Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: југославија

Свет

12.04.2017 у 22:16

Лавровљев час историје Тилерсону о бомбардовању СРЈ

МОСКВА - Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је говорећи о ракетном нападу САД на Сирију подсетио на претходне војне операције Вашингтона широм света укључујући и напад на суверену СР Југославију, који је изведен без сагласности Савета безбедности УН. „Када је реч о Сирији, разговарали смо о историјским чињеницама и Рекс ми је рекао да је он нов човек у америчкој администрацији, те да не жели да се бави прошлошћу. Међутим, свет је такав да, уколико не учимо из историје, ништа нећемо постићи ни у будућности”, рекао је Лавров на заједничкој конференцији за новинаре са државним секретаром САД Рексом Тилерсоном у Москви. С тим у вези, руски дипломата се осврнуо и на бившег југословенског председника Слободана Милошевића „због кога је НАТО започео рат у центру Европи и тиме

Друштво

24.03.2017 у 20:00

Машиновође Горан и Бобан сведоче о масакру у Грделичкој клисури

Ниш – Возите, и само пазите када сте на мостовима. Ову реченицу коју су чули на железничкој станици у Врању на почетку бомбардовања Србије и СР Југославије 1999. године, а коју је изговорио тадашњи отправник возова на врањској железничкој станици крајем марта те године, Горан Микић и Бобан Костић никада неће заборавити. Сетили су се те реченице и 12. априла, на други дан Ускрса с пролећа пре 18 година. Њих двојица били су машиновође воза који су на мосту преко Јужне Мораве у Грделичкој клисури погодили НАТО авиони.

Друштво

14.03.2017 у 11:38

Већина Срба и даље жали за Југославијом

ЗАГРЕБ – У Србији за бившом Југославијом жали чак 71 одсто становника, док за заједничком државом најмање жале на Косову и у Хрватској, показују резултати регионалног мегапројекта „Стратегија симболичне изградње нације у државама Југоисточне Европе”, пише Тпортал. Резултати истраживања на 10.500 испитаних сведоче да грађани Косова најмање жале због распада Југославије, свега пет одсто, а у Хрватској само 18 одсто грађана. С друге стране, после Србије, највише за бившом Југославијом жале у БиХ и то 68 одсто, у Црној Гори 63 одсто и у Македонији 45 одсто. Истраживањем није била обухваћена Словенија. Истраживање је показало да српску химну воли 80 одсто становника Србије, а државну заставу 93 одсто становника Србије. Хрватску државну химну воли 97 одсто становника Хрватске, а 96

Култура

14.03.2017 у 17:30

Распад Југославије поделио је српске писце

Није могуће, тврди др Зоран Аврамовић (1949), наш познати социолог културе, дати неподељен суд о политичком доприносу књижевника српској политичкој историји у протекла два века. Чињеница је да је од свих уметности у српској нацији – књижевност била, у највећем степену, политизована посредством писаца. „Православна реч“ из Новог Сада управо је објавила монографију Зорана Аврамовића, у луксузној опреми, на готово триста страна, под насловом: „Књижевници и политика у српској култури” (1804–2014). У поднаслову стоји: „Лепа душа и Јанусово лице политике”. Књига ће данас бити представљена у Дому војске Србије, у Београду. У политици је увек било и писаца. Каква је била њихова улога? Тешко је оценити рад Јанка Веселиновића, као председника општине, или Добрице Ћосића, као председника

Политика

05.03.2017 у 16:00

Југославија већи проблем од Блиског истока

„Заборавите Кину и Блиски исток, бивша Југославија би тек могла да израсте у Трампову прву спољнополитичку главобољу.” Тако у најновијој анализи британски лист „Гардијан” у први план као глобално искушење поставља нерешене балканске спорове и могућа жаришта. Колико је вероватно да Доналда Трампа и његову администрацију глава заиста пре заболи због Косова или БиХ него због конфликта с економским ривалом какав је Кина, блискоисточних ратова и подела, али и односа с ЕУ, латиноамеричким земљама, па и ситуације у Украјини или Балтику? „Албанско и српско питање није завршено на Балкану, то је однос Израела и Палестине у Европи”, цитира „Гардијан” речи Албанца Белгзима Камберија, борца за људска права. У истом чланку наводи се и констатација конгресмена Дејне Рорабахера да „Македонија није

Свет

26.02.2017 у 20:00

У Америци је данас као у Југославији пре распада

За читаоце Криса Хеџиса долазак Доналда Трампа на власт и није био тако незамислив. Добитник Пулицерове награде за новинарство и аутор 11 књига, међу којима су и бестселери „Њујорк тајмса”, у својим је делима приметио да спектакл замењује разум, опасна религиозна десница јача, а либерална елита се ставља у службу крупног капитала, проналазећи оправдања за све израженије економске и социјалне разлике, чиме непобитно одбија гласаче. Као новинар „Њујорк тајмса”, за који је радио 15 година, Хеџис је извештавао са бројних светских ратишта укључујући Босну и Косово

Друштво

08.02.2017 у 22:00

Пашић и Тито су правили државу по мери светских сила

Ове године обележава се век од Октобарске револуције, а идуће 100 година од оснивања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, односно Југославије. Та да два пројекта, социјализам и Југославија, обележили су већи део српског 20. века, истиче историчар проф. др Предраг Ј. Марковић. Зашто мислите да су то два кључна датума за српску историју? Највећи историчар двадесетог века Ерик Хобсбаум сматрао је да је такозвани кратки 20. век, почео Првим светским ратом, наставио се Октобарском револуцијом и завршио се падом Совјетског Савеза. Занимљиво, југословенски пројекат има скоро исте временске границе. У оба пројекта Срби су уложили много, неки би рекли исувише. Ваш колега Коста Николић је у недавном интервјуу „Политици” истакао да је 20. век изгубљен за Србе, окрививши за то владајуће

Свет

06.02.2017 у 20:07

ЕУ данас као Југославија уочи распада

БЕРЛИН - Са националистичким смутњама, економском кризом и поделама, Европска унија данас, 25 година после потписивања споразума у Мастрихту, личи на Југославију крајем 1980-их,пише „Дојче веле”, уз оцену да се ЕУ мора оспособити да заиста сложно делује, иначе ће пропасти. Немачки портал тврди да је уједињена Немачка у Мастрихт донела као мираз не само своју економску силу већ и историјски условљену слабост, те да је, као „политички патуљак”, пренела ту особину и на ЕУ, а као пример наводи одсуство доследног спољнополитичког става на Балкану. „Можда нико и није био у стању да у годинама после Мастрихта одмах схвати какве су грешке Европској унији стављене још у колевку, али ако оне буду игнорисане, то би могло довести до краја Уније”, упозорава се у тексту. ДВ оцењује да је

Регион

04.02.2017 у 20:53

Изетбеговић: Питање ревизије је стриктно правно питање

САРАЈЕВО - Председник Странке демократске акције и члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић изјавио је да нема плана „Б” када се ради о ревизији поступка пред Међународним судом правде у Хагу по тужби против тадашње СРЈ, односно Србије за геноцид. Изетбеговић је новинарима рекао да је правни заступник БиХ пред МСП Сакиб Софтић добио експертску, финансијску, политичку, моралну и сваку другу подршку, и да би требало, након свега, дати одговор о томе да ли сматра да у том погледу постоји кредибилна позиција и да се може кренути у ревизију с добрим шансама да она буде прихваћена, преноси Фена. Изетбеговић је био изричит, рекавши да нема плана Б, односно да постоји рок од 10 година у којем се мора предложити ревизија и ту „нико не би требало да се љути, нити да се посебно политички

Друштво

04.02.2017 у 17:40

Како је Југославија изгледала новинару Њујорк тајмса 1986.

ЗАГРЕБ - Јосип Броз Тито је ујединио зараћену земљу и постигао много у области образовања, индустрије и привреде, али није успео да створи дуготрајно осећање националног јединства, писао је 1986. године новинар „Њујорк тајмса” Фергус М. Бордевич у тексту о Југославији тог доба. Када је Тито преминуо 1980. године, након више од три деценије на челу нације, свет му се поклонио, а велики број светских лидера дошао је на његову сахрану, подсећа лист. Тито је добио велику подршку Запада због отпора и пркоса Стаљину 1948. године, док је са друге стране, уживао и велику подршку Истока због оданости идеји међународног социјализма, а имао је и подршку земаља у развоју због своје улоге у Покрету несврстаних. У Југославији, Тито је био врховна икона нације, готово митолошка појава. Ујединио

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 02:01

Мендел: Зеленски жели да скрене пажњу са проблема у Украјини

14.06.2026 у 01:18

Најмање две особе погинуле у израелском нападу на Кан Јунис

14.06.2026 у 01:05

Антропик обуставио приступ моделима вештачке интелигенције свим страним држављанима

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом