Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Ekonomija

12.06.2021 u 14:17

Žetva pšenice će kasniti, počeće oko 10. jula

Žetva pšenice u Srbiji će ove godine kasniti u odnosu na ranije i očekuje se da će početi tek oko 10. jula, procene su udruženja „Žita Srbije”. – Pšenica sa vegetacijom kasni zbog hladnog vremena tokom proleća i temperatura nižih od petogodišnjeg proseka – izjavila je za „Politiku” Sunčica Savović iz udruženja „Žita Srbije”. Prema njenim rečima, u našoj zemlji žito je zasejano na oko 25.000 hektara više nego prošle godine, a očekuje se prosečan prinos od oko 4,5 tone po hektaru – do najviše pet na nivou cele zemlje. U najboljem slučaju, ovogodišnji rod bi iznosio 2. 975.000 tona, što bi i u ukupnim količinama doneo nešto bolji rezultat budući da su i površine veće. Prolećni usevi, prema trenutnim podacima kojim raspolaže to udruženje, na poljima izgledaju dobro. Pšenica je trenutno

Ekonomija

17.01.2021 u 09:21

Cene brašna stagniraju uprkos poskupljenju pšenice

Dok žitarice na svetskom tržištu dostižu cenovni maksimum a sve svetske berze prijavljuju novo poskupljenje pšenice, cene brašna u Srbiji i dalje stagniraju i nisu menjane nekoliko meseci. Zdravko Šajatović, predsednik Udruženja „Žitounije” rekao je za „Politiku” da nema naznaka da bi brašno moglo da poskupi, jer je ponuda velika zbog smanjenja tražnje ne samo u izvozu već i na domaćem tržištu. On ističe da je na tržištu žitarica i dalje mnogo neizvesnosti. Investicioni fondovi u Americi i dalje su aktivni i ulažu u ovaj sektor. Kada će se povući, to niko ne zna. Rezultat toga je gomilanje zaliha jer proizvođači, što je logično, odugovlače sa prodajom pšenice čekajući još bolju cenu. – I mlinovi, da su znali da će biti tako, u julu nabavili više sirovine po nižoj ceni. Ali to su

Ekonomija

30.09.2020 u 09:04

Zbog straha od korone gomilaju se zalihe žitarica

Iako će konačni podaci o prinosima u ovoj godini biti objavljeni u martu 2021, već sada je jasno da je Srbija, kada je reč o žitaricama, imala uspešnu godinu, posebno za ratare koji su sejali žito i kukuruz. Prema rezultatima Republičkog zavoda za statistiku od 5. septembra ove godine, u Srbiji je ostvarena proizvodnja pšenice od 2,9 miliona tona, što je za 17,3 odsto više u odnosu na prošlu godinu. Očekivana proizvodnja kukuruza je oko osam miliona tona ili 9,6 procenata više u odnosu na 2019. U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se veća proizvodnja soje (15,1 odsto), a manja suncokreta (8,8 procenata) i šećerne repe (10,5 odsto). U odnosu na desetogodišnji prosek (2010–2019), proizvodnja pšenice je veća za 17,8 odsto, kukuruza za 29,4, suncokreta za 26,3 i soje za 60,3

Društvo

19.08.2020 u 13:32

Nastavlja se kampanja „Ne pali strnjiku”

Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstvo unutrašnjih poslova ove godine nastavljaju sa aktivnostima na jačanju svesti javnosti o štetnim posledicama zakonom zabranjene prakse paljenja žetvenih ostataka na otvorenom. U zajedničkoj kampanji koja se realizuje uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP), kreiran je promotivni materijal i video klip, s ciljem da ukaže na ovaj problem, i apeluje na građane da u okviru svoje poljoprivredne delatnosti ne pale strnjiku. - Ukoliko obezbedimo da ove informacije i vizuelno upečatljiv apel stigne do što više građana, to je šansa za promenu navika i ponašanja veća, navodi se u saopštenju Ministarstva za zaštitu životne

Ekonomija

13.08.2020 u 22:00

Kvalitet domaćeg žita je neophodno što pre poboljšati

Umesto burnih rasprava o prosečnim prinosima pšenice u Srbiji i često oprečnih podataka o ukupnom rodu koji se iznose u javnosti, uoči nove setve trebalo bi razmišljati kako da se poboljša kvalitet domaćeg žita. Ovo je ukratko i glavna poruka analize stanja na tržištu pšenice koju su potpisali jedan od naših vodećih stručnjaka za strna žita profesor dr Miroslav Malešević, profesor dr Radivoje Jevtić, dr Vladimir Aćin i dr Milan Mirosavljević s Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Kako se navodi u pismu koje je dostavljeno našoj redakciji, do naredne setve ostaje sve manje vremena pa je prilika da se ponovo ukaže na sve slabosti domaće proizvodnje pšenice. Njihovo otklanjanje, dodaju, izvan je mogućnosti ratara, ali su u velikoj meri u nadležnosti države. – Najmanje

Ekonomija

12.08.2020 u 14:00

Dobar rod pšenice i suncokreta - kukuruza i za izvoz 3,5 miliona tona

Ovo je dobra godina za poljoprivredu, biće dobar rod kod svih ratarskih kultura, i kod svih ćemo imati viškove za izvoz, a svi koji su dali maksimum nemaju razloga da se žale, rekao je danas u izjavi za Tanjug Vukosav Saković iz Udruženja „Žita Srbije”. Žetva ranih hibrida suncokreta počela ovih dana u Južnom Banatu a očekivani prinosi između 3 i 3,2 tone po hektaru. „Suncokret je na oko 220.000 hektara, što je dovoljno za naše prerađivače i standardno da izvezemo nešto preko 100.000 tona. Cenu suncokreta kod nas pre svega određuje ponuda i tražnja na međunarodnom tržištu. Za proizvođače dobro da postoji konkurencija jer su pored uljara tu i izvoznici”, rekao je on. Uljare znaju da ne smeju dozvoliti da ostanu bez sirovina, i tradicionalno podignu cenu za dinar do dva po kilogramu,

Ekonomija

02.08.2020 u 11:00

Rekordni prinosi pšenice

Svi meseci iza nas pokazali su da Srbija ne samo da ima dovoljno hrane za sebe, nego ima da izveze za sve okolne zemlje, rekao je danas ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Tokom gostovanja na TV Prva, Nedimović je kazao da se roba bez problema transportuje i da su sve granice za robu otvorene, ocenjujući da poljoprivredna proizvodnja na jesen neće imati nikavih problema zbog koronavirusa. Naveo je da je prinos pšenice bio pet tona po hektaru i da Srbija ima tri miliona tona pšenice, a potrebe su joj između 1,3 i 1,4 miliona tona. Na pitanje o stagnaciji cena pšenice, odgovorio je da je u Srbiji otvorena tržišna ekonomija, a pšenica berzanska roba, prenosi Tanjug. „Sad se vidi koliko je važno što smo ljude tokom korona krize pustili u njive da rade. Poljoprivreda je

Ekonomija

02.07.2020 u 12:41

Prvi rezultati žetve pšenice ohrabruju, opasnost od kiše

U Srbiji je počela žetva pšenice, a prvi rezultati ohrabruju, jer podaci sa terena pokazuju da su dobri i prinosi i kvalitet zrna, kažu u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad i navode da se procenjuje da će ovogodišnja proizvodnja biti veća od 2,5 miliona tona. Republički zavod za statistiku je objavio da se na osnovu stanja useva sa kraja maja očekuje proizvodnja pšenice od 2,66 miliona tona, što je za 5,3 odsto više u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini, a u Institutu napominju da bi bilo vrlo dobro da u naredne dve nedelje, do kraja žetve, ne bude padavina, s obzirom da svaka kiša utiče na smanjenje kvaliteta žita. Po zvaničnim podacima, pod pšenicom je 580.000 hektara, a rukovodilac Odeljenja za strna žita u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo Radivoje

Ekonomija

18.06.2020 u 22:00

Nove polemike oko cene žita

Da li država može da garantuje cene poljoprivrednih proizvoda, pitanje je koje se poslednjih dana često pominje, čak i u kampanji pojedinih opozicionih stranaka. Ili da pre berbe ili žetve, objavljivanjem cena, utiče na tržišna kretanja i najčešće dovede do usijanja napete odnose između proizvođača i otkupljivača. Ovakav zahtev nedavno je potekao od Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije. Predsednik skupštine ovog udruženja Ivan Vučković nedavno je rekao za Betu da su proizvođači od Republičke direkcije za robne rezerve tražili da, pre žetve, objavi cenu pšenice od 22 dinara po kilogramu, što bi, kako je istakao, „povuklo” cenu otkupljivača, ali da su ostali uskraćeni za odgovor. Država je, kako je rekao, najpre ignorisala taj zahtev, ali je juče ipak tim povodom bio sazvan

Ekonomija

13.01.2020 u 15:46

Pekari tvrde da je hleb u Srbiji najjeftiniji u Evropi?

Hleb i pekarski proizvodi nalaze se pod istom šifrom, te je iz tog razloga u javnosti proisteklo da Srbija uvozi dosta hleba, međutim, to nije tako, jer od ukupnog uvoza, hleb ne iznosi ni 10 odsto, izjavio je za Tanjug predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica. Objasnio je i da se ne uvozi osnovni beli hleb, već specijalne vrste tostova koji se u Srbiji ne proizvode, kao i zamrznuto lisnato testo i određene vrste kroasana. Prema njegovim rečima, tim proizvodima se snabdevaju hoteli i trgovinski lanci, a dva najveća trgovinska lanca u Srbiji - Delez i Lidl, korisnici su oko 90 odsto ukupnog uvoza pekarskih proizvoda. Upitan zašto se uvoze ti proizvodi ako je Srbija dovoljno bogata pšenicom, Pralica objašnjava da su domaće pekarske industrije uglavnom bazirane na proizvodnji hleba

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: žito