славонске Пожеге, града у тадашњој Федералној Хрватској, издао 15. фебруара 1947. године мом оцу Станку С. Делићу. Отац је ову легитимацију уредно „продуљио” за 1948. год. Узгред,

Друштво

11.05.2020 у 14:22

Слободан улаз у Парк скулптура Музеја Југославије

Улаз у Парк скулптура, део комплекса Музеја Југославије, од сада је бесплатан за све заинтересоване. Тим Музеја одлучио се на то решење водећи се идејом да јавне установе културе треба да буду доступне свима и да је њихов значај, као простора интеграције заједнице, посебно важан у тренуцима кризе, саопштили су из Музеја Југославије. „Одлучили смо се на овај корак имајући у виду потребе свих суграђана и суграђанки, а нарочито оних из нашег непосредног комшилука, којима посебно желимо да поручимо да је музејски простор и њихов свакодневни простор за јутарњу кафу, разоноду и опуштање. Поред тога што ће боравећи у природи, моћи да се ближе упознају са уметничким радовима смештеним у Парк скулптура”, истиче Неда Кнежевић, директорка Музеја Југославије. Музеј Југославије је, за сада,

Економија

07.05.2020 у 13:53

Титова ера - економски брод без кормилара и компаса

Током ове године Србија ће светским кредиторима исплaтити 241,64 милиона евра на име зајмова узетих у време СФРЈ. Према стању од 31. децембра 2019, по том основу наша земља дугује укупно 1,9 милијарди евра. Дужничком пупчаном врпцом ћемо још две деценије бити везани за државу чији је неприкосновени вођа преминуо на данашњи дан пре 40 година. Ипак, било би престрого закључити да је економија Титове Југославије од почетка до краја била паразитски систем који је живео од убризгавања иностраних кредита. Та чудна лађа имала је периоде херојске пловидбе, баш као и етапе у којима је крстарила без компаса, све до удара о хриди сурове економске реалности

Друштво

04.05.2020 у 15:05

Апсолутиста који је пажљиво гајио свој култ личности

Савршено баратајући женама, народима и народностима, великим силама, афричким егзотичним диктаторима, дисидентима, пиштољем и стругом, Јосип Броз Тито је, на дан када је преминуо пре четири деценије, никада живахнији. Црвени нису веровали у живот после живота, али Тита све чешће помињу, ритуално га позивају да васкрсне или га проклињу. Неки с носталгијом, неки с патолошком мржњом. Међу последњима нарочито се истичу његова политичка деца, као и деца њихове деце. Пресвукли су шињеле, опрали своје биографије и уништили досијее. Оспоравају му идентитет, величину и идеју, али је парадоксално да је, од распада његове творевине, друге Југославије, апсолутиста који је пажљиво гајио свој култ личности, током ужасних ратних и транзиционих година – зар је већ прошло четрдесет – остао не само

Друштво

27.03.2020 у 07:40

Годишњица пуча и демонстрација 27. марта 1941.

Данас се навршава годишњица војног пуча извршног 27. марта 1941. године, којим је поништено потписивање протокола о приступању Краљевине Југославије Тројном пакту и одређена даља судбина земље која се сврстала у противнике нацистичке Немачке. У Београду и другим српским градовима а понегде и широм Југославије (Далмација), избиле су масовне уличне демонстрације у знак подршке грађана пучу. Тадашње пароле „Боље рат него пакт” и „Боље гроб него роб” ушле су у историју. Много се спекулисало о улози Лондона у организацију пуча, али је чињеница да је британски премијер Винстон Черчил, лидер земље која је тада готово сама пружала отпор нацистичкој Немачкој, тада изјавио да је „Југославија пронашла своју душу”. Пучем је практично поништено потписивање протокола о

Друштво

01.03.2020 у 23:30

„Сејао” сам приче о бомбардовању Југославије

Специјално за „Политику” Берлин – Семјуел Мојн је један од утицајнијих савремених историчара. Његови текстови привлаче велику пажњу, а предавања бројну публику. Након професура на Харварду и Колумбији, Мојн предаје историју и право на Универзитету Јејл. Током последње деценије његове књиге имале су само једну тему: људска права. У младости је веровао да је глобална брига о људским правима правичан циљ. У време бомбардовања Југославије 1999. године био је службеник у Савету за националну безбедност САД и бирао је које ће информације о бомбардовању доспети у америчку штампу. Данас је жесток критичар хуманитарних интервенција и спољне политике САД.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

12.06.2026 у 01:52

Аргентина прва, селекција Шпаније друга, Француска је пала са прве на трећу

12.06.2026 у 01:31

Три црвена картона и победа Мексика против Јужне Африке на отварању СП

12.06.2026 у 01:09

Каласова реаговала на документ француске владе

12.06.2026 у 00:50

Кошаркаши Барселоне победили Тенерифе и повели 2:0 у полуфиналу плеј-офа

12.06.2026 у 00:42

Убијен мушкарац у Параћину

12.06.2026 у 00:24

Приведена двојица директора српских ОШ из Косовске Каменице