Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Svet

12.04.2017 u 22:16

Lavrovljev čas istorije Tilersonu o bombardovanju SRJ

MOSKVA - Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je govoreći o raketnom napadu SAD na Siriju podsetio na prethodne vojne operacije Vašingtona širom sveta uključujući i napad na suverenu SR Jugoslaviju, koji je izveden bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN. „Kada je reč o Siriji, razgovarali smo o istorijskim činjenicama i Reks mi je rekao da je on nov čovek u američkoj administraciji, te da ne želi da se bavi prošlošću. Međutim, svet je takav da, ukoliko ne učimo iz istorije, ništa nećemo postići ni u budućnosti”, rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji za novinare sa državnim sekretarom SAD Reksom Tilersonom u Moskvi. S tim u vezi, ruski diplomata se osvrnuo i na bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića „zbog koga je NATO započeo rat u centru Evropi i time

Društvo

24.03.2017 u 20:00

Mašinovođe Goran i Boban svedoče o masakru u Grdeličkoj klisuri

Niš – Vozite, i samo pazite kada ste na mostovima. Ovu rečenicu koju su čuli na železničkoj stanici u Vranju na početku bombardovanja Srbije i SR Jugoslavije 1999. godine, a koju je izgovorio tadašnji otpravnik vozova na vranjskoj železničkoj stanici krajem marta te godine, Goran Mikić i Boban Kostić nikada neće zaboraviti. Setili su se te rečenice i 12. aprila, na drugi dan Uskrsa s proleća pre 18 godina. Njih dvojica bili su mašinovođe voza koji su na mostu preko Južne Morave u Grdeličkoj klisuri pogodili NATO avioni.

Društvo

14.03.2017 u 11:38

Većina Srba i dalje žali za Jugoslavijom

ZAGREB – U Srbiji za bivšom Jugoslavijom žali čak 71 odsto stanovnika, dok za zajedničkom državom najmanje žale na Kosovu i u Hrvatskoj, pokazuju rezultati regionalnog megaprojekta „Strategija simbolične izgradnje nacije u državama Jugoistočne Evrope”, piše Tportal. Rezultati istraživanja na 10.500 ispitanih svedoče da građani Kosova najmanje žale zbog raspada Jugoslavije, svega pet odsto, a u Hrvatskoj samo 18 odsto građana. S druge strane, posle Srbije, najviše za bivšom Jugoslavijom žale u BiH i to 68 odsto, u Crnoj Gori 63 odsto i u Makedoniji 45 odsto. Istraživanjem nije bila obuhvaćena Slovenija. Istraživanje je pokazalo da srpsku himnu voli 80 odsto stanovnika Srbije, a državnu zastavu 93 odsto stanovnika Srbije. Hrvatsku državnu himnu voli 97 odsto stanovnika Hrvatske,

Kultura

14.03.2017 u 17:30

Raspad Jugoslavije podelio je srpske pisce

Nije moguće, tvrdi dr Zoran Avramović (1949), naš poznati sociolog kulture, dati nepodeljen sud o političkom doprinosu književnika srpskoj političkoj istoriji u protekla dva veka. Činjenica je da je od svih umetnosti u srpskoj naciji – književnost bila, u najvećem stepenu, politizovana posredstvom pisaca. „Pravoslavna reč“ iz Novog Sada upravo je objavila monografiju Zorana Avramovića, u luksuznoj opremi, na gotovo trista strana, pod naslovom: „Književnici i politika u srpskoj kulturi” (1804–2014). U podnaslovu stoji: „Lepa duša i Janusovo lice politike”. Knjiga će danas biti predstavljena u Domu vojske Srbije, u Beogradu. U politici je uvek bilo i pisaca. Kakva je bila njihova uloga? Teško je oceniti rad Janka Veselinovića, kao predsednika opštine, ili Dobrice Ćosića, kao

Politika

05.03.2017 u 16:00

Jugoslavija veći problem od Bliskog istoka

„Zaboravite Kinu i Bliski istok, bivša Jugoslavija bi tek mogla da izraste u Trampovu prvu spoljnopolitičku glavobolju.” Tako u najnovijoj analizi britanski list „Gardijan” u prvi plan kao globalno iskušenje postavlja nerešene balkanske sporove i moguća žarišta. Koliko je verovatno da Donalda Trampa i njegovu administraciju glava zaista pre zaboli zbog Kosova ili BiH nego zbog konflikta s ekonomskim rivalom kakav je Kina, bliskoistočnih ratova i podela, ali i odnosa s EU, latinoameričkim zemljama, pa i situacije u Ukrajini ili Baltiku? „Albansko i srpsko pitanje nije završeno na Balkanu, to je odnos Izraela i Palestine u Evropi”, citira „Gardijan” reči Albanca Belgzima Kamberija, borca za ljudska prava. U istom članku navodi se i konstatacija kongresmena Dejne Rorabahera da „Makedonija nije

Svet

26.02.2017 u 20:00

U Americi je danas kao u Jugoslaviji pre raspada

Za čitaoce Krisa Hedžisa dolazak Donalda Trampa na vlast i nije bio tako nezamisliv. Dobitnik Pulicerove nagrade za novinarstvo i autor 11 knjiga, među kojima su i bestseleri „Njujork tajmsa”, u svojim je delima primetio da spektakl zamenjuje razum, opasna religiozna desnica jača, a liberalna elita se stavlja u službu krupnog kapitala, pronalazeći opravdanja za sve izraženije ekonomske i socijalne razlike, čime nepobitno odbija glasače. Kao novinar „Njujork tajmsa”, za koji je radio 15 godina, Hedžis je izveštavao sa brojnih svetskih ratišta uključujući Bosnu i Kosovo

Društvo

08.02.2017 u 22:00

Pašić i Tito su pravili državu po meri svetskih sila

Ove godine obeležava se vek od Oktobarske revolucije, a iduće 100 godina od osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslavije. Ta da dva projekta, socijalizam i Jugoslavija, obeležili su veći deo srpskog 20. veka, ističe istoričar prof. dr Predrag J. Marković. Zašto mislite da su to dva ključna datuma za srpsku istoriju? Najveći istoričar dvadesetog veka Erik Hobsbaum smatrao je da je takozvani kratki 20. vek, počeo Prvim svetskim ratom, nastavio se Oktobarskom revolucijom i završio se padom Sovjetskog Saveza. Zanimljivo, jugoslovenski projekat ima skoro iste vremenske granice. U oba projekta Srbi su uložili mnogo, neki bi rekli isuviše. Vaš kolega Kosta Nikolić je u nedavnom intervjuu „Politici” istakao da je 20. vek izgubljen za Srbe, okrivivši za to vladajuće

Svet

06.02.2017 u 20:07

EU danas kao Jugoslavija uoči raspada

BERLIN - Sa nacionalističkim smutnjama, ekonomskom krizom i podelama, Evropska unija danas, 25 godina posle potpisivanja sporazuma u Mastrihtu, liči na Jugoslaviju krajem 1980-ih,piše „Dojče vele”, uz ocenu da se EU mora osposobiti da zaista složno deluje, inače će propasti. Nemački portal tvrdi da je ujedinjena Nemačka u Mastriht donela kao miraz ne samo svoju ekonomsku silu već i istorijski uslovljenu slabost, te da je, kao „politički patuljak”, prenela tu osobinu i na EU, a kao primer navodi odsustvo doslednog spoljnopolitičkog stava na Balkanu. „Možda niko i nije bio u stanju da u godinama posle Mastrihta odmah shvati kakve su greške Evropskoj uniji stavljene još u kolevku, ali ako one budu ignorisane, to bi moglo dovesti do kraja Unije”, upozorava se u tekstu. DV ocenjuje da je

Region

04.02.2017 u 20:53

Izetbegović: Pitanje revizije je striktno pravno pitanje

SARAJEVO - Predsednik Stranke demokratske akcije i član Predsedništva BiH Bakir Izetbegović izjavio je da nema plana „B” kada se radi o reviziji postupka pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu po tužbi protiv tadašnje SRJ, odnosno Srbije za genocid. Izetbegović je novinarima rekao da je pravni zastupnik BiH pred MSP Sakib Softić dobio ekspertsku, finansijsku, političku, moralnu i svaku drugu podršku, i da bi trebalo, nakon svega, dati odgovor o tome da li smatra da u tom pogledu postoji kredibilna pozicija i da se može krenuti u reviziju s dobrim šansama da ona bude prihvaćena, prenosi Fena. Izetbegović je bio izričit, rekavši da nema plana B, odnosno da postoji rok od 10 godina u kojem se mora predložiti revizija i tu „niko ne bi trebalo da se ljuti, niti da se posebno politički

Društvo

04.02.2017 u 17:40

Kako je Jugoslavija izgledala novinaru Njujork tajmsa 1986.

ZAGREB - Josip Broz Tito je ujedinio zaraćenu zemlju i postigao mnogo u oblasti obrazovanja, industrije i privrede, ali nije uspeo da stvori dugotrajno osećanje nacionalnog jedinstva, pisao je 1986. godine novinar „Njujork tajmsa” Fergus M. Bordevič u tekstu o Jugoslaviji tog doba. Kada je Tito preminuo 1980. godine, nakon više od tri decenije na čelu nacije, svet mu se poklonio, a veliki broj svetskih lidera došao je na njegovu sahranu, podseća list. Tito je dobio veliku podršku Zapada zbog otpora i prkosa Staljinu 1948. godine, dok je sa druge strane, uživao i veliku podršku Istoka zbog odanosti ideji međunarodnog socijalizma, a imao je i podršku zemalja u razvoju zbog svoje uloge u Pokretu nesvrstanih. U Jugoslaviji, Tito je bio vrhovna ikona nacije, gotovo mitološka pojava. Ujedinio

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: jugoslavija