Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: жито

Економија

12.06.2021 у 14:17

Жетва пшенице ће каснити, почеће око 10. јула

Жетва пшенице у Србији ће ове године каснити у односу на раније и очекује се да ће почети тек око 10. јула, процене су удружења „Жита Србије”. – Пшеница са вегетацијом касни због хладног времена током пролећа и температура нижих од петогодишњег просека – изјавила је за „Политику” Сунчица Савовић из удружења „Жита Србије”. Према њеним речима, у нашој земљи жито је засејано на око 25.000 хектара више него прошле године, а очекује се просечан принос од око 4,5 тоне по хектару – до највише пет на нивоу целе земље. У најбољем случају, овогодишњи род би износио 2. 975.000 тона, што би и у укупним количинама донео нешто бољи резултат будући да су и површине веће. Пролећни усеви, према тренутним подацима којим располаже то удружење, на пољима изгледају добро. Пшеница је тренутно у фази

Економија

17.01.2021 у 09:21

Цене брашна стагнирају упркос поскупљењу пшенице

Док житарице на светском тржишту достижу ценовни максимум а све светске берзе пријављују ново поскупљење пшенице, цене брашна у Србији и даље стагнирају и нису мењане неколико месеци. Здравко Шајатовић, председник Удружења „Житоуније” рекао је за „Политику” да нема назнака да би брашно могло да поскупи, јер је понуда велика због смањења тражње не само у извозу већ и на домаћем тржишту. Он истиче да је на тржишту житарица и даље много неизвесности. Инвестициони фондови у Америци и даље су активни и улажу у овај сектор. Када ће се повући, то нико не зна. Резултат тога је гомилање залиха јер произвођачи, што је логично, одуговлаче са продајом пшенице чекајући још бољу цену. – И млинови, да су знали да ће бити тако, у јулу набавили више сировине по нижој цени. Али то су берза и ризик

Економија

30.09.2020 у 09:04

Због страха од короне гомилају се залихе житарица

Иако ће коначни подаци о приносима у овој години бити објављени у марту 2021, већ сада је јасно да је Србија, када је реч о житарицама, имала успешну годину, посебно за ратаре који су сејали жито и кукуруз. Према резултатима Републичког завода за статистику од 5. септембра ове године, у Србији је остварена производња пшенице од 2,9 милиона тона, што је за 17,3 одсто више у односу на прошлу годину. Очекивана производња кукуруза је око осам милиона тона или 9,6 процената више у односу на 2019. У поређењу са прошлом годином, очекује се већа производња соје (15,1 одсто), а мања сунцокрета (8,8 процената) и шећерне репе (10,5 одсто). У односу на десетогодишњи просек (2010–2019), производња пшенице је већа за 17,8 одсто, кукуруза за 29,4, сунцокрета за 26,3 и соје за 60,3 процената,

Друштво

19.08.2020 у 13:32

Наставља се кампања „Не пали стрњику”

Министарство заштите животне средине, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарство унутрашњих послова ове године настављају са активностима на јачању свести јавности о штетним последицама законом забрањене праксе паљења жетвених остатака на отвореном. У заједничкој кампањи која се реализује уз подршку Глобалног фонда за животну средину (ГЕФ) и Програма Уједињених нација за развој (УНДП), креиран је промотивни материјал и видео клип, с циљем да укаже на овај проблем, и апелује на грађане да у оквиру своје пољопривредне делатности не пале стрњику. - Уколико обезбедимо да ове информације и визуелно упечатљив апел стигне до што више грађана, то је шанса за промену навика и понашања већа, наводи се у саопштењу Министарства за заштиту животне

Економија

13.08.2020 у 22:00

Квалитет домаћег жита је неопходно што пре побољшати

Уместо бурних расправа о просечним приносима пшенице у Србији и често опречних података о укупном роду који се износе у јавности, уочи нове сетве требало би размишљати како да се побољша квалитет домаћег жита. Ово је укратко и главна порука анализе стања на тржишту пшенице коју су потписали један од наших водећих стручњака за стрна жита професор др Мирослав Малешевић, професор др Радивоје Јевтић, др Владимир Аћин и др Милан Миросављевић с Института за ратарство и повртарство у Новом Саду. Како се наводи у писму које је достављено нашој редакцији, до наредне сетве остаје све мање времена па је прилика да се поново укаже на све слабости домаће производње пшенице. Њихово отклањање, додају, изван је могућности ратара, али су у великој мери у надлежности државе. – Најмање што држава

Економија

12.08.2020 у 14:00

Добар род пшенице и сунцокрета - кукуруза и за извоз 3,5 милиона тона

Ово је добра година за пољопривреду, биће добар род код свих ратарских култура, и код свих ћемо имати вишкове за извоз, а сви који су дали максимум немају разлога да се жале, рекао је данас у изјави за Танјуг Вукосав Саковић из Удружења „Жита Србије”. Жетва раних хибрида сунцокрета почела ових дана у Јужном Банату а очекивани приноси између 3 и 3,2 тоне по хектару. „Сунцокрет је на око 220.000 хектара, што је довољно за наше прерађиваче и стандардно да извеземо нешто преко 100.000 тона. Цену сунцокрета код нас пре свега одређује понуда и тражња на међународном тржишту. За произвођаче добро да постоји конкуренција јер су поред уљара ту и извозници”, рекао је он. Уљаре знају да не смеју дозволити да остану без сировина, и традиционално подигну цену за динар до два по килограму,

Економија

02.08.2020 у 11:00

Рекордни приноси пшенице

Сви месеци иза нас показали су да Србија не само да има довољно хране за себе, него има да извезе за све околне земље, рекао је данас министар пољопривреде Бранислав Недимовић. Током гостовања на ТВ Прва, Недимовић је казао да се роба без проблема транспортује и да су све границе за робу отворене, оцењујући да пољопривредна производња на јесен неће имати никавих проблема због коронавируса. Навео је да је принос пшенице био пет тона по хектару и да Србија има три милиона тона пшенице, а потребе су јој између 1,3 и 1,4 милиона тона. На питање о стагнацији цена пшенице, одговорио је да је у Србији отворена тржишна економија, а пшеница берзанска роба, преноси Танјуг. „Сад се види колико је важно што смо људе током корона кризе пустили у њиве да раде. Пољопривреда је специфична,

Економија

02.07.2020 у 12:41

Први резултати жетве пшенице охрабрују, опасност од кише

У Србији је почела жетва пшенице, а први резултати охрабрују, јер подаци са терена показују да су добри и приноси и квалитет зрна, кажу у Институту за ратарство и повртарство Нови Сад и наводе да се процењује да ће овогодишња производња бити већа од 2,5 милиона тона. Републички завод за статистику је објавио да се на основу стања усева са краја маја очекује производња пшенице од 2,66 милиона тона, што је за 5,3 одсто више у односу на производњу остварену у прошлој години, а у Институту напомињу да би било врло добро да у наредне две недеље, до краја жетве, не буде падавина, с обзиром да свака киша утиче на смањење квалитета жита. По званичним подацима, под пшеницом је 580.000 хектара, а руководилац Одељења за стрна жита у Институту за ратарство и повртарство Радивоје Јевтић каже за

Економија

18.06.2020 у 22:00

Нове полемике око цене жита

Да ли држава може да гарантује цене пољопривредних производа, питање је које се последњих дана често помиње, чак и у кампањи појединих опозиционих странака. Или да пре бербе или жетве, објављивањем цена, утиче на тржишна кретања и најчешће доведе до усијања напете односе између произвођача и откупљивача. Овакав захтев недавно је потекао од Независне асоцијације пољопривредника Србије. Председник скупштине овог удружења Иван Вучковић недавно је рекао за Бету да су произвођачи од Републичке дирекције за робне резерве тражили да, пре жетве, објави цену пшенице од 22 динара по килограму, што би, како је истакао, „повукло” цену откупљивача, али да су остали ускраћени за одговор. Држава је, како је рекао, најпре игнорисала тај захтев, али је јуче ипак тим поводом био сазван састанак у

Економија

13.01.2020 у 15:46

Пекари тврде да је хлеб у Србији најјефтинији у Европи?

Хлеб и пекарски производи налазе се под истом шифром, те је из тог разлога у јавности проистекло да Србија увози доста хлеба, међутим, то није тако, јер од укупног увоза, хлеб не износи ни 10 одсто, изјавио је за Танјуг председник Уније пекара Србије Зоран Пралица. Објаснио је и да се не увози основни бели хлеб, већ специјалне врсте тостова који се у Србији не производе, као и замрзнуто лиснато тесто и одређене врсте кроасана. Према његовим речима, тим производима се снабдевају хотели и трговински ланци, а два највећа трговинска ланца у Србији - Делез и Лидл, корисници су око 90 одсто укупног увоза пекарских производа. Упитан зашто се увозе ти производи ако је Србија довољно богата пшеницом, Пралица објашњава да су домаће пекарске индустрије углавном базиране на производњи хлеба

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 07:58

Трамп оптужио Обаму и западне лидере за избацивање Русије из Г8

20.06.2026 у 07:57

„Конференција беба” окупила најмлађе у Мркоњић Граду

20.06.2026 у 07:50

Британија и Француска пред екстремним топлотним таласом, могући нови температурни рекорди

20.06.2026 у 07:45

Ритер: Запад је погрешно окривио Русију за рат у Украјини

20.06.2026 у 07:35

Већина Израелаца сматра да би Нетанјаху требало да се повуче из политике

20.06.2026 у 07:33

Фински премијер брани Кошту: Добро је разговарати са Русијом